Србија нема море, али има – подморничаре. Парадоксално, петнаестак година након последњег зарона подморнице на којој су на дужности били официри из Србије, старешине тадашње Војске Србије и Црне Горе, њихов утицај је све већи – у међународним оквирима.
Наиме, у Удружењу грађана „Подморничар” из Београда одлучни су да од заборава спасу подморничарску традицију, која сеже још у времена Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Српски официри, подофицири и морнари подморничари дали су велики допринос овом делу флоте у време Југославије, при чему не треба заборавити ни инжењере и предузећа која су радила на њиховом развоју, односно производњи склопова.
Ових дана у Београду је одржан 56. Међународни подморничарски конгрес, који је окупио око 200 ветерана из 24 земље. Ова манифестација, како објашњава искусни подморничар Милан Комар, члан организационог одбора овог скупа, промовише разумевање и пријатељство међу колегама. Ипак, ова дружења су увек прилика и за озбиљне разговоре о подморничарству некад и сад.
– Имали смо госте из многих европских држава, из САД, Канаде, Русије, Украјине, Аргентине, Индије, Турске и других држава. Ту су била тројица пензионисаних адмирала из Русије, неки од њих су командовали нуклеарним подморницама, двојица турских и један британски адмирал – каже Комар.
Награђена карикатура Олексија Кустовског из Украјине
Гости су, осим Београда, где их је поздравио капетан бојног брода Андрија Андрић, командант Речне флотиле Војске Србије, имали прилику да обиђу Нови Сад и Сремске Карловце. Наравно, било је и пловидбе – Дунавом на подручју главног града. Министарство одбране и МУП Србије су медицински и безбедносно „покрили” окупљање подморничара у Србији.
Ветерани су разговарали о томе како да се законски додатно заштите олупине подморница расуте по океанима и морима широм света, договорено је да се у вези са овом тематиком ангажује један адвокат из Хамбурга и да се упуте одговарајући дописи надлежним међународним организацијама.
Било је прилике да се размене мишљења и о потонућу аргентинске подморнице „Сан Хуан” прошлог новембра, као и о нестанку америчке подморнице „Скорпион”, давне 1968. године, а годишњица те несреће „пала” је баш у време одржавања конгреса.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија произвела је и користила 13 подморница. Некадашње југословенске републике које излазе на Јадран, па чак ни Хрватска, поред тако дуге обале, данас немају ниједну подморницу.
Исто важи и за Бугарску и Албанију (Албанци су најавили долазак у Београд на конгрес, али су одустали), којима су, и поред мора, подморнице остале само у сећању. Наши подморничари кажу да су од колега из тих држава чули да је то тако – вољом НАТО-а.
У част Николе Оташа (1960–2016), подморничара и карикатуристе, расписан је међународни конкурс за карикатуру на тему подморничарства, што је практично био пратећи програм конгреса.
Пристигло је невероватних 810 радова из 37 држава, а прву награду освојио је Олексиј Кустовски из Украјине. Избор најзанимљивијих карикатура пристиглих на конкурс може се видети у Прес-центру УНС-а у Улици кнеза Михаила у Београду.
Међународна организација подморничара, која окупља ветеране, први конгрес одржала је у Паризу 1962. године.
