недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.06.2019. у 17:36 Мирослав Стефановић
ЈЕДАН ДАН СА ДУНАВСКИМ АЛАСИМА

Река тражи љубав и опрез

Не постоји ништа теже од кошаве која разгоропади Дунав, па је чамац тешко умирити, кажу рибари Немања Баук и Мирослав Ђукић
(Фотографије М. Стефановић)

Није то само бациш празну мрежу, а извадиш пуну. Да је тако, дунавски аласи би без проблема накривили капу: улов богат, а новчаник пун. Стварност је другачија. Неспорно је да се у мрежи закачи риба, али је врло често она и празна. Може бити да су и рибе постале препредене.

Седимо са земунским аласима у дунавској ували под именом „Говеђи брод”. Тек што су пристигли са таласа велике и моћне реке. Немања Баук показује празну мрежу, Зденко Ирга и Мирослав Ђукић улова имају тек да нису будшто проћердали пролећно преподне. Из даљине прете сиви тешки облаци. Почиње да ромиња киша, а рибари жељни сунца и топлих дана.

– Није први пут да улов буде мршав, а сигурно ни последњи – одмахује руком Мирослав Ђукић, међу колегама познатији као Мики.– Без обзира на све тешкоће с којима се рибари суочавају волим овај занат. Наследио сам га од оца, коме сам, као дечак, помагао да рибари, а сада сам већ 19 година самосталан. Рибе има, мада није једноставно свакодневно се борити са реком.

Романтику не примећују

Кажу да аласи другачије мере време. И они гледају на сат, али никуда не журе. Једино Дунав тече исто, рекло би се једнолично, некад с више, некад с мање воде. Низак водостај никоме не одговара: ни лађарима ни рибарима. За аласе не постоји лоше и лепо време, нема код њих оно: „Данас ме боли рука и колено, имам неку главобољу, па ћу се одмарати.” На реци проводе по 11-12 сати. Ако не заплове чамцем и упуте се у потрагу за рибом, нема прихода, породица трпи. Као и код других, и њихови издаци су велики. Треба платити дозволу, дажбине за осигурање и пензијско, порез, а где су чамац, рибарски алат...

– Чамац је око 800 евра, мотор за њега најмање 1.200 евра, годишња дозвола 90.000 динара, плус доприноси за здравствено и пензијско осигурање. За опрему, или алат како ми то зовемо, треба бар 2.000 евра. Према томе и још неким ставкама, види се да рибарење није јефтино. Али, без Дунава, чамца, мреже, једноставно не могу – искрен је Немања. – Мора да се заради за породицу и за остале трошкове. Живот не пита да ли је данас нешто било у мрежи.

Имају аласи и надимке, воле да се надмећу у приповедању прича и догодовштина из њиховог посла. Обично су на реци пре и после подне. Кратка пауза је за ручак, за предах. Зими да се угреју. Само они знају како је бити у чамцу на минус 15 степени. Неко би помислио да им је тада најтеже. Није.

– Не постоји за аласе ништа теже него кад плове Дунавом, а дува јака кошава. Река се тада разгоропади, запени, чамац је као љуска. Једва чекамо да се домогнемо обале – присећа се неких туробних тренутака Мирослав. – Кад дува кошава, на реку се не излази. Може, али је ризично. А река, осим љубави, тражи и опрез. Зато много не фермамо кишу и хладноћу. Шта је то наспрам јаке кошаве?

Како је ноћу на реци?

– Лети је најлепше, али такође опасно – прича Немања, лагано се припремајући за други излазак на реку тог дана. – Ноћ, све се умирило, чамац се љуљушка, а ока не смеш да склопиш, ма ни на трен да задремаш. Уме Дунав да буде много незгодан. Што се уживања тиче, не може бити лепше. Земун ноћу светли и огледа се у реци. Једино што ми нисмо дошли да уживамо, да се дивимо романтичним тренуцима, већ да радимо. Ослушкујемо и реку и рибу, страхујући да се мрежа не закачи о неки балван, камен. Све је више шљункара на обалама које у Дунав бацају оштро камење. Уместо рибе, у мрежу уловимо грање, лишће, комаде дрвета. Вештина је то извадити и очистити, баш као што је вештина и забацити мрежу. Догоди се, наравно, да се она поцепа. Онда све наново: крпи, сређуј, пакуј.

Дунавска риба на трпези

Бродови – велика опасност

Аласи, купци, накупци и они који воле Дунав. Подела је направљена за кафанским столом, мада није далеко од истине. Кад на пијаци пожелите да купите свежу дунавску рибу, углавном се чује оно: „У, ал’ је скупо!” А, колико аласу треба да улови и прода рибе да би од тога живела његова породица? Они то не сабирају, не праве планове и рачунице. Једино знају да, кад се из риболова врате са празним чуваркама, сви трпе. Догоди се, али ретко, да ухвате, рецимо толстолобика од 30 килограма и сома од 10-15 килограма.

Стално су у покрету. Шта раде кад се не друже са чамцем, мрежама, алатом, реком?

– Највише волимо кад се дигне вода, како ми то жаргонски кажемо – довикује Мики из чамца, док вешто чисти тек уловљену рибу. – То значи да се риба померила, да је кренула и да ће можда бити солидног улова.

Рибарство је, кажу они који се тиме баве, рударски посао и ризично занимање. Опет има супротних мишљења: рудар је рудар, окна су под земљом, увек прете одрони, а негде и метан. Овде си на чистом ваздуху.

– Јесте, али кад ујутру устанемо, прво погледамо у небо, а пажљиво слушамо и временску прогнозу – појашњава Немања. – И са сантама на реци, са кишом, кад не можеш да дишеш од врућине, па и кад кошава не дува јако, ми смо на реци. Забацујемо мрежу, загледани у дубине, сваки час мотрећи да не наиђе брод и заљуља чамац... Данас они плове брзо и тешко им је умаћи ако се не склониш на време. Посебно ноћу.

Питамо их једу ли рибу?

– Наравно – одговарају у глас.– И рибу и рибљу чорбу. Стара је дилема које су све врсте рибе потребне за добру чорбу? Сад свако припрема на свој начин, тако да су се правила и стари рецепти одавно изгубили.

За разлику од неких других занимања, ово се неће угасити, јер стиже подмладак. Један од њих је и наш сабеседник Мирослав Ђукић. За себе каже „да је Земунац од главе до пете”, воли Дунав, дружења са колегама, воли риболовачке приче и никад не задиркује намргођене рибаре који се, каткад, врате са поцепаном мрежом. Ни њему ни осталима није по вољи што у априлу и мају не могу да лове поједине врсте рибе, али закон је закон и они га поштују, надајући се бољим данима. Кад их питате да ли им се исплати оно што раде, имају овакав одговор:

– Волимо што смо аласи, Дунав нам је у венама. Од рибарења се нико није обогатио, али није остао ни гладан.

Текст и фотографије

Апатинско рибарско братство

У студији „Апатински аласи” аутора Томислава Шимуновића постоји податак да је ово место на Дунаву крајем 18. века имало 200 професионалних рибара. Чак им је и аустријски цар Франц Први 1830. доделио искључиво право да организују риболов на Дунаву од Мохача до Оршаве, у Ђердапу, сада у Румунији. Године 1876. формирали су удружење „Рибарско братство”. Пред Други светски рат овде је радило 500 рибара, а 1927. су имали годишњи улов од 1.500 тона дунавске рибе.

Понуда дунавске рибарнице

Добра зарада од кавијара

Све до изградње хидроелектране „Ђердап 1”, Доњи Милановац је био препознатљив и по аласима. Хроничар ове вароши Јовица Орловић записао је да су годишње ловили и до 15.000 килограма беле и икроносне рибе (моруне, јесетре, паструге). Остале су фотографије о уловљеној моруни од 200 килограма, дужине два метра. Док није изграђена прва ђердапска електрана, овде је радило око 160 аласа. Рибарска бригада је скоро пола века справљала прилично скупоцен и веома тражени црни кавијар од којег су финансијску корист имали рибари и Земљорадничка задруга „Слога”.

Коментари0
9a60c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља