уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56
ФИЛМСКА КРИТИКА

Оживљени сликарски опус хуманизма и трагике

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 08.06.2019. у 12:28
Из филма „Линија живота” (Fото: продуцентска кућа „Магична линија”)

 

Ко је главни јунак дугометражног документарног филма „Линија живота” што се ових дана приказује у српским биоскопима? Човек који је уз ознаку „повратак непожељан” постао само број 106621 у Маутхаузену, у који је тада тај заточеник логора на Бањици, студент прве године београдске Ликовне академије, илегалац и припадник Ваљевског партизанског одреда стигао у јесен 1944. Човек који је брзо спознао значење есесовске игре прстом – надесно је значило живот, а налево смрт уз „циклон Б” – и преживео све страхоте Маутхаузена и Ебензеа. Не толико захваљујући срећи, јер срећа није реч која може да опише оно што му се тамо догађало, већ пре свега зато што је виђене злочине уз све ризике истрајно тајно цртао угљеном на комадима папира, кријући цртеже у поду логорске бараке и старој боци противпожарног апарата и тако, дан за даном, у себи побеђивао логорско ништавило.

Тај филмски јунак – својим животом и опусом трајни сведок посрнућа људскости, милосрђа и самилости – јесте велики југословенски и српски сликар и професор Милош Бајић (1915–1995), припадник Децембарске групе ликовних уметника и први српски апстрактни сликар који је у својим делима уносио промене у форми и фигурацији, ослобађао се стваралачких стега и доказивао да је стваралачка машта често напреднија од науке. И „Линија живота” јесте биографски филм његовог сина – редитеља и професора на ФДУ Дарка Бајића и његове унуке – продуценткиње Дарје Бајић (продуцентска кућа „Магична линија”), али и много више од тога. Ово је и филмована историја уметника и његове уметности која је неодвојива од историје 20. века у којем је живео, окружен континуираном трагиком и насиљем. И зато је овај филм вишеструко драгоцен.

Филм: „Линија живота”, режија: Дарко Бајић, сценарио: Коста Пешевски, Тамара Ћирић и Дарко Бајић, трајање: 95 минута, производња: Србија, 2019.екстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења Lorem Ipsum модела је мање-више из разлога

Дарко Бајић гледаоцима нуди на увид линију личног и уметничког живота свога оца творећи разигран, раскадриран, узбудљив и емотивно дубок филм. У документаристичком поступку његов је језик истанчано филмски и зато је „Линији живота” заиста место у биоскопу, на великом платну на којем се, коцкица по коцкица, ређа велики, раскошан и целовит портретски филмски мозаик живота, хуманизма и дела. На том великом платну Милошеве слике и сва њихова лепота и снага оживљавају и причају и гласно сведоче. Не само о проживљеним логорашким страхотама (Милош је заједно са својим цртежима био сведок на суђењу нацистичког команданта логора Ебензе Антону Ганцу) и процесу ослобађања од те „теме”, већ и о Милошевом поступку одвајања од предмета и предметности, његовом прилажењу боји као основној вредности, па све до његовог освајања космоса и коначне уметничке и љуске слободе...

Филм Дарка Бајића – настао према мотивима књиге „Маутхаузен 106621”, записима и интервјуима Милоша Бајића, богатој документацији Даркове сестре Јесенке (Јесењинке) Бајић и Дарковом филму „Прозивани су бројевима” – има и обрисе породичне саге. Приче о једној породици у којој су се отац и мајка (Даница, дугогодишња директорка једне београдске гимназије) упознали и заволели док су пребијени лежали у болници Бањичког логора, били раздвојени ратним вихором, па по завршетку Другог светског рата случајем поново спојени, о потомцима окренутим уметности и о томе како „патер фамилијас” ни својој деци ни својим студентима никада није причао о животу у логору. Причале су о томе касније његове слике на којима су се циклично појављивали бројеви и бројеви...

 „Линија живота” својом формом до краја оправдава сопствени наслов, важне доприносе дали су директор фотографије Зоран Јовановић Жофр, монтажер Алекса Парезановић и композитор Дејан Пејовић, а постигнути (искрени) емотивни набој овог филма гледаоце подстиче на размишљање о паралелама живота, смрти и уметности 20. али и овог нашег века и буди сећања на личне историје сопствених породица. Уз то, могао би да буде и веома користан студентима и ликовних и филмских школа...


Коментари0
1d8d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља