субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Сваки грађанин Србије дугује банци 1.163 евра

Повећање плата у јавном сектору дало ветар у леђа новом задуживању – Дугови за готовинске зајмове већи него они за стамбене
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 11.06.2019. у 15:54
(Фото ЕПА/Matthias Balk)

Грађани и привреда све више се задужују, а анкета по банкама у првом тромесечју ове године коју је традиционално урадила Народна банка Србије показује да је у овом периоду била повећана тражња за кредитима. Привреда, предузетници и грађани тренутно дугују 2.372 милијарде динара, најзадуженија је привреда са 1.332 милијарде динара, грађани дугују 989 милијарди динара, а најмање предузетници 50 милијарди динара, показују подаци Удружења банака.

И њихови последњи подаци показују да је дуг грађана за готовинске зајмове премашио онај за стамбене, јер за кеш кредите тренутно дугују 425 милијарди динара, а за кров над главом 411 милијарди динара.

Ипак, с дугом од 1.163 евра по становнику наши грађани су најмање задужени у поређењу са суседним земљама и оним бивше Југославије.

У случају кредита становништву најтраженији су били они за куповину непокретности, они за набавку трајних потрошних добара, а на трећем месту су они за рефинансирање постојећих обавеза. Компаније, с друге стране, траже зајмове за финансирање обртних средстава, као и капиталних инвестиција. У поменутом периоду највише су се задуживала мала и средња предузећа.

– Банке очекују да стандарди по којима ће се одобравати кредити становништву у другом тромесечју буду ублажени за готово све врсте кредита. Изузетак су девизно индексирани готовински кредити и они за рефинансирање, али они имају мало учешће у укупним кредитима становништву – кажу у централној банци.

Резултати анкете показују да су камате за кредите грађанима, као и пратећи трошкови кредита смањени. С друге стране, банке су смањиле максималну рочност кредита становништву. Оне очекују да ће се камате, или како то они кажу ценовни услови кредита, додатно ублажити што је последица јаке конкуренције у банкарском сектору.

У томе што се грађани све више задужују нема ништа чудно, јер плате расту, од почетка године повећане су у јавном сектору што је дало ветар у леђа новом задуживању.

Што се тиче привреде, резултати анкете показују да су банке продужиле рокове отплате и благо повећале максималне износе кредита предузећима. Поред тога, код динарских кредита каматне марже су се смањиле, али су се провизије и накнаде благо повећале, док је код девизних и девизно индексираних кредита забележено супротно – благо повећање каматних маржи и смањење пратећих трошкова.

Банке не очекују да ће се услови по којима ће одобравати динарске кредите привреди током другог квартала променити. С друге стране, код девизних и девизно индексираних кредита очекују ублажавање у погледу средстава обезбеђења, уз благо повећање камата, при чему ће се то највише односити на мала и средња предузећа.

Интересантно је да банкари кажу да су компаније у првом кварталу године првенствено тражиле девизне и девизно индексиране кредите. Они очекују да ће се и наредних месеци наставити раст тражње привреде за кредитима, највише ће их тражити мала и средња предузећа, а затим и велика и пољопривредници.

Резултати анкете показују да банке очекују да ће у другом кварталу конкуренција допринети ублажавању кредитних стандарда и привреди и становништву. Поред тога, банке очекују даљи раст тражње за кредитима од стране оба сектора, који ће бити мотивисан сличним потребама. Према оцени банака, већа конкуренција у банкарском сектору утицаће на ублажавање кредитних стандарда привреди, а томе ће доприносити и позитивна очекивања банака у погледу опште економске ситуације, а у мањој мери и већа спремност на преузимање ризика.


Коментари4
4d426
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pademinaum
Pitanje je koliko Srbija duguje gradjanima i sta moze da ucini za njih ? Dali smo sve,samodoprinose,zajmove za razvoj, zivote u ratovima ?!
Gradjanin Srbije
Ni ja nista ne dugujem bankama. Sve dugove koje je drzava napravila u moje ime ne priznajem.
Srbin Srbinovic
Zivim van Srbije oko 46 godine. Davao sam raznu pomoc i donacije kada god sam mogao i koliko sam mogao.Uglavnom za lekove, poplave i razne operacije. Nisam nikada bio ni na jednom spisku prilikom prodaja kojekakvih stvari sto je vlada Srbije radila pa posle delila stanovnistvu. Molim da moje ime jasno i glasno izuzmete sa ovog vaseg spiska. Ja ne dugujem Srbiji nista i ne zelim da budem u grupi koja po vama duguje drzavi novac.
Ovdasnja
Poštovani gospodine Srbinoviću, naslov glasi "Сваки грађанин Србије дугује банци 1.163 евра", a u samom članku jasno piše da su ovo privatni dugovi građana komercijalnim bankama, a ne nekakav dug državi Srbiji. Spomenuta cifra je prosek koji se dobija kada se ukupni dug bankama podeli sa ukupnim brojem stanovnika. Neko duguje milion, neko 10 000 evra, a neko ništa, što je u proseku 1 163 evra. Ako nemate dug prema banci, ponavljam, ne prema državi, ovo se ne odnosi na Vas. Zato apsolutno nema potrebe za tim tonom komentara i ne vidim kako ste iz članka mogli da zaključite nečiju nameru da naplati nešto od Vas.
Препоручујем 36

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља