понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Четири хиљаде рептила спасено од кријумчара

Аутор: Д. Чарнићнедеља, 09.06.2019. у 19:00
Цр­но тр­жи­ште ди­вљих жи­во­ти­ња снаб­де­ва се нај­ви­ше у Афри­ци, Цен­трал­ној и Ју­жној Аме­ри­ци, као и у Ази­ји (Фо­тографије Евро­пол)

Више од четири хиљаде змија, крокодила, алигатора, гуштера, гека и корњача спасено је судбине да постану ташне и новчаници. Током маја, Европол је задао јак ударац такозваном еколошком криминалу, чији је циљ борба против кријумчара животиња, убијања заштићених врста и продаје њихове коже на црном тржишту.

Овај бизнис годишње доноси илегалну зараду од око десет милијарди долара, а број животиња које кријумчари због тога убију не може ни да се претпостави.

Готово 1.500 живих змија, гуштера и гека, 20 крокодила и алигатора и скоро 3.000 корњача заплењено је широм Европе, а ухапшено је 12 особа – по шест у Италији и у Шпанији. Још око 200 људи који се баве овом врстом криминала идентификовано је и против њих ће бити покренути поступци. То је епилог најновије међународне акције у којој су учествовале 22 државе.

Контрола је била усмерена на путнике авиона, комерцијалне товаре, продавнице кућних љубимаца као и на оне који су имају дозволе за поседовање рептила.

Педро Фелицио, шеф Одељења за економски и имовински криминал Европола, рекао је да је трговина дивљим животињама у последњих неколико година знатно повећана до те мере да је сада реч о хиљадама гмизаваца, вредних више милиона евра, које се сваке године одузимају од кријумчара. То је ипак само мали број животиња које страдају на овај начин чиме настаје немерљива еколошка штета.

Последња операција названа је „Мећава”, док је у прошлогодишњој „Грмљавини”, коју је широм света спровео Интерпол у сарадњи са Светском царинском организацијом, из канџи кријумчара спасено седам медведа, од којих су два поларна, 14 великих мачака (тигрова, лавова и леопарда), 48 мајмуна, 10.000 змија, скоро исто толико корњача, као и хиљаду крокодила, 4.000 пеликана, нојева, сова и папагаја.

Истраге потврђују да кријумчари дивљих животиња користе исте канале као и криминалци који су укључени у друге „послове” – утају пореза, корупцију, трговину људима и прање новца. Црно тржиште дивљих животиња снабдева се највише у Африци, Централној и Јужној Америци, као и у Азији, јер су то природна станишта егзотичних врста. Томе свакако погодује слабост државних институција које контролишу границу, а највећа потражња за ретким врстама постоји у САД, ЕУ и у Кини. Када је прошле године угинуо до тада једини живи мужјак северног белог носорога, влада Кеније је, да би спасила популацију црних носорога, одлучила да свако ко буде поседовао слоновачу или кост носорога буде осуђен на доживотну казну затвора. Ова врста је истребљена јер се, према информацијама из афричких медија, за килограм кости носорога може добити цена већа него за килограм злата.

Када је реч о кријумчарењу животиња, Србија је углавном транзитна земља. Многи се сећају када је пре неколико година на Хоргошу одузето шест мајмуна, али цариници памте и заплене крокодила у приколици, као и змија, жаба и гуштера у кутијама за храну.

Још бизарније случајеве откривају цариници широм света. Својевремено је свет обишла прича о Американки која је из Тајланда шверцовала живе мајмуне испод кошуље, претварајући се да је трудна. Иако су јој цариници поверовали, откривена је када се тиме хвалила. Друга девојка покушала је да прошверцује младунче тигра тако што га је ставила у кофер поред плишаног тигра у нади да ће и овај проћи као играчка.


Коментари0
11c37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља