четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:42
​ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Касно јављање лекару највећи проблем

Фаталистички однос према раку у Србији се споро мења, а иновативни лекови знатно продужују живот великог броја пацијената како у ранијем, тако и у метастатском стадијуму болести
Аутор: Оливера Поповићсубота, 08.06.2019. у 10:00
(Фото Пиксабеј)

Када се суоче са дијагнозом малигне болести, многи пацијенти и њихове породице лекарима говоре да су спремни да набаве сваки, најновији лек за опаку болест, да помоћ потраже у иностранству, било шта, било где... Кажу, не питају за цену, само да нађу лек који је помогао неком њиховом познанику, нову терапију за коју су чули на интернету. Многи говоре да су спремни да продају стан, гарсоњеру...

Реалне и најбоље одговоре на ова питања пацијенти ће добити од медикалних онколога, лекара чија је специјалност управо да изучавају деловање онколошких лекова и њихову примену код свих категорија пацијената који су добили дијагнозу малигне болести. Они се баве хемиотерапијом, или шире, лековима који делују против малигних болести.

Лекари ове специјалности са подручја некадашње Југославије недавно су се окупили у Београду пошто је Удружење медикалних онколога Србије организовало Други регионални конгрес интернистичке онкологије (РЕКОНИО). Др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију на Институту за онкологију и радиологију Србије, задовољан је великим одзивом – чак 300 учесника било је на овом медицинском скупу и осим бољег регионалног упознавања и повезивања, била је то прилика и за упоређивање.

Наравно, онда следи питање да ли у лечењу малигних болести у Србији заостајемо за светом, земљама бивше Југославије и да ли наши пацијенти греше када спас у борби са раком траже у иностранству.

– Одговор на ово питање није само у домену медицине: наши лекари се веома труде да прате све иновације у знању и смерницама за лечење онколошких болесника и наши предлози за лечење се не разликују знатније од европских или оних у чланицама ЕУ из нашег региона. Споро проширење Листе лекова РФЗО, које је директно у вези са материјалним могућностима нашег здравственог система, чини, међутим, наш маневарски простор у терапији недовољним. Пацијенти, који су данас много потпуније информисани о терапијским могућностима, одлучују понекад да се лече у приватним здравственим установама, а када су најновији лекови или медицинске процедуре у питању и у иностранству – каже наш саговорник.

Најчешће се греши, додаје, када се пацијент у веома одмаклом стадијуму болести, и у лошем општем стању, после више линија хемиотерапије, шаље у иностранство ради наставка лечења, иако сви онколози знају да у таквом стању ниједна онколошка терапија не може бити од користи.

У Србији се, нажалост, примећује овај лекар, фаталистички однос према овој болести споро мења. Поставља се питање колико нас кошта олако прелажење преко очигледних симптома, одсуство систематских прегледа, касно јављање лекару…?

– Програми раног откривања тумора дојке, грлића материце и дебелог црева спроводе се код нас већ годинама, али је одзив недовољан. Разлог је делимично и у инерцији група становништва које су обухваћене скринингом. Касно јављање лекару је одавно дијагностикован проблем, истраживан и у нашој средини, и одговоран је добрим делом за поразне статистике о умирању од малигних болести по којима смо у европском врху.

Често стручњаци кажу да се лечење пацијената са малигном болешћу мора подићи на виши ниво, шта то значи?

– Боримо се са веома упорним и агресивним непријатељем, а велики број пацијената који се упућују у Институт за онкологију и радиологију Србије и све дуже, рекао бих и успешније њихово лечење, чине оптерећење нашег Института готово неприхватљивим, а могућност грешке реалном. Требало би да постоје добро опремљена онколошка одељења у свим болницама у Србији, да постоји едукација младих у овој области, развој телемедицине са могућношћу да се лекари чују, виде и консултују о лечењу не трошећи време на путовања до других болница, даљи развој онкологије у Београду, а пре свега нови савремени простор за наш Институт. Зато са ентузијазмом очекујемо најављену Онкологију 2, после готово осамдесет година проведених у згради наменски подизаној, 1939. године, за онколошки институт – подсећа др Радосављевић.

Др Даворин Радосављевић

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Др Даворин Радосављевић, медикални онколог

Хирургија или цитостатици?

Неко ће рећи да је хирургија остала неприкосновена у борби са раком, други да је будућност онкологије у савременим лековима, цитостатицима и имунотерапији. Чиме се данас води успешнија борба против малигних болести?

– То, пре свега, зависи од малигне болести која се разматра и стадијума болести у којој је она откривена. Наравно да ће неки тумори коже бити дефинитивно решени само хирургијом, или бар половина тумора дебелог црева, али код малигних тумора дојке, плућа, тестиса, мокраћне бешике, мозга и других тумора биће потребно допунско лечење, зрачењем и/или применом хемиотерапије. Будућност је ипак у што ранијем откривању ових болести, али пре свега у потпуном овладавању молекуларном биологијом тумора, односно механизмима заустављања њиховог раста. Ту је онда победа на видику – одговара др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију на Институту за онкологију и радиологију Србије

Малигне болести морамо прихватити као један велики мозаик, са преко 150 различитих коцкица, и увидети да је много времена потрошено на несавршено лечење класичном, цитотоксичном хемиотерапијом, која је неоспорно имала и одређених успеха, код хематолошких обољења или карцинома тестиса, што се огледало у великој стопи дуготрајних ремисија болести или чак излечења. Упознавањем генетске основе човека, генома као атласа свих гена и њиховог функционисања, а с друге стране и на новим основама упознатих могућности имунотерапије, данас смо на новом путу прецизне медицине. Ових истраживања је данас веома много, она су скопчана са великим трошковима, па смо суочени са великим бројем скупих иновативних лекова чији су власници велике светске фармацеутске компаније. Лекари лако могу да објасне корист ових лекова за пацијенте, иако она није потпуна, иако и ови нови лекови не могу увек бити примењени појединачно, него веома често траже комбиновање, не обезбеђују увек дуготрајну контролу болести или излечење.

Иновативни лекови су веома унапредили укупну слику онкологије, знатно продужили живот великог броја пацијената како у ранијем, тако и у метастатском стадијуму болести. Оно где су онколози немоћни је када их питају зашто су нови лекови тако скупи и како мисле да ће здравствени фондови земаља као што је наша поднети цену њихове широке примене. Ту је потребан неко ко уме да израчуна све директне и индиректне користи од примене ових лекова и да то стави у рам сваке државе. Наш проблем је велики број малигних тумора откривених у одмаклом стадијуму болести и велика је потреба управо за хемиотерапијом јер се метастатска болест углавном лечи системском терапијом.


Коментари12
15d15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Posmatrac
Ovaj gospodin i njegove kolege izgleda zive u nekom paralelnom univerzumu! Pacijenti u Srbiji, pogotovu sa teskim bolestima koje se ne dijagnostikuju brzo i jednostavno, prolaze kroz golgotu- upravo zahvaljujuci lekarima i poremecenom sistemu zdravstvene zastite! Dok neko uopste dobije lekarsku milost i dodje do dijagnoze (uz obavezna visemesecna, pa i visegodisnja cekanja), zaista i bude prekasno. U cemu je poenta zdravst. osiguranja koje placamo- ako dobijamo samo drskost i negiranje lekara?
Dokle bre
Nisam stigla dalje od naslova teksta, ni salteruse u domu.zdravlja. Naravno, ginekologija je u pitanju. Zato.molim lekare sa onkologije da vec jednom shvate da mi.nemamo.nikakvu primarnu zastitu,.nikakav skrining,.ni prevenciju a upute za drzavne.bolnice nam privatni.lekari.ne mogu.napisati.Dakle, onkolozi, trazite od drzave da nam omoguci.da se lecimo pa vam.necemo dolaziti u fazi raspadanja.
voja
Pricam ti pricu nedaj boze da se razbolis o bilo cega e onda ces da vidis
Juraj
Interesantno je da u Srbiji novinari brinu - pišu samo o malignim bolestima koje su u velikom procentu neizlečive. Doživeo sam da su me dva puta lekari u državnim zdravstveni ustanovama ''otkačili'' a privatnici konstatovali teže poremećaje. Trebao bih da idem na operaciju; ne verujem da će mi dozvoliti u Beogradu, a kod onoga koji me je skinuo sa spiska, koji sam lično video da sam stavljen u poliklinici, se plašim da insistiram i prihvatim. Živeću ako uštedim za privatnu bolnicu? U zdravlje
milojica dragicev
Jedino lošija situacija od prosvete je zdravstvo u nas....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља