понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:05

Идеја је увек најдрагоценија

Јелена Бугарски, новинар РТ Војводине, била је један од уредника серијала „Градови на Дунаву”, где су пратили живот уз реку од Улма у Немачкој до Констанце у Румунији. Управо припремају серијал „Турска кафа”, где од Истамбула, Бурсе и Кападокије, преко Измира, Бодрума и Анталије снимају приче о местима, људима и траговима које смо кроз историју једни другима остављали. Наша саговорница је почела у информативном програму, радила јутарњи програм, градску хронику, преносе, летње програме, репортаже, дневни про
Аутор: Дејан Спаловићчетвртак, 06.06.2019. у 10:35
Јелена Бугарски и саговорник ТијераМоранас, Костарика (Фотографије лична архива)

Новинарка Радио-телевизије Војводине Јелена Бугарски остварила је свој сан. Осим што се годинама успешно бави новинарством, путује по свету и прави сјајне репортаже и путописе.

Каже да је у новинарске воде, као студент права у јесен 2002. године ушла случајно. Тада је по препоруци отишла у градски програм Радио-телевизије Војводине. Резоновала је да ће то бити само додатно животно искуство. Ипак, како су године пролазиле, схватила је да је истина што су јој рекли када је дошла: „Мала, овај посао ти уђе у крв.” И да када се то догоди, неће ни приметити.

„У почетку јуриш вест и адреналин расте у програму уживо, а после почну да те инспиришу животне приче. Нема мировања, изнова и изнова се заокружује прича. Од идеје до реализације, и тако у сваком дану. Била то вест са сликом, или документарна емисија. И то је заразно, тај осећај да си на месту дешавања, да убрзаваш мисли, доносиш одлуке и ствараш у тренутку”, каже Јелена Бугарски.

Рођена у априлу 1977. године у Новом Саду. Завршила је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут”, и цртање је поред писања одувек била њена велика љубав. Након средње школе, и турбулентног времена у којем смо живели деведесетих година прошлог века, жеља да спозна појам правде и права одвела ју је на Правни факултет у Новом Саду, који је касније завршила, радећи као новинар на Радио-телевизији Војводине.

Задовољно каже да је од свих у РТВ-у „пекла” занат јер телевизијски посао је тимски. Истиче да је учила од сваког члана ТВ екипе с којим је радила: од сниматеља, продуцента, до редитеља, од саговорника, од посматрања, упоређивања, промишљала, и учила на сопственим грешкама и дилемама.

„Имала сам ту срећу да сам почела у информативном програму, радила сам јутарњи програм, градску хронику, уживо преносе, летње програме, бројне репортаже, дневни програм... Прошла сам ББЦ обуке за новинара и уредника. Потом сам пожелела да научим још више, да стекнем искуство и у другим сегментима програма. Била сам део Редакције програма за младе, Забавне редакције, Редакције инфотејнмент програма и сада сам у Редакцији документарно-образовног програма. И то ми је најлепши и најтежи вид новинарства. Захтева потпуну посвећеност, и много дубље зарањање у тему. А ту је живот сам најбољи учитељ”, наглашава Јелена.

Каже да у садашњем српском ТВ новинарству највише времена прати оно што је за њу највећи професионални изазов – документарно-образовни програм. Испричати причу, промислити како је почети, како градити структуру, како је драматуршки водити. Када открити окосницу приче, како је завршити. То је, каже, посао који захтева дуготрајне припреме.

„Реч је послу који се ради стално. На путу до радног места, у редакцији, код куће. Посао за који је битна идеја. Изазов, јер те нагони да помераш своје границе. И то ме инспирише, и то препознајем и код својих колега. Радио-телевизија Војводине од свог оснивања имала је одличан документарни програм и ауторе који су награђивани на фестивалима по целом свету. И данас је то квалитетан програм који у складу с нашом улогом, као јавни сервис, нудимо својим гледаоцима. Пратим и документарни програм РТС-а, гледам и друге телевизије, као и оне из региона. Страни канали показују колико скупе продукције могу бити и како и образовни и документарни програми могу бити комерцијализовани и пријемчивији широј публици. Ипак, оно што највише вреди и што је тешко мерљиво буџетом јесте идеја која је увек најдрагоценија. А тога нам не мањка”, каже Јелена.

Са Станком Трифуновићем, конзулом Републике Србије у Костарики

У покрајинском јавном сервису позната је по квалитетним и занимљивим путописима. Каже да је у пролеће 2017. године, с колегиницом Анитом Савић радила у путописном формату серијал „Упознај град”. Мото им је био: „Непознати град је као непрочитана књига. Откривајући га, упознајемо себе. Сопственом навигацијом стварамо успомене.”

Навигација их је водила преко Минхена, Франкфурта, Беча, Нице, Будимпеште, Софије, Луцерна, и Олборга, у Лондон, и на Малту. Људи с простора бивше Југославије причали су им о животу и водили их на позната градска места. Задовољно каже да су тада стекли дивне пријатеље и заиста бележили успомене. Били су, како каже, у том послу најуспешнији на свету.

Годину дана касније, када је проверавала мејл у редакцији, приметила је да је добила прослеђено писмо од Јосипа Штефановића, у којем је позива у далеку Костарику. Трагом тог писма, колега Бојан Огњановац, сниматељ, и она упутили су се у велику авантуру у Централној Америци, да открију тајну коју је тај рођени Новосађанин чувао двадесет година.

„Живот често пише романе, па је тако и Јосипов пут од тешког детињства у Новом Саду, невероватна прича коју смо имали прилике да забележимо. Седамдесетих година прошлог века он одлази у Немачку и са својом супругом Бокијом из Јужне Кореје почиње трговину старим разгледницама. Деведесетих година путују у Костарику, на осамдесет хектара подижу ботаничку башту коју желе да оставе човечанству. У башти се налазе на стотине хиљада биљних врста, а многе су јединствене у свету”, рекла је Јелена.

Двадесет година је настајала та ботаничка башта, наставља своју причу наша саговорница и с задовољством констатује да је екипа РТВ-а била прва ТВ екипа која ју је посетила. Ступили су у контакт и с почасним конзулом Србије у Костарики Станком Трифуновићем и захваљујући њему имали прилике да сниме и најпознатије резервате природе код вулкана Аренал, станишта дивљих и егзотичних животиња, посетили чувено село Зарцеро, причали са женама које негују фолклор и традицију Костарике. Угостио их је и најстарији фудбалски клуб Костарике ЛДА, а пред њиховом камером нашли су се познати фудбалери из те земље. Били су, такође, и на Пацифику, у срцу вулкана Тенорио, где тече тиркизна река Целесте. Били су с нашим људима. Усвојили су и њихов поздрав – „Пура вида” – одобравање, есенцију позитивног живота у тој предивној земљи. Као миран и чист живот. Као одговор на сва питања.

„И мислим да нас је то путовање заувек променило. Серијал „Разгледнице из Костарике” емитован је одмах по нашем повратку. И реакције гледалаца су биле сјајне”, истиче Јелена Бугарски.

Наша саговорница је била један од уредника серијала „Градови на Дунаву”, где су пратили живот уз реку од Улма у Немачкој до Констанце у Румунији. Управо раде на серијалу „Турска кафа”, где од Истамбула, Бурсе и Кападокије, преко Измира, Бодрума и Анталије снимају путописне приче о местима, људима, и траговима које смо кроз историју једни другима остављали.

„Код нас на Балкану је највише заживела кафа коју су Турци донели у Европу у 16. веку, и њихов начин припреме. Она нам је сада на снимању повод за дружење, за сусрете и за моменте када опет бележимо успомене док настају нове приче”, каже Јелена Бугарски.


Коментари1
e6a8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S.
Браво за нашу Новосадјанку

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља