недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Малу матуру надзираће „тешка стража”

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 09.06.2019. у 10:15
(Фото Министартсво просвете)

Захуктавају се реформе на свим нивоима образовања, које већ три године спроводе просветне власти, али и припреме за малу матуру, која је пресудан вид бодовања и провере знања за упис у средње школе. Недељу дана уочи завршног испита, Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, за „Политику” открива која одлука се мора искристалисати у главама осмака како би изабрали прави средњошколски пут. Најављује новину коју ће од 1. септембра увести у већи број школа него што их Црна Гора укупно има, шта јој је претходило и који одговор ће наставници у новој школској години добити на њихов најчешћи захтев, а то је повећање плате.

Хоће ли овај завршни испит донети неке новине и да ли је планирано да тестови oпет буду допремљени до школа под оружаном пратњом?

На начин како се некада радила мала матура могуће је да нам је и читава армија недостајала како бисмо заштитили регуларност. Испит се под оружаном пратњом одржавао само једне године док се учесници у овом послу нису научили реду. Сада нема потребе за тим, било је то наслеђено стање. Неки ће се сетити да смо сменили шест начелника школских управа. Сетиће се и да су тестови препродавани и изношени у доњем вешу, било је случајева да се договоре наставници, родитељи, инспектори, па да на малој матури буде превара колико хоћете. Анализирали смо их годину, две па поставили „тешке страже” и прошле године није било преписивања. Нећемо сада ништа мењати, па нека буде тако и овог јуна.

Иначе, у Хрватској полажу државну матуру коју ћемо ми тек да уведемо 2021. и за њу ангажују читаву државу, пошту, полицију. Ми нећемо баш то да радимо јер ћемо електронски допремати тестове на малу и државну матуру. Садашњи полумодел мале матуре какву желимо да имамо је донекле у реду, а велике је никакав. Мењаћемо све, па ће оне средњошколцима да буду улазнице на факултет. Садашњи концепт је бар утегнут и не дозвољава мувања. Идемо и даље с тврдом причом, без обзира на то да ли се то некоме свиђа или не. Навике морају да се мењају, у нормалним земљама се онај ко преписује на тесту сматра преварантом, а код нас кажу: „Види какав је не дозвољава детету да препише.”

Које су мере предострожности предузете да се спречи преписивање?

Неће бити полиције, али доћи ће сви инспектори с локала и с републичког нивоа, саветници и начелници школских управа. Видели смо, рецимо, на пробном испиту у Младеновцу да су школе опуштено скинуле са сајта погрешан тест и дале деци да решавају. Неће моћи тако, мораће претходно све да провере 16 пута ако треба, то им је посао. Ако такве грешке нису кажњиве, ја ћу после да трпим ударце јавности због њих. Завршни испит је битан за младе људе и њихове породице јер је и квалификациони и сертификациони, њиме завршавају један ниво школовања, али и прикупљају поене за даље образовање. Ради га добар део популације и битан је и за државу. Кроз резултате тих испита држава заправо анализира рад школских установа, с тим што ћемо ту аналитику тек озбиљно за обе матуре да обављамо у испитним центрима. Тамо ће тестови бити регионално прегледани, па ће математику наших ђака проверавати у Бањалуци и обрнуто. Дигитална форма матуре омогућиће много виши ниво безбедности.

На шта би мали матуранти требало да обрате пажњу при одлуци којим ће средњошколским путем да крену?

Не желим да фаворизујем било коју врсту средње школе, ни приватну ни државну. Родитељи нека гледају програм и резултат од 2021. године, тада ће и једне и друге имати државну матуру, па ће моћи да пореде. За сада нема озбиљних показатеља које су школе боље. Малим матурантима је пресудно да одлуче да ли желе да студирају или раде после средње школе. У првом случају нека иду у гимназије, чак и они који желе на студије медицине јер сам ових дана од декана свих медицинских факултета сазнао да су код њих гимназијалци бољи студенти чак и од ђака из средњих медицинских школа.

Увођењем богате понуде гимназијских смерова успели смо да број осмака који се опредељују за њих повећамо с 20 на 28 одсто, док стратегија предвиђа скок на 40 одсто. Богатством изборних програма обезбедићемо универзитетима и високим струковним школама студенте с бољим ускостручним знањем, јер сада многи долазе с петицама из средње школе и падају испите на факултету.

Шта то конкретно значи?

Озбиљно редизајнирамо цео систем да бисмо добили квалитетне средњошколце. Ако неће на факултет нека бирају дуалне смерове на којима ће себи обезбедити и плату и посао, јер ће фирме да им дају надокнаду за учење кроз рад и онда их запосле. Дошле су нам немачке компаније за авијацију и одушевљени су с десет дуалних модела у тој струци у београдској школи „Петар Драпшин”. Она је постала добар државни ресурс, ту би требало још више будућих радника да одшколујемо јер ће добро да зараде на одличном послу у авио-индустрији. Закон о националном облику квалификација изједначава знање које ђаци стичу учењем кроз рад с формалним школовањем, па ће ученицима који две године раде у току трогодишњег средњег школовања та пракса бити признавана као четврти степен стручне спреме, под условом да положе стручну матуру.

Када ће нова мрежа школа постати стварност?

Она је направљена још пре 38 година, према европском моделу, али није спроведена у дело. То сада покушавамо, у координацији са Светском банком. До 15. марта све локалне самоуправе требало је да донесу свој акт о мрежи школа, али нису, па сам им продужио рок до 15. јуна и сада чекамо три последње да окончају посао. Исто радимо и на нивоу високог образовања, али нам тамо фали простор. Тамо где су основне школе опустеле пробаћемо да их претворимо у центре за одмор, правимо пројекте за Тару, Голију, Златар и Власину. Због прекрајања одељења буни се мањина, професори којима се мало смањио фонд часова. На пример, Прва београдска гимназија протестује што смо им укинули једно језичко одељење, а не кажу да су науштрб тога добили два ИТ одељења. На Универзитету у Београду школује се око 105.000 студената, а од тога 53.000 на друштвеним наукама, иако они највише седе на бироу. Једноставно је: тржиште рада не тражи друштвени и економски смер, а политику уписа води министар просвете. Имали смо пуно незапослених економиста, смањили смо те профиле, школе су се буниле, али смо издржали. Тако ће бити и сада.

Шта све од 1. септембра доноси једносменски рад у 240 основних школа?

То је озбиљан и темељан посао, који подразумева и правилну исхрану деце, безбедност и спорт. Крећемо с пилот пројектом који обухвата већи број школа него што их Црна Гора има укупно. Планирамо да га уведемо у више од 1.200 осмолетки, а предуслов је био да пребројимо милионе квадрата школског простора, а после следи распоређивање новца у градњу и обнову. Стара стратегија је предвиђала десетогодишње увођење једносменског рада, а ако ми успемо да га спроведемо за пет година, бићемо шампиони Европе. Сигурно је да ћемо у Миријеву, Новом Пазару, Новом Саду, на Бежанијској коси градити нове школе, јер постојеће имају велики број одељења. Низак наталитет довео до пражњења неких осмолетки, док у другима имамо огромне учионице од по 100 квадрата које треба преполовити, што ћемо и учинити. Таман нас је већина школа и дочекала у стању спремном за реновирање, с кабловима који никако не могу да подрже дигитализацију.

Да ли наставници могу да очекују веће плате у наредној школској години?

Наравно. Под условима који су повезани с новим системом расподеле плата и платним разредима. Закон који то омогућава ступа на снагу у јануару 2020. Нас шест министара и премијерка смо одржали три радна састанка на којима смо све усагласили и техничке припреме су у завршној фази. Оно што смо морали да мењамо јесте финансирање научника, јер оно није било усклађено с платним разредима, а убудуће ће и истраживачи добијати плате из буџета.

Колико Министарство просвете држи на оку високо образовање?

У мери у којој по закону не угрожавамо њихову аутономију. Ми чекамо нашу шансу и када неко прекрши закон шаљемо просветну инспекцију.

На Високој медицинској школи у Ћуприји просветна инспекција је утврдила низ неправилности, нису отклоњене, шта предузимате?

Већ годину дана их инспекција држи на оку, нашли смо тешке повреде дужности, као што је упис 180 студената преко норме за акредитацију. Имају аутономију и не можемо да сменимо надлежне, зато радимо потпуну реорганизацију те и осталих високих струковних школа и спајамо их у академије које ће имати свог председника, а он ће онда моћи да обузда директора. Министарство је давало препоруку савету школе у Ћуприји да смене господина који њом руководи, сваки пут су је одбили. Био је налог да плати казну 2.000.000 динара, а они му одредили 20.000. Сада је та школа ушла у састав академије за Расински округ и има привремене органе које је Влада поставила, где је дотичан човек кога нису сменили координатор још месец дана. Следује избор председника академије и трајних чланова савета из више уједињених школа. Онда се бира менаџер који поставља нове координаторе, а овај садашњи, привремени у Ћуприји, који је правио прекршаје, сигурно неће опет бити координатор, или ја више нећу бити министар просвете.

Тржиште уџбеника без корупције

То што поједини издавачи школама које се определе за њихове уџбенике поклањају и дидактичке материјале, министар Шарчевић не сматра корупцијом и каже да му конкретне примере засад нико није ни пријавио.

– Боље је што они поклањају сет средстава за наставу, него што су некада родитељи за Општетехничко образовање морали ђацима да обезбеде сав радни материјал. Ово није корупција, као када директорима деле рачунаре, то не дозвољавам. Сви издавачи имају исте услове и нека слободно држе семинаре на којима наставнике припремају за организовање часова уз њихове уџбенике, ни то није корупција. А монополисте именује Агенција за борбу против корупције. Не могу да се уплићем у њен рад, она може и мене да стави на тај списак – истиче Шарчевић и додаје да је битно да су деловање поменуте агенције уврстили у просветне законе на свим нивоима.

Од септембра још девет дуалних профила

– Увели смо за две године 32 нова дуална профила, а од септембра ће их бити још девет, као што су механичар грејне и расхладне технике, кројач у ауто-индустрији, техничар за муницију и ракетну технику, техничар за наоружање, техничар за безбедност ИКТ система у ваздушном саобраћају. Биће ове године око 7.400 места на тим смеровима – каже министар.


Коментари12
0e29d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Martin Antic
Decu više je zanima ni da prepisuju na maloj maturi. Svi znaju da će upasti u kakvu-takvu školu jer mesta ima mnogo više nego đaka, pa je prag upisa iz godine u godinu niži i u ,,elitnim školama" u kojima pre 20 godina nisi mogao da se upišeš ni sa 97-98 poena, a sad glatko upadaš sa 50. Drugo, matura je smešna. Ponuđenih odgovora ne sme biti..nego treba da se traži pozamašni odgovor,kad sam ja išao u školu kontrolne vežbe nisu kpncepirane da i ćorava koka ubode koje zrno,nego se tražilo znanje.
Milan
10 godina sam supervizor (kontrolor) na ispitu 3 dana, djaci besomucno prepisuju, sve su bahatiji, nikad niko nije bio izbacen sa testa. Usput svi su zainteresovani da tako i ostane...
Ranko M.
@Milan; Ne znam jeste li ili niste,"supervizor", ali ako ste to zaista, onda mi je jasno zbog cega su djaci takvi, kakvim ih opisujete.Za 10 godina niti jedan djak nije izbacen sa testa kazete a "besomucno se prepisuje".Kome se Vi to onda, zalite. Ko, po Vama, onda stvara takav, nemoguci, ambijent. Djaci? Ne, Vi licno i Vama slicni. I dok tako bude i djaci ce biti takvi i jos "gori". Kada nastavnici shvate da su vaspitaci i da trebaju biti visoko moralne licnosti i djaci ce shvatiti da su djaci.
Препоручујем 25
Јова
Задаци и теме на "малој матури" као и на оној великој треба да буду електронски и кад сви уђу и седну (а сваки има свој рачунар у сали) онда се тек да шифра да се уђе у рачунар и да се виде задаци. Преписивање много теже. Видите мало како други раде на пр у Скандинавији
Petar
1. Kada učenicima date 100% nepoznate zadatke na maloj maturi , i ako dobro urade , to je kvalitet i dobro znanje 2. Prepisivanje prisutno od osnovne škole do fakulteta, i nikad nema kazni za prepisivanje , pa čak i za lažne diplome. 3. Škole osnovne oko 100 učenika najviše koštaju -direktor , pravnik , službenik , pedagog , ložač , pomoćni radnici , grejanje i oko 25 profesora. Samo na 10 km , veće škole koje mogu da prime te učenike, i imate samo troškove prevoza učenika i veći kvalitet znanj
goga
Уз дужно поштовање министра и његовог рада и дела ,преписивање и намештање резултата квалификационог испита као и било кок другог немогуће је избећи ,јер увек постоје недодирљиви по разним основама.Министар свашта обећава,али ретко шта реализује.Чуди ме да му не смета избор страначких директора,професора са купљеним дипломама или неким брзопотезним видом образовање,плагираних доктората,апсолутног искључеља струке при реформисању постојећег система образовања,накарадног стручног усавршавања и .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља