уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:15
ПРВО ИСТРАЖИВАЊЕ О ФИЛАНТРОПИЈИ НАЈБОГАТИЈИХ У СРБИЈИ

Кад милионер помогне, одмах је сумњив

Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 09.06.2019. у 23:30
Миша Анастасијевић поклања здање отечеству, мурал у Капетан-Мишином здању (Фото Википедија/Михаило Грбић)

У Србији живи више 2.500 доларских милионера, особа које поседују „ликвидна финансијска средства вредности изнад милион америчких долара”, а међу њима су и 40 супербогаташа с више од 30 милиона долара иметка, као и четири особе чије је богатство веће од 100 милиона долара.

У жељи да сазна како најбогатији људи у Србији одлучују коме ће донирати новац и шта их мотивише да помажу друштву, агенција „Смарт колектив” спровела је истраживање на репрезентативном узорку богаташа, чија процењена вредност ликвидних финансијских средстава превазилази пола милиона америчких долара. Реч је о првом истраживању ове врсте у Србији, спроведеном под окриљем пројекта за унапређење оквира за давање, који финансира Усаид, а спроводи Коалиција за доброчинство, коју чине Фондација Ана и Владе Дивац, Фондација Траг, Каталист Балканс, „Смарт колектив”, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије.

– Резултати овог истраживања говоре да је просечан милионер у Србији током 2017. године издвојио близу 13.000 евра пореза на донације. Он је највише уложио у образовање младих особа, а главна мотивација за давање је осећај одговорности према средини у којој је одрастао, али и према читавом друштву, коме жели да врати макар део вредности коју је створио бавећи се предузетништвом. Једноставно речено, он жели да помогне младима који се налазе у истој ситуацији као и он некада, односно имају жељу и вољу да раде вредно и посвећено, али им треба подршка. Осим младих и талентованих особа, богаташи често желе да помогну особама на социјалним маргинама, које су на више начина угрожене. Коначну одлуку о томе коме ће донирати новац богаташ најчешће доноси сам, мада се ослања и на анализу података, помоћ стручних особа и партнера – истиче Невен Мариновић, директор „Смарт колектива”, и додаје да висина износа издвојеног за филантропију на годишњем нивоу зависи од финансијских резултата компаније.

Наш саговорник додаје да су богате особе по правилу неповерљиве према посредничким организацијама и углавном сарађују само са онима који су у протеклом периоду доказали да заслужују њихово поверење или су под контролом особа које приватно познаје. Њих највише брине могућност злоупотребе поверених средстава, због чега неретко одлучују да средства шаљу директно корисницима или покрећу пројекте преко своје компаније или фондације. Њихову мотивацију за давање умањују повремене критике дела јавности, односно сумње у добре намере, као и у начин на који су развили свој бизнис.

– То је уједно и главни разлог због којег богате особе веома ретко у јавности говоре о својим донацијама. Зато не постоје егзактни подаци о томе колико наши имућни суграђани заправо доприносе развоју друштва, у које области највише улажу, да ли улагања расту или опадају током година и који фактори утичу на њихову спремност за улагање у развој заједнице – наглашава Невен Мариновић.

Поред негативних коментара јавности, особе које размишљају о човекољубљу незадовољне су и компликованим административним захтевима које морају да испуне како би некоме нешто донирале, као и општеприсутном корупцијом.

Већина испитаника изјаснила се да нису довољно упознати са олакшицама које постоје у овој области, док неки од њих наглашавају чињеницу да Закон о порезу на доходак не препознаје давања физичких лица као основ за умањења пореза. Учесници у овом истраживању сматрају да не би требало опорезивати стипендије које се додељују младим талентима и да би било пожељно увести посебне олакшице у области давања за образовање. Такође је сугерисано да би филантропима из дијаспоре требало понудити одређене олакшице, било да донирају или инвестирају новац у пројекте од значаја за локалну средину из које потичу, или у капиталне пројекте који имају утицај на читаво друштво.

Наш саговорник подсећа да је развој филантропије у Србији почео у 19. веку, и то са активнијим привредним и културним напретком наше земље. Славни српски филантропи, попут Капетан-Мише Анастасијевића, Илије Милосављевића Коларца, Милана Кујунџића Абердара и Николе Спасића, почињали су са оснивањем својих задужбина, улажући у образовање, културу, уметност и друге области које су сматрали значајним за развитак и очување друштва, односно духовних и материјалних драгоцености. Задужбинарство у Србији имало је златни период између Првог и Другог светског рата, када је и основан највећи број задужбина. Главна идеја и жеља филантропа била је да врате заједници макар део вредности коју су створили живећи и радећи у њој и да своје наслеђе и име сачувају од заборава.


Коментари9
942e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

паја патак
А да ли се неко запитао о судбини огромног броја задужбина које су постојале у Србији пре 1945 године? Прошетајте мало центром старог дела Београда и на неким зградама ћете још увек видети заостале натписе типа “Задужбина (тог и тог) за....“. Комунисти, разбојнички дошавши на власт 1945 г., су све то опљачкали, задужбине су угашене – јер задужбине су за душу (коју они уосталом, нису ни имали), зар не? Уосталом, ко си ми па ти да одређујеш у коју сврху да се после твоје смрти употребе твоја сре
Sladjana
Na zapadu postoji praksa pomaganja beskucnicima,ali je vazno reci da to humanitarne organizacije rade da opet te ljude vrate u privredne tokove,Znaci ona nema besplatnog rucka,jer kasnije uz male plate i sveopste krsenje radnickih prava dolazi na naplatu ta tkz.pomoc.Bogat moze biti i porno glumac.Slazem se sa tim da se vecina bogati danas na rekla bih nemoralan nacin.Nek nam ne diraju nase slobodno vrijeme i ne ugrozavaju zdravlje.Nije sreca para puna vreca vec zdravlje nas i nasih bliznjih,
ha
Očigledno da oni nisu Srbi, jer ništa ne rade da pomognu Srbiji. Pogledajte albanske milionere.
Боба
Знам супербогаташа који се обогатио продајући канцерогене отрове и то и дан данас ради. И сад неко да очекује да такви постану "добротвори"?? Све док медији не примете да су се код нас обогатили најгори карактери и да се социјални проблеми друштва не решавају милостињом већ владавином закона и искорењивања корупције и подвала неће бити боље нажалост.
čekaj, čekaj..
razlog za sumnju u motive bogataša može biti odgovor na jednostavno pitanje kako se iko može obogatiti poštenim radom?! Kapitalizam, primitivni kapitalizam kakav je u Srbiji, kriza vrednosti i prava.. da ne nabrajam.. to bogatstvo je prikupljeno od drugih kao kajmak sa mleka ili grubim ili sofisticiranim šemama. E onda kao bogataši nešto vraćaju zajednici?! I tome još treba da se divimo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља