среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10

Балканска унија као бриселска шарена лажа

Свима је јасно да Балкан није у игри за проширење. Резервна варијанта је да регион остане изван ЕУ, али да је за њу чврсто везан
Аутор: Јелена Попадићпетак, 07.06.2019. у 22:00
Саша Димитријевић

„Идеја о евентуалном стварању балканске уније показује да је политика регате, тачније примање појединачних земаља у ЕУ, у другом плану. Показује се и да је наше приступање ЕУ на дугом штапу, као и да би се западни Балкан могао третирати као периферија, и то она која остаје изван ЕУ”, истиче за „Политику” дипломата Зоран Миливојевић поводом јучерашњег писања бечког дневника „Пресе”. Аустријски лист је навео да је проширење ЕУ у кризи и да би алтернативу могло да представља евентуално стварање „балканске уније”. У тексту је појашњено да би ово уједињење представљало још један корак на путу ових држава ка ЕУ. Реч је, наводи се, о предлогу да се однос ЕУ и западног Балкана изнова дефинише. „У садашњој ситуацији ЕУ се прави као да намерава да прими земље западног Балкана, а оне као да желе да јој приступе, по узору на период реалног социјализма, када се као виц препричавало да су се комунистички планери привреде претварали да плаћају раднике, а радници се претварали да раде”, пише „Пресе”.

Евентуално стварање уније на Балкану, додаје Миливојевић, могло би да пошаље поруку да ЕУ нема више механизама којима би могла да „среди ситуацију” у региону и приведе крају процес приступања. „Овакав потез би још једном указао на неспособност европских институција да редовним путем постигну мир и стабилност. Због тога би могли да посегну и за неком врстом нове, умањене Европске уније, која би самостално регулисала ситуацију и водила ове државе на европском путу”, наводи наш саговорник.

С друге стране, аналитичар Бранко Радун истиче да је свима одавно јасно да Балкан није у игри за проширење, што потврђују и резултати избора за Европски парламент. Сада се смишља „резервна варијанта” која подразумева да регион остане изван ЕУ, али да је за њу чврсто везан. „Европска унија не жели Балкан у свом саставу, али не жели ни да га препусти другима. Реч је пројекту Европљана и Американаца који би проглашењем неке ’балканске уније’ покушали да спрече утицај Руса, Кинеза, Турака или неких нових играча који се појављују на нашој сцени”, прокоментарисао је Радун. Подсетио је да је о регионалном уједињењу било речи и прошле године на самиту у Софији, када је било речи о различитим регионалним пројектима које би финансирала ЕУ. Извештавање аустријске штампе, како каже, не представља пуко нагађање, већ се „пуштају пробни балони”.

Ситуација у којој се сада налазе некадашње југословенске републике, како наводи аустријски „Пресе”, није нимало завидна – земље се боре с незапосленошћу, одливом становништва, циничном употребом историје као политичких инструмента... Процес приступања, додаје се, није утицао на стање на том подручју које је данас веома опасно, као никада од краја ратова. Стога „Пресе” оцењује да је политика ширења ЕУ, по том питању, доживела неуспех. Наведено је и да овај пројекат нема никакве везе с поновним успостављањем „коначно неуспеле” Југославије.

Сада се пружа прилика за драстичну политичку одлуку и ЕУ би могла, након избора за ЕП, с новим руководством да „повуче ручну”. Наведено је и да већина грађана није заинтересована за пријем сиромашних и институционално преоптерећених чланица, али да би одустајање од „намере пријема” земаља региона била историјска грешка. Кина, Русија и Турска веома брзо би поделиле регион.

Подвлачи да се ЕУ не може понашати по систему „далеко од очију, далеко од срца”, јер се ради о проблему на самој граници уније. „Због тога би био потребан предлог за нови однос ЕУ и западног Балкана. И то понудом: ви изградите у року од десет година западнобалканску унију по идентичном узору ЕУ – укидањем граница, заједничким тржиштем са четири основне слободе, заједничком енергетском политиком, заједничком политиком у телекомуникацијама, саобраћају, све то заједно с грађанским правима”, наводи „Пресе”. Такво решење, како је наведено, могло би се назвати „новим Шумановим планом”, јер је изјава шефа француске дипломатије Роберта Шумана из 1950. године актуелна за данашње политичке задатке на западном Балкану. „Европа се не може једним ударцем успоставити и не представља једноставно уједињавање. Настаје кроз конкретне чињенице”, изјавио је тада Шуман, а подсећа „Пресе”.

 

Зашто је, онда, срушена Југославија

Да су земље западног Балкана зависне једне од других и то пре свега у економском смислу, потврђује и дипломата Зоран Миливојевић. Привреде ових држава су компатибилне, па би требало да се тражи простор за нормализацију политичких односа и решавање несугласица. „Када све то погледамо не можемо да се не запитамо – зашто сте онда срушили Југославију. Та земља је била убедљиво најнапреднија у региону и прва би ушла у ЕУ да није срушена”, оцењује Миливојевић.

 


Коментари19
9e9b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin Pavlovic
Jugoslavija je bila promasena drzava, jer narodi u njoj nisu imali slicne ili iste interese. Nastala je kao preka potreba i prelazno resenje, kao takva ona dosta lici na danasnju EU, koja je pre svega ekonomska zajednica, ali zbog svog politickog nejedinjstva nema skoro nikakvu tezinu na svetskoj sceni. Mlaka Nemacka i istoriski inferiorna Francuska tesko da mogu biti motori tog preko potrebnog ujedinjenja. Sto se tice prosirenja lupetanje jedno, dovojno je pogledati mape..
Lenče Kumanovče
Eto, nikada mi nije bilo jasno, nit mi je to danas, zašto bi jurili ka EU, a da se pri tome ne ujedinimi u Jugoslovensku, a što ne bi i u Balkansku federaciju. Očito da Evropa ima problema, jer od "Evrope bez granica" (propagandno geslo političara bivše SFRJ koji su u to ime rasturili Jugoslaviju) iznedrilo se 20-tak novih na tlu te države, i, umesto da čekaju 2 sata na Sežani, ili Šentilju, sada čekaju 20 puta više zbog novonastalih granica što je daleko od pojma "slobodan protok robe i ljudi".
alex roth
yu je srusena,unistena,samo da bi se udarilo na srpski narod u srbiji i van nje. taj udar,kao sto se istoriski zna,nije prvi nagli pokusaj unistenja srpske populaci je a sada sa novim kvalitetom masovnog udara celog zapadnog vazalnog sistema sto je dovelo srpsko "pitanje" u usamljenu borbu za drzavnu egzistenciju,jer je srbija ostala,prakticno,bespomocno usamljena koju verbalno podrzavaju samo rusija i kina koji nazalost nemaju direktne teritorijalne veze kako bi ta podrska bila i ostvarena.
hajduk Veljko
Bilo bi dobro da mi predlozimo osnivanje Balkanske konfederacije,ili ,nedaj boze,Velike Srbije.Pa da vidimo kakva bi bila reakcija EU.
Петар,Загреб.
Није као шарена лажа,него као кош за ђубре ЕУ. Србија је развијенија од Бугарске,мало заостаје за Румуњском,а Мађарска јој може бити узор. Активна политика треба се усмијерити на ове државе и блиским повезивање са овим државама ствара се јединствени простор који може бити важан и за ЕУ као простор према Блиском истоку одакле долазе и мигрантски таласи и друге кризе. Такав простор подржавала би и Грчка.. Србија би у овим државама имала помагаче за улазак у ЕУ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља