понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:13

Истраживачима осигурана плата

Нови закон о науци који је влада усвојила и ускоро треба да се нађе у парламенту, омогућава да ове научнике ангажују у настави факултети и иновациони центри, док ће они на докторским студијама плату добијати од министарства, каже професор Владимир Поповић
Аутор: Вишња Аранђеловићсреда, 12.06.2019. у 22:47
Институт за физику: добри услови за рад научника (Фото Институт за физику)

Закон о науци и истраживачима, који је током јавне расправе подигао прашину јер је део стручњака сматрао да ће око 1.700 истраживача ангажованих на факултетима и у иновационим центрима остати без посла, пре неколико дана је усвојила влада а крајем месеца очекује се да ће то исто учинити и народни посланици. Страх је изазвала главна новина закона – укидање пројектног финансирања. Иако је овај модел финансирања, који је подразумевао да се плате и опрема истраживача обезбеђују из државне касе, критикован јер није служио сврси већ да се претворио у социјалну категорију, тада је дочекан на нож. Део научне јавности посумњао је да ће његово укидање послужити као елегантан начину за отпуштање одређеног броја истраживача.

Да ли је Србија на путу да добије закон који ће након 15 година да уведе ред у науку или је тај правни акт пречица да истраживачи добију отказ?

Државни секретар за науку у Министарству просвете проф. др Владимир Поповић за „Политику” тврди да ће истраживачи кроз нови, институционални начин финансирања бити у бољој позицији. Неке од њих ће факултети и иновациони центри ангажовати у настави, али ће сви они који су на докторским студијама плату добијати од министарства, и то у институцији у којој су и сада. То важи и за истраживаче у научним звањима на факултетима и иновационим центрима.

– Истраживачи су до сада били незаштићени, нису имали сигурна примања. Овај закон им обезбеђује сигурност. Они истраживачи који су на докторским студијама добијаће месечну надокнаду преко ресорног министарства, што је за неке од њих од пет до седам година, а са друге стране моћи ће код Фонда за науку да конкуришу и са својим пројектима остваре додатан приход – појашњава за „Политику” проф. др Владимир Поповић и додаје да још није познато колико ће износити плата истраживача јер тек предстоји израда платних разреда и каталога радних места.

На овај начин, али и оснивањем фонда за науку и законом који регулише функционисање ове установе, стављена је тачка на готово стопостотно сигуран пролаз на конкурсима за научноистраживачке пројекте, чиме се није много марило ни за њихов квалитет ни оправданост. Писци закона се надају да конкурси министарства више неће бити начин за преживљавање истраживача, већ место где ће пролазити они најбољи.

– Пројекти више неће бити социјална категорија, па ће и стопа планова који ће добијати новац за реализацију бити далеко мања, али ће зато они који добију пројекат имати озбиљне материјалне трошкове за истраживање. Тренутно је таква ситуација да готово сви предложени планови добијају новац јер је то начин да истраживач добије плату. Такође, мали број пројеката је био у интересу државе. Са овим изменама које доноси закон неће пролазити сви већ само најбољи, расписиваћемо конкурсе на којима ће пројекти морати да одговоре на задату тему, па ће захтевати и партнерства са другим министарствима попут одбране, енергетике, али биће и оних који ће давати слободу научног истраживања – појашњава проф. др Владимир Поповић.

Неки планови ће новац добијати из буџета, док је идеја да неке делом подржи и приватан сектор. Упитан колико је извесно да ће приватници желети да финансирају истраживачке пројекте, Поповић одговара да не очекује да ће се то десити у области друштвено-хуманистичких наука, али да и те како очекује сарадњу у технолошком развоју.

– Велика предузећа прво су се одрицала развојног сектора, а мала и средња никада их нису ни имала. У Фонду за иновациону делатност већ имамо пројекте у којима приватни сектор даје 30 процената од вредности плана и то нам је добар показатељ да је исто могуће и у Фонду за науку. То је препознала и Светска банка, која нам је постала партнер на овом путу, па је оснивање фонда за науку кредитирала са 42 милиона евра, а кроз ИПА фондове очекујемо да бесповратно добијемо 30 милиона евра. Без додатних средстава нема реформи – каже проф. др Владимир Поповић и додаје да је у периоду од 2015. до 2019. године фонд за научноистраживачку делатност повећан за скоро 36 одсто. Гледано статистички, у Србији је за око 12.000 истраживача у буџету издвојено око 19 милијарди динара, што је око пет милијарди више него пре четири године.

Кон­курс за на­уч­ни­ке по­врат­ни­ке стал­но отво­рен 

Про­шле го­ди­не у Ср­би­ју се вра­ти­ло 38 на­уч­ни­ка, а кон­курс Ми­ни­стар­ства про­све­те за оне ко­ји же­ле да се вра­те у до­мо­ви­ну и до­при­не­су на­уч­ној обла­сти је стал­но отво­рен. 

– Жи­вот на­уч­ни­ка ис­тра­жи­ва­ча на за­па­ду је углав­ном су­ров. На ста­бил­на фи­нан­си­ра­ња мо­гу да ра­чу­на­ју са­мо док им тра­је про­је­кат, а ако се не сна­ђу на­кон то­га ни­ко не ма­ри. Део њих се вра­ћа из тог раз­ло­га, али мо­рам да на­по­ме­нем да је реч о озбиљ­ним на­уч­ни­ци­ма ко­ји су док­то­ри­ра­ли на пре­сти­жним фа­кул­те­ти­ма, а део про­сто же­ли да бу­де бли­же по­ро­ди­ци – об­ја­шња­ва проф. др Вла­ди­мир По­по­вић.


Коментари7
b3fe7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Koji istraživači? Gde? Sve najkvalitetnije, najobrazovanije, najumnije i najperspektivnije iz Srbije, više nije ovde!
Bojan Gligorijevic
Ovakav komentar je cisto preterivanje... U Srbiji ima puno mladih koji su ostali, a koji su izuzetno kvalitetni... Ja mnoge znam i zato znam sta pricam...
Препоручујем 0
Ustanite naučnici!
Jasno je da je osnovni cilj zakona da se otpuste istraživači bez doktorata (kad već nije prošla namera da se otpuste istraživači sa fakulteta). Sramota!
KoleM
A šta je sa evaluacijom? Plate se dele na osnovu nečega što je rađeno pre 15 godina. Verovatno neki dobili dobre kategorije, prestali da rade, zbližili se ministartstvu (okrenuli se politici a manje nauci) i sad neće da izgube kategorije. I dalje će tako ostati, jedna kategorizacije više utiče na budućnost naučnika nego 50 radova posle, pa makar bili i M21a.
Sanja
Nekad se znalo ko moze da se bavi istrazivanjem. Dans rukovodioci, da bi imali sto vece projekte, primaju svakog bez obzira na prosek i godine studiranja. Od takvih uglavnom nastanu veciti doktoranti. Da ne govorim o onima koji istrazivacki posao shvataju kao hobi. Naravno ima izuzetaka koji imaju opravdane razloge za prolongiranje doktorata, ali su oni u manjini. Istina ima i rukovodilaca koji ne zasluzuju da vode doktorate-bez ideje, cilja, volje i znanja. Tome se mora stati na put.
Drustvena odgovornost
Pogresno ste informisani, rukovodioci mogu da prime samo ljude koji ispunjavaju odredjene uslove, dakle ne bilo koga. Uslovi se odnose na broj godina, prosek u toku studija, upisane doktorske studije. Takodje, postoje neka vremenska ogranicenja u vezi trajanja zvanja i slicno. Sad, sto se istrazivackog posla tice, on jeste ozbiljan posao koji se potcenjuje-ne vidi se rezultat odmah i ne donosi novac odmah, ali se isto tako moze smatrati hobijem, s obzirom na to da on ipak mora da se voli..
Препоручујем 12
Истраживач
Због овог закона ће бројни истраживачи који нису "на време" докторирали (иако за та одлагања веома често постоје оправдани разлози) остати без посла. Нема чак ни прелазног рока. Не верујем да је опет у питању нестручност, већ намерно урушавање.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља