уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43

Макрон поручио Трампу да буде достојан Дана Д

И обележавање 75. годишњице искрцавања у Нормандији показало да се историјске прилике често користе да би се послала политичка порука
Аутор: Јелена Стевановићпетак, 07.06.2019. у 19:20
Емануел Макрон, Доналд Трамп и њихове супруге на комеморацији (Фото EPA-EFE/Ian Langsdonl)

На ју­че­ра­шњем обе­ле­жа­ва­њу се­дам­де­сет и пет го­ди­на Да­на де у Фран­цу­ској, аме­рич­ки и фран­цу­ски пред­сед­ник из­ра­зи­ли су за­хвал­ност са­ве­знич­ким вој­ни­ци­ма ко­ји су се бо­ри­ли за сло­бо­ду, али је До­налд Трамп ис­ко­ри­стио тре­ну­так и да по­ме­не аме­рич­ку „из­у­зет­ну моћ”, а Ема­ну­ел Ма­крон да за­тра­жи од ше­фа Бе­ле ку­ће да „бу­де до­сто­јан” бит­ке за Нор­ман­ди­ју и оче­ва осни­ва­ча САД. 

Ис­кр­ца­ва­њем бри­тан­ских, аме­рич­ких и ка­над­ских тру­па на нор­ман­диј­ске пла­же 6. ју­на 1944. по­че­ло је осло­ба­ђа­ње за­пад­не Евро­пе од на­ци­стич­ке оку­па­ци­је. Пред­сед­ни­ци су ис­ка­за­ли не­из­мер­ну за­хвал­ност вој­ни­ци­ма ко­ји су уче­ство­ва­ли у би­ци и ру­ко­ва­ли се са ве­те­ра­ни­ма и њи­хо­вим по­ро­ди­ца­ма, пре­но­си Франс 24. 

На ску­пу у Нор­ман­ди­ји би­ла је и бри­тан­ска пре­ми­јер­ка Те­ре­за Меј, чи­ја је зе­мља пре­кју­че ор­га­ни­зо­ва­ла и соп­стве­ну це­ре­мо­ни­ју. Том до­га­ђа­ју су, осим пре­ми­јер­ке Меј, Трам­па и Ма­кро­на, при­су­ство­ва­ли и ен­гле­ска кра­љи­ца, ка­над­ски пре­ми­јер Џа­стин Тру­до и ли­де­ри не­ко­ли­ци­не европ­ских зе­ма­ља укљу­чу­ју­ћи не­мач­ку кан­це­лар­ку Ан­ге­лу Мер­кел, али не и ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на јер ни­је био по­зван.

Ис­кр­ца­ва­ње у Нор­ман­ди­ји би­ла је нај­ве­ћа рат­на опе­ра­ци­ја са 156.000 са­ве­знич­ких вој­ни­ка, 7.000 бро­до­ва и ви­ше од 11.000 бор­бе­них ави­о­на. Већ пр­вог да­на по­ги­ну­ло је око 4.400 са­ве­знич­ких вој­ни­ка да би у би­ци за Нор­ман­ди­ју на­стра­да­ло њих 73.000, као и хи­ља­де фран­цу­ских ци­ви­ла. 

За­хва­лив­ши се љу­ди­ма ко­ји су се бо­ри­ли про­тив на­ци­зма, Трамп ни­је про­пу­стио да ис­так­не да су САД „би­ле уве­ре­не да мо­гу да ура­де би­ло шта” и да је сна­га Аме­ри­ке про­из­ла­зи­ла из ње­не „из­у­зет­не мо­ћи”. Шеф Бе­ле ку­ће је при­ме­тио да је „Аме­ри­ка да­нас сна­жни­ја не­го икад пре”, али је по­ли­ти­за­ци­ја це­ре­мо­ни­је по­че­ла тек кад је Ма­крон пре­у­зео реч, пре­но­си „Гар­ди­јан”.

„Дра­ги Трам­пе, Аме­ри­ка ни­кад ни­је ве­ћа не­го кад се бо­ри за сло­бо­ду дру­гих и кад по­ка­зу­је ода­ност уни­вер­зал­ним вред­но­сти­ма ко­је су бра­ни­ли оче­ви осни­ва­чи. Би­ти до­сто­јан нор­ман­диј­ског обе­ћа­ња зна­чи ни­кад не за­бо­ра­ви­ти да сло­бод­ни љу­ди, кад се удру­же, мо­гу да пре­ва­зи­ђу сва­ку не­сре­ћу”, ка­зао је шеф Је­ли­сеј­ке па­ла­те, под­вла­че­ћи да су по­бед­ни­ци у Дру­гом свет­ском ра­ту ство­ри­ли УН, НА­ТО и ЕУ, ор­га­ни­за­ци­је ко­је аме­рич­ки пред­сед­ник че­сто кри­ти­ку­је. 

Го­во­ри на све­ча­но­сти­ма по­во­дом исто­риј­ских до­га­ђа­ја че­сто скли­зну у по­ли­тич­ка „боц­ка­ња”, па је Ма­крон и про­шлог но­вем­бра, на обе­ле­жа­ва­њу сто­го­ди­шњи­це пот­пи­си­ва­ња при­мир­ја у Пр­вом свет­ском ра­ту, про­зи­вао Трам­па због на­ци­о­на­ли­зма. Про­шло­го­ди­шња це­ре­мо­ни­ја у Фран­цу­ској по­ка­за­ла је да се на ова­квим до­га­ђа­ји­ма по­не­кад за­бо­ра­ве  не­ка­да­шње жр­тве и при­ја­тељ­ства и исто­риј­ски зна­чај по­је­ди­них зе­ма­ља и да се уме­сто то­га ве­ли­ча­ју са­да­шња са­ве­зни­штва. Та­ко су на ис­так­ну­тим по­зи­ци­ја­ма на би­ни, осим Ма­кро­на и Трам­па, би­ли Ан­ге­ла Мер­кел и изра­ел­ски пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­та­ни­ја­ху, док је срп­ски пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић био скрај­нут, а бо­ља ме­ста од ње­га до­би­ли су и хр­ват­ска пред­сед­ни­ца Ко­лин­да Гра­бар Ки­та­ро­вић и ко­сов­ски пред­сед­ник Ха­шим Та­чи. 

Пу­тин та­да је­сте био у пр­вом ре­ду, а ви­ше од 80 од­сто ис­пи­та­ни­ка у ан­ке­ти фран­цу­ског „Фи­га­роа” сма­тра да је тре­ба­ло да га фран­цу­ска вла­да по­зо­ве и на ју­че­ра­шњу ко­ме­мо­ра­ци­ју. Ше­фу Кре­мља то ни­је био пр­ви пут да је био не­по­же­љан на це­ре­мо­ни­ји по­во­дом исто­риј­ских до­га­ђа­ја у ко­ји­ма је Ру­си­ја уче­ство­ва­ла на по­бед­нич­кој стра­ни. Док би се за обе­ле­жа­ва­ње ис­кр­ца­ва­ња у Нор­ман­ди­ји мо­гло ре­ћи да Па­риз ни­је мо­рао да уго­сти Пу­ти­на јер Мо­сква и ни­је има­ла уло­гу у Да­ну де, до­тле је те­шко раз­у­ме­ти за­што Пољ­ска на обе­ле­жа­ва­ње 70 го­ди­на од осло­ба­ђа­ње Аушви­ца ни­је по­зва­ла пред­сед­ни­ка зе­мље ко­ја је осло­бо­ди­ла Аушвиц (ма­кар се та зе­мља та­да дру­га­чи­је зва­ла).  


Коментари4
dcf2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Katarina
Putin je vise zasluzio da bude pozvan na taj prijem od Angele Merkel. Milioni Rusa je izginulo u drugom svetskom ratu i na stotine hiljada u oslobadjanju Berlina, mnogo vise od Amerkanaca i Britanaca.
zivko
Amerikanci pozurili da spasu od Nemacke sta se moze jer je SSSR gazio sve pred sobom.Dan D je bio u Staljingradu,a ovi su dosli kad je Nemacka bila na kolenima.
dr Slobodan Devic
Dan D se nikada ne bi dogodio da Rusi nisu vezali nemacku armadu na istocnom frontu. Ali, pobednici pisu istoriju ...
Marija
Sta njemu dozvoljav ad aprica o dostojanstvu i moralu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља