четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Орлу крсташу и великој дропљи прети изумирање

Орнитолози се боре за опстанак и степског и сурог орла и инсеката попут скакаваца и роваца
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 09.06.2019. у 12:55
Орао крсташ (Фото Анђелко Васиљевић)

Са наших простора у претходним деценијама нестало је 15 врста птица, а међу онима за чији се опстанак боре орнитолози су степски и сури орао, орао крсташ и велика дропља. Нису само птице те чије је постојање под знаком питања. У тој угроженој групи су и правокрилци, инсекти којима, између осталог, припадају скакавци и ровци.

Како би се на једном месту прикупили подаци o врстама којима прети изумирање публиковане су две књиге – Црвена књига фауне Србије три: Птице и Црвена књига фауне Србије четири: Правокрилци.

Објављивањем два новa тома Србија je добилa дела од националног значаја за заштиту природе. Сама боја књига указује на то колико су поједине врсте угрожене и како је време да се предузму хитни кораци да се оне сачувају.

У књизи посвећеној птицама анализиране су укупно 352 врсте које су до 2016. године биле присутне у нашој земљи. Од 255 врста птица које се гнезде у Србији чак 92 су угрожене на различитим нивоима. Међу онима које се не гнезде код нас него у одређено доба године бораве на нашим просторима угрожено је 50 врста – каже Милош Радаковић, орнитолог у Заводу за заштиту природе Србије.

У току писање књиге Србија је скоро изгубила једну значајну врсту птице. То је орао крсташ.

– У земљи је остао само један гнездећи пар и они су смештени у заштићеном подручју у Војводини и под будним су оком стручњака. На нашим просторима се, нажалост, више не гнезде врсте попут орла брадана, беле кање и црног стрвинара. То не значи да се не појављују, али не свијају гнезда. Међу попуно изумрлим врстама је тетреб ружевац – наглашава Радаковић.

Он каже да се размишља о враћању неких лешинара, јер се добро показао програм повратка белоглавог супа на Увац, у клисуре Милешевке и Трешњице. У Увцу сада има око 100 гнездећих парова.

Црвена књига о правокрилцима је прва објављена на светском нивоу овог типа. Приказани резултати представљају рад вишедеценијских теренских истраживања широм Србије и података који покривају период дужи од једног и по века.

– Правокрилци су инсекти који јасно показују у којем је стању одређено станиште. Посебно треба нагласити Панчићевог скакавца који је врло осетљива врста и нешто што је изузетно вредно у српској фауни. Припада јако старој групи правокрилаца, а има га на планини Тари, нешто мало на Златибору и Мокрој гори. Врло је осетљива врста – каже је Горан Аначков, директор Департмана за биологију и екологију Универзитета у Новом Саду.

Црвене књиге и о биљкама, лептирима, гмизавцима

Две црвене књиге су заједничким напорима урадили Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Завод за заштиту природе Србије и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. У обимном штиву налази се 312.000 података, а у његовом стварању учествовала су 36 аутора и 77 фотографа. Публикације су јуче представљене у Народној библиотеци.

У Србији је до сада објављено шест црвених књига и то прва пре 20 година о биљкама, а затим књиге о дневним лептирима, водоземцима и гмизавцима.

Прве идеје за покретање издавања последњих публикација зачеле су се 2013. године у Заводу за заштиту природе Србије.

– Издавање црвене књиге је обиман посао који радимо са институтима и факултетима из Србије и са министарством. Процедура прављења ових књига није нимало једноставна, али постоји одређена динамика и правила како се то ради. Црвеној књизи претходе црвене листе које су плод дугогодишњег рада истраживача. Они међу првима долазе до сазнања да ли број одређених врста расте или опада, шта су угрожавајући фактори. Тада се и формирају идеје о њиховој заштити. Тек након тога се раде црвене књиге – прича Данко Јовић, саветник у Заводу за заштиту природе Србије.


Коментари4
75df5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
"Великих дропљи" је било откад је света и века и увек ће их бити.
boro
Nema pomoci u ocuvanju ovih i mnogih vrsta. Juce popodne kopao sam moj mali vinograd. Dvojica komsija do mene dosli su traktorima i poprskali nekoliko hektara kukuruza nekim sredstvom protiv korova. Nekada se korov mehanicki unistavao sada se samo prska. Na tim poljima se hrane zive vrste koje nestaju. Zivi svet na planeti ogromnom brzinom nestaje. Primitivci kazu sve je u redu jer jos oni nisu stigli na red. Odgovornost za to je na onim drzavama koji su vakav svet kreirale i imaju vodecu ulogu.
Боба
Код нас нажалост не постоји еколошка свест јер мање више не постоји свест ни о заједничком добру. Када би је било схватили би да смо само део природе и бринули се о сваком живом бићу јер од тога зависи и наш опстанак.
Marko Markovic
Svaka čast autorima, ova vest zaslužuje mnogo veću pažnju!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља