понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:28
ФИЛАТЕЛИЈА

Музејски експонати – 175 година Народног музеја

Издање, у оптицају од 17. маја, садржи две марке (номиналних вредности 23 и 74 динара), један ФДЦ коверат, две максимум карте и жиг, а штампано је у тиражу од по 50.000 примерака
понедељак, 10.06.2019. у 20:00
(Фото Пошта Србије)

Народни музеј у Београду најстарији је и централни музеј Србије. Данас, након 175 година од оснивања, у свом саставу чува, проучава и излаже више од 450.000 музејских предмета који чине јединствену целину културног наслеђа Србије, централног Балкана, али и Европе.

Смештен централном зградом у самом средишту Београда на Тргу републике, Народни музеј чува репрезентативна културна добра, сведочанства развоја и цивилизацијских промена на подручју данашње Србије и најближег окружења, од праисторијских времена до позног средњег века, као и репрезентативна дела кључних уметничких стилова и покрета, врхунске уметничке домете у националној и европској уметности од средњовековног периода до савременог стваралаштва. Посебно треба издвојити Лепенски вир (7. миленијум пре н. е.), Винчанске статуе (6–5. миленијум пре н. е.), Дупљајска колица (16–13. век пре н. е.), златне маске из Требеништа (6. век пре н. е.), оставу из Јабучја (1. век н. е.), Београдску камеју (4. век), Мирослављево јеванђеље (12. век), новац краља Радослава (13. век), средњовековне иконе и фреске, зделу из Враћевшнице (17. век), слике Паје Јовановића, Надежде Петровић и Саве Шумановића, дела старих италијанских мајстора (Ди Креди, Каналето, Гварди), низоземске уметности (радови атељеа Боша, Бројгела, Ван Гојена и Рубенса, као и поједине радове Торопа, Ван Гога и Мондријана). Народни музеј чува дела француског сликарства с краја 19. и почетка 20. века (Коро, Домије, Писаро, Реноар, Дега, Сисле, Гоген), а причу о модерној уметности заокружују радови Пикаса, Кандинског, Архипенка и Шагала. Ови изузетни музејски предмети доспели су у Народни музеј махом истраживањима, откупима или поклонима добротвора, којих је у дугој и богатој историји ове музејске куће било како међу владарима, тако и још више међу обичним грађанима. Сви су они допринели томе да Народни музеј постане истински симбол културе Србије.

Мотиви на маркама: 23 динара – Симеон Роксандић, „Дечак који вади трн”, бронза, 1922; вињета – Ковач, крај 8. – почетак 7. века пре н. е., бронза, Враниште. 74 динара – Огист Реноар, „Купачица”, око 1915; вињета – Милан Миловановић, „Плава врата”, 1917.

Стручна сарадња: Народни музеј.

Графичка обрада марака: Јакша Влаховић, академски графичар.


Коментари1
1e420
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

donald
Zasto je taj muzej bio zatvore godinama?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља