понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:32
ДЕЛЕГАЦИЈА СПЦ ЗАВРШИЛА ПОСЕТУ СИРИЈИ

Молитве за мир и позив на очување јединства православља

Пред Саборним храмом Пресвете Богородице у Дамаску госте из Србије дочекало је око 4.000 људи
Аутор: Јелена Чалијачетвртак, 06.06.2019. у 20:00
Патријарх Иринеј, председник Сирије Асад и патријарх Јован Десети (Фо­то СПЦ)

Делегација Српске православне цркве, коју предводи патријарх Иринеј, посетом Долини хришћана и обиласком неколико древних манастира у овој области, завршила је посету Сирији. Од јуче је висока црквена делегација у Либану, а посету Антиохијској патријаршији, која је почела 1. јуна, великодостојници према званичном програму завршавају у суботу.

Патријарх и епископи који су у његовој пратњи, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика шумадијски Јован, топло су и срдачно дочекани у Сирији, у местима која су обилазили, пред храмовима и у њима, где су служене заједничке литургије, дочекало их је више хиљада људи, али и слике ратом разорене земље, као и сведочанства о веома живом хришћанском предању. Антиохијска патријаршија убраја се у једну од древних патријаршија и налази се на трећем месту по диптиху православних цркава.

Другог дана посете сви медији у Србији известили су да се током боравка делегације СПЦ у Дамаску догодио напад израелске војске, али да нико од посетилаца из Србије није повређен. Велику пажњу јавности привукао је и сусрет патријарха Иринеја са председником Сирије Башаром ел Асадом. Том приликом вођен је и разговор о ситуацији на Косову. Међутим, и бројни други детаљи посете овој блискоисточној земљи вредни су пажње: од тога да је пред Саборним храмом Пресвете Богородице у Дамаску госте из Србије дочекало, према проценама, око 4.000 људи, преко банкета приређеног у њихову част, којем су присуствовали премијер, председник парламента и сви министри сиријске владе, укупно више од 850 званица, до обиласка древних светиња које сведоче и чувају православље у тешким временима за хришћане у овој земљи. У том контексту требало би подсетити да су двојицу митрополита Алепа – Јована Ибрахима и Павла Јазигија – 2013. године отели исламски милитанти и да се њихова судбина ни данас не зна. Један од њих, митрополит Павле, рођени је брат антиохијског патријарха Јована Десетог.

Ово је, иначе, узвратна посета: у новембру прошле године антиохијски патријарх дошао је у Србију и тада је најављено да ће и српски патријарх посетити Антиохијску патријаршију. Теме новембарских разговора двојице поглавара православних цркава биле су црквена криза у Украјини, положај и страдање хришћана на Блиском истоку, као и притисци које трпи српски народ на Косову и Метохији. О свему томе разговарало се и приликом боравка архијереја српске цркве у Сирији. Патријарси Иринеј и Јован у својим обраћањима и приликом званичних разговора истицали су да две цркве повезује мучеништво и страдање за веру, указивали су на потребу православног јединства и истицали снажну повезаност две патријаршије, о чему сведочи и ова посета. У Дамаску су се молили за мир у Сирији, али и у свету. Патријарх Иринеј верницима је више пута поручио да је дирнут дочеком који су му приредили – а у свим местима која је обилазио дочекивало га је више стотина њих уз песму, свирање оркестара, па и латице цвећа које су бацали пред поворку – и рекао да је ово једна од оних посета које се памте целог живота.

Осим Дамаска, архијереји СПЦ посетили су и Малули, Седнају, Блман и Долину хришћана у околини Хомса. Док је висока црквена делегација у колони од једанаест аутомобила под јаком полицијском пратњом путовала до ових места, изненадили су их призори ратних страдања са обе стране ауто-пута, о чему се може прочитати и у извештајима које је за званични сајт СПЦ саставио један од чланова делегације протођакон Дамјан Божић. „Не само насеља, већ читави градови били су сравњени са земљом. Вихор рата и мржња људи пред собом су покосили све. Милости није било ни према једном објекту, а понајмање верском. Са обе стране пута повремено смо наилазили на облаке дима у даљини, тзв. печурке.”

Подсећа се и да је верски рат у овој земљи био усмерен пре свега против хришћана, који чине око десет одсто становништва. Хиљаде избеглица хришћана нашло је уточиште пред најездом ИД у Долини хришћана, Вади ал Насари, у околини Хомса, коју су српски архијереји обишли последњег дана боравка у Сирији. Ово је подручје где живи већина православног живља и десетине хиљада хришћанских избеглица из других делова земље. Ту се налази и један од најстаријих и најзначајнијих манастира Антиохијске патријаршије посвећен Светом Ђорђу, саграђен у првим вековима хришћанства.

Српски архијереји посетили су у Дамаску Цркву Светог Ананије, за коју се тврди да је на месту где је Ананија крстио Савла, који је постао апостол Павле, и обишли једну од највећих и најстаријих џамија у свету, Умејадску џамију, за коју се верује да чува главу Светог Јована Крститеља. У селу Малули, где су такође били, и даље се говори арамејским, језиком којим је говорио и Исус Христос. Посетили су и манастир Пресвете Богородице у Седнаји, где се чува икона Пресвете Богородице Седнајске, коју је по предању насликао Свети апостол Лука. У извештајима о посети на сајту СПЦ наводи се: „Сирија је препуна рушевина које причају приче Новог завета. У Светом писму помиње се око 300 пута… На Блиском истоку Библија није никаква прича изумљена у глави, нити пука књига што скупља прашину. Она је нешто што живи, што дише.”


Коментари6
4b0fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada Jovic
И ова посета показује колико је хришћанство данас угрожено на глобалном нивоу, и то не само у моралној или духовној равни, већ физички тј. егзистенцијално. Сирија је земља у којој је хришћанство рођено, и којом су апостоли ходали. Зато би требали више и искреније да радимо на дијалогу са другим хришћанским заједницама (католицима, протестантима, англиканцима и другим), у оквиру екуменизма на глобалном нивоу. Ипак, сви ми верујемо и молимо се истом Богу.
Sloba
G. Jovic: Mislim da je to o hriscanskom ekumenizmu tesko objasniti nasem narodu koji je vecinski ubedjen da je pravoslavlje drukcija religija od protestantizma ili katolicizma. Negde sam procitao da najmanje 90% nasih "vernika" nikad nije procitala ni Novi Zavet, a o starom da ne govorimo. Ali zato svi znaju o izmisljenom Kosovskim mitu, koji opet nema veze sa hriscanstvom.
Препоручујем 3
religiozni imperijalizam
Da vidimo kako će se Grci, Bugari i Rumuni na ovo upecati. Verujem da imaju pametnijeg posla nego da ponovo postavljaju na noge Varšavski pakt.
Osman Delić
"Nalazi se na trećem mjestu po diptihu pravosalvnih crkava". Ako je diptih dvojna ili slika iz dva dijela, onda se nalazi na drugom mjestu, ili se radi o triptihu?
Багратион
Поштовани Османе, "диптих" код нас православаца означава и матичну књигу, при чему је реч о својеврсној "матичној књизи" свих помесних цркви. Постоје два диптиха - Цариградске и Московске патријаршије - и Антиохијска патријаршија се по оба налази на трећем месту.
Препоручујем 25
dejan sakos
@Osman Delić ... ovaj put je reč o matičnoj knjizi Diptih, po kojoj je iskazan redosled. u likovnoj umetnosti "diptih"je dvodelna slika, ikona...u književnosti dva dela književna umetnički povezana. Nije loše znati, tako da uredu je što ste iskazali nedoumicu.
Препоручујем 24

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља