Упркос томе што листа Самосталне демократске српске странке (СДСС) није успела да освоји довољан број гласова за улазак у Европски парламент, њен лидер Милорад Пуповац не одустаје од става који је износио и током кампање да ће бити изненађење ових европских избора.

– Ми јесмо били изненађење, јер смо постигли резултат који је био неочекиван, како у погледу утицаја на политичку јавност, тако и у погледу броја гласова које је освојила наша странка, наша листа, идући самостално. То што нисмо добацили до броја који је био потребан за мандат последица је веће излазности него што је била на прошлим изборима, пре пет година, али и чињенице да су се активирале Социјалдемократска и неке друге странке које су поделиле са нама гласове. Њихов укупан број није био онолики као ранијих година, али је још увек такав да је утицао на наш коначан резултат – оцењује Милорад Пуповац.

Било је критика што су Срби ишли на две листе, јер је дошло до расипања гласова. Да ли је могла да буде једна листа?

То није знатније утицало на наш резултат. Тај мали број гласова који је ишао људима који су одметнути од СДСС-а није битно утицао на резултат наше листе. На резултат су битније утицале друге листе и бирачке навике. И, с друге стране, очекивали смо већу излазност међу бирачима изван Хрватске, али очигледно је потребно да се више ради с њима да би до тога дошло.

У Србији је регистровано нешто мало више од 27.000 бирача који имају хрватско држављанство, а гласало их је тек око 1.700?

И то је знатно више него ранијих година.

Да ли је требало мало више радити с њима и представити им значај уласка у Европски парламент?

Наша листа и њени водећи људи, Дејан Јовић и ја, радили смо максимално шта смо могли, али то се, по свој прилици, не може урадити без континуираних напора.

Дејан Јовић је најављивао и да ће за вашу листу гласати и они који нису из српске етничке заједнице? Колико је то било реално?

Један број таквих људи је гласао. Пробијен је лед. Број бирача у Хрватској несрпске националности, који су подржали нашу листу, није био велики, као што није велики ни број бирача ван Хрватске, али је направљен пробој у оба плана.

Колико је у коначном резултату, позитивно или негативно, допринело укључивање Стјепана Месића у вашу кампању?

Више је допринео Ћиро Блажевић. Повећао се број људи хрватске националности који су подржали листу СДСС-а. То је новитет који се догодио у Хрватској да су људи једну странку, од које се на различите начине бежало, афирмативно и позитивно коментарисали. Не верујем да је ико од њих двојице негативно утицао на резултате избора. Колико је тачно допринео броју гласова, то је друго питање, немамо мерило.

Ваши плакати су у кампањи данима били уништавани, о чему су писали и хрватски медији?

Предизборна кампања се одвијала у атмосфери непријатног искуства. Није пријатно када вам неко на лицу или око главе црта свастику. Одвијала се и у атмосфери нашег настојања да то победимо и придобијемо што је могуће више јавности на своју страну. И захваљујући медијским реакцијама, то се и догодило. С нашом кампањом се десило оно што се, рецимо, дешава омраженом аутсајдеру који одлучи да игра велику утакмицу, на великом терену. И онда током утакмице, упркос непрестаном фаулирању, због своје добре игре почне да добија симпатије публике. Наша кампања је произвела ту врсту учинка, али то није било довољно да би се дошло до онога што је било жељено. За то је потребно додатно ојачати СДСС, његову политику, а  овај изборни резултат је показао да је то могуће и у ком смеру треба радити.

Избор Руже Томашић у Европски парламент свакако није изненађење?

Није, јер постоји један део бирачког тела у Хрватској код кога је антисрпско расположење доминантна карактеристика, као и проусташки сентимент. Она је ипак освојила мање гласова него пре пет година. На листи ХДЗ-а који је водио Томислав Карамарко освојила је више од 70.000 гласова, а сада 50.000 и нешто, што је око 30 одсто мање.

Шта то говори?

Резултат јесте слабији, али се број странака десне оријентације, укупно скоро 18 одсто на овим изборима, и проценат изразито десног бирачког тела – не сме потценити и може знатно да утиче, као што и утиче, на политички живот и политичку атмосферу.

Председница Колинда Грабар Китаровић је рекла да се Хрватска мора ребрендирати, да мора сама да креира свој имиџ, а не да то чине њени суседи „што се већ почело догађати у односу на Други светски рат и домовински рат”?

Нисам сигуран да се имиџ земље може битније мењати брендовима и брендовском политиком. Оно што стварно чини дугорочно имиџ неке земље јесте оно што се у њој догађа, колико у њој влада принцип једнакости и равноправности међу људима, колико у њој има толеранције. А наравно, и колико је та земља у стању да производи за своје потребе, извози и такмичи се с другима. Све то неку земљу чини препознатљивом и поштованом у свету. Само ребрендирање биле би кулисе иза којих не би нужно било садржаја који је потребан.

Ви сте рекли да је слика Хрватске то што се комеморација у Јасеновцу одржава без присуства хрватског државног врха, а да је потпуно другачији однос према скупу у Блајбургу?

То је дугорочна битка, питање које се очигледно не може решити преко ноћи, али ће се решавати. Суочавање с тиме шта је био Јасеновац, а шта Блајбург, а не њихово изједначавање. То да је Блајбург комеморација првог, а Јасеновац другог реда не може бити прихваћено, неће пролазити као што је пролазило.