четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.06.2019. у 20:00 Данијела Давидов-Кесар

Опрезно на сунце због могућих опекотина

И приликом боравка у хладовини потребна је заштита. – Бебе и сасвим малу децу требало би на сваких сат времена мазати препаратима који штите од штетних сунчевих зрака
(Фото Пиксабеј)

После силних кишних дана многи су једва дочекали сунце и могућност да изађу из куће и прошетају се. Да је ипак неопходан опрез и да од пљуска до опекотина може да се стигне за један дан, с обзиром на то да је сунчање без икакве заштите увек штетно, упозорили су лекари на јучерашњој трибини „Узмите најбоље од сунца”, одржаној у Београду.

Зашто је то тако? Неки ће се подсетити школског градива, мада неки и знају да сунце зрачи инфрацрвеним зрачењем (ИР), видљивом светлошћу и ултраљубичастим зрачењем (УВ). Од укупне сунчеве енергије која долази до површине земље, највећи део зрачења, чак 54-56 одсто, представља управо ИР зрачење, 39 одсто је видљиво светло, док око пет до седам одсто представља УВ зрачење. Инфрацрвено зрачење заправо има све већи утицај на здравље људи, а посебно на кожу, а најштетнији су инфрацрвени А зраци (ИР-А) јер најдубље продиру у кожу.

Дерматолог др Невенка Докмановић истакла је да би требало бити веома опрезан са овим зрачењем зато што, за разлику од УВ зрака који оштећују ћелијску мембрану, лоши ИР-А зраци пролазе у саму ћелију и, стручно речено, „у митохондријама доводе до оксидативног стреса и ослобађања слободних радикала”.

– Тада долази до структурних промена у колагену, што додатно убрзава процесе фотостарења коже, већ изазваног УВ зрачењем. У свакодневном животу потребно је да се посебно чувамо и од штетног инфрацрвеног (ИР-А) зрачења, а не само од нежељених штетних ефеката УВА и УВБ зрака, који су нам одраније добро познати, посебно уколико желимо да максимално успоримо процес фотостарења коже – наглашава др Докмановић.

Заштита од штетног сунчевог зрачења најважнија је код деце. Због тога је др Горан Вукомановић, педијатар из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, дао корисне савете како најбоље заштитити малишане током летњих месеци.

– Прво што сваки родитељ спакује у путну апотеку је крем за сунчање. Битно је да се изабере адекватна заштита од сунца са високим заштитним фактором, препоручена за узраст детета, и да се дете редовно маже. Сунчеви зраци најјачи су у периоду од 11 до 16 сати, али се та граница у јужним приморским пределима, у јулу и августу, померила на период од 10 до 17 сати, па је децу у овом периоду неопходно склонити са сунца колико год је то могуће. Претерано излагање коже сунцу већ од првог дана има велики утицај на стање коже током целог живота – истиче др Вукомановић.

По његовом савету, крема за сунчање наноси се на све делове коже десетак минута пре изласка на сунце. Мазање детета кремом понавља се у зависности од боје коже, пигмента и претходне изложености коже сунцу. За бебе и малу децу обично је потребно поновно наношење препарата на сваких сат времена.

– Потребно је да се користе препарати који имају доказану ефикасност у спроведеним студијама, јер коришћење кремова који нису проверени може да доведе до опекотина и оштећења коже. Идеално би било да одабрана крема садржи иновативне природне филтере – додаје др Вукомановић.

Стручњаци су нагласили да је заштита од сунца потребна и приликом боравка у хладовини, али и да је важно понављати премазивање заштитним средством након купања, знојења или брисања пешкиром.

Коментари3
22670
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gile
i ponovo i dalje strah od Sunca izvora života. I dalje nebuloza da se maže koža.
Божидар
Ставили сте фотографију да упецате читаоце! Ми Срби баш и немамо ћурећу, фреклаву кожу као многи северни народи Данци, Финци, Швеђани, Норвежани па и неки Руси. Наша кожа је много прилагођенија оваковом поднебљу где живимо и ми вероватно мање обољевамо од рака коже од многих других северних народа.
vox populi
Morate priznati da je stvarno dobra,.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља