уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:38
ПОЧЕЦИ ДРЖАВНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ЦРКВИ

Календар из 1945. с петокраком уместо крста

Познаваоци прилика подсећају да покушаји дисциплиновања свештенства СПЦ имају дугу историју у Црној Гори
Аутор: Новица Ђурићсреда, 12.06.2019. у 22:47
Календар је штампало контроверзно Удружење свештеника Црне Горе (Фото: Приватна архива)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Из архива новинара и публицисте Донка Ракочевића „вирнула” је мало потамнела књижица – црквени календар из 1945. године. И рекло би се ништа необично да на његовој корици нигде не пише да је реч о црквеном календару и да уместо крста није утиснута црвена петокрака и испод ње пише „Календар за 1945. годину”. Овај календар штампало је Удружење свештеника Црне Горе, које је тадашња Удба основала 1945. године. На насловној страни, на самом врху, је парола: „Смрт фашизму, слобода народу”. Испод тога стилизовани крст, а испод наслова је велика црвена петокрака. Аутори календара нису испустили прилику да вернике с првих страна дочекају фотографије Стаљина и Тита. Посебну улогу у издавању календара нове, црвене религије одиграо је поп Ђорђе Калезић, први председник владине Комисије за верска питања у Црној Гори.

„Српска православна црква у Црној Гори, слично као и у другим крајевима тадашње Југославије, није уништавана само споља – комунистичким и другим злочинима – већ је подривана и изнутра. Комунисти су успели да заврбују неколико свештеника, а неколико их је стало на страну црногорских сепаратиста”, каже за „Политику” Донко Ракочевић. „У цетињској Богословији комунисти су током рата успели да створе веома јаку скојевску организацију. Од око 140 богослова чак 80 су били симпатизери СКОЈ-а. Већина њих је отишла у партизане, неки су изгинули, други су се истакли у прогањању цркве и високо су се успели у комунистичко-државној хијерархији. Веселин Булатовић, један из те генерације цетињских богослова, био је министар унутрашњих послова Црне Горе и познати голооточки мучитељ”, додаје Ракочевић.

Наш саговорник подсећа да су у „комунистичким редовима били распоп Блажо Марковић, Бошко Поповић, Симо С. Радуновић, прота Јагош Симоновић (у прво време архијерејски намесник у Колашину, доцније Титов пуковник), Леонтије Марковић (острошки архимандрит), распоп Јово Радовић (верски референт у покрајинској комунистичкој влади за Црну Гору) и још неки”.

„Међу издајнике у црквеној кући спада и Удружење свештеника Црне Горе, које је Удба основала 1945. године, а први председник му је био поп Петар Капичић. Уз помоћ удружења, власт је осудила митрополита Арсенија Брадваревића, помогла при рушењу цркве на Ловћену и у другим сличним пословима”, каже Ракочевић.

Историчари су забележили, а о томе сведоче и документа из ондашње црногорске Удбе, као и записи свештеника, да је црногорска милиција у црним дугим кожним мантилима, чизмама до испод колена добро поткованим плочицама које су одзвањале цетињским улицама и сокацима подгоричке Старе вароши ноћу упадала у свештеничке куће „и црквене објекте и са пиштољем на слепоочници водила свештенике на упис у удружење”.

Ко није хтео, знало се – батине до изнемоглости, а за неке и метак у чело. Како је говорио један од следбеника „сина свих народа и народности”, вере није у крсту већ у петокраки, јер: „Зар не видите, бог вас згромио, да се крст расцветао у црвену петокраку?”

„Познат је пример пребијања свештеника у Зети, а међу њима је био и парох кучко-братоношки Велиша Ћетковић, мој ђед-стриц, који није одступио са својом колоном, већ остао у родним Берима са породицом и планирао да настави своју свештеничку мисију, одбијајући да се учлани у то полицијско удружење”, прича за наше новине његов потомак, колега новинар Горан Ћетковић.

„Читавих годину дана је морао да чека одговор за захтев да се пресели с породицом у Србију, јер је схватио да у Црној Гори за њега нема места. Неко из власти, са грижом савести, оставио му је једно јутро папире за одлазак у једном правцу. У Црној Гори је нова власт изабрала ново свештенство са новом религијом”, додаје Ћетковић.


Коментари6
e5d4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Staljin i Tito na crkvenom kalendaru?
Strasno. To samo govori o nama kako ne drzimo do sebe i tradicije, nego preko noci preokrenemo.
Marko Planinica
Bilo bi lijepo da he vaš dopisnik sva događanja oko crkve u Crnoj Gori opisao slojevitije.Naime,pitanje nestanka Autokefalne crnogorske crkve može se posmatrati i kao nezadovoljstvo dijela sveštenstva u Crnoj Gori nakon 1918.godine.Konačno,poznato je da je dobar dio crnogorskih sveštenika u Drugom svjetskom ratu mantiju zamijenio petokrakom,a oni drugu su u većini bili saradnici okupatora. Drugi svjetski rat i pobjeda komunista su vratili Crnoj Gori otetu državnost,što govori da su neki sveštenici odlično procjenjivali razvoj događaja,koji im je vratio nadu o obnavljanju Crnogorske crkve.Lično sam i poslednjih godina razgovarao sa dijelom nekih sveštenika koji su me uputili na Službene novine od 3.juna 1922 kada je na prvoj strani objavljeno koje sve Eparhije,itd. ulaze u sastav novostvorene SPC.Tu je jesno zapisano da u sastav nove SPC se prisajedinjuje i autokefalna crnogorska crkva.Nije potrebno analizirati riječ prisajediniti ili npr.ujediniti.Prisajediniti bi se moglo jedino protumačiti,kao nasilno "ujediniti".Zašto izvjesni Donko Rakočević i Ćetkobić (kakav uzorak sagovornika vašeg novinara) ne analiziraju kompletan istorijski kontekst događanja,već samo onaj dio koji im godi?
Леон Давидович
То нема везе са данашњим догађајима у Црној Гори. Свештенство је у току рата било подељено. Црногорске паризанске бригаде су имале у својим редовима православне свештенике и борци су сахрањивани када је то било могуће по православним обредима. Била је то нека врста коегзистенције комунистичке идеологије и православне религије где их је уједињавао патриотизам и антифашизам. На другој страни постојали су свештеници који су отворено сарађивали са окупатором. ( Сетих се случаја мајке недавно преминулог глумца Мише Јанкетића коју је убио свештеник школски друг. Итд. Боље и не спомињати). Данашњи догађаји немају везе са тим временом . То што се догађа има ма пример сличмости са догађајима са Православном црквом у Украјини.итс.
Miloš
Leone, to je izmišljotina i laži koje ste i sami svesni.
Препоручујем 3
zar ne
Crnogorski komunisti su bili zli, ali ih danas vise nema. Kineski komunisti su bili i ostali divni ljudi.
Саша
Хаха. Пун погодак.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља