недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Европски произвођачи челика траже обуставу увоза

ХБИС групи Србија је због квота већ отежано пословање, али како незванично сазнајемо они сматрају да не наносе штету тржишту ЕУ
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 12.06.2019. у 21:00
(Фото EPA-EFE/Hedayatullah Amid)

Европска индустрија челика позива креаторе политике да окончају кризу челика и спасу стотине хиљада радних места тако што ће потпуно зауставити увоз из земаља трећег света. Овај захтев Европској комисији недавно је упутила Европска асоцијација за челик (Еурофер), само четири месеца пошто су на њен захтев уведене квоте на увоз челика, које су погодиле и железару из Смедерева, највећег српског извозника.

Шта ће Европска комисија предузети још није познато, али је до сада на све начине покушавала да заштити своје челичане и тржиште од других произвођача широм света, после увођења једностраних мера САД које ограничавају увоз челика на америчко тржиште.

У писму Еурофера наводи се да је из тог разлога ЕУ постала место за дампинг вишка челика који се у свету производи. Увоз је после увођења америчких царина у 2018. порастао 12 одсто на скоро 30 милиона тона.

– У последњих неколико седмица видели смо најаве стварног или потенцијалног затварања постројења у неколико држава чланица ЕУ. Тиме је угрожено 10.000 радних места. Имајући у виду мултипликативни ефекат индустрије челика у ЕУ, губитак индиректног запошљавања у ланцу снабдевања могао би износити највише 100.000 – наведено је у писму Еурофера.

У смедеревској железари незванично сазнајемо да је због квота под које је потпала и Србија, уз још неке земље, ХБИС група приморана да послује у складу са овим системом што отежава њихову производњу и пословање.

Они се ипак надају да ће утицај ових мера Европске уније бити усмерен тамо где треба, узимајући у обзир потребе тржишта. ХБИС група не сматра да наноси штету тржишту ЕУ, јер су већ традиционално присутни на њему као поуздан снабдевач и партнер. Оперативно пословање и план испоруке прилагођавају новонасталој ситуацији остварујући зацртани бизнис план.

За нашу економију је упозорење европских произвођача челика важно јер, српска железара, која је од 2016. у власништву кинеске ХБИС групе, налази се на првом месту српских извозника.

Она је у прва три месеца ове године, према подацима Министарства финансија, извезла челик у вредности од 177,4 милиона евра. Титулу највећег српског извозника стекла је прошле године када јој је извоз достигао 749,5 милиона евра, што је 212,7 милиона евра више него 2017. Тада је забележила највећи раст извоза у Европи од 39,6 одсто.

Како ће се квоте, које су уведене у фебруару, одразити на производњу смедеревске челичане остаје тек да се види у наредном периоду.

Према подацима Светске асоцијације за челик у прва два месеца дошло је до успоравања производње, први пут од доласка Кинеза у Смедерево. У јануару ове године, произведено је 176.000 тона челика. Истог месеца прошле године производња је била 2.000 тона већа. И у фебруару ове године производња је била лошија од истог месеца прошле године. Произведена је 141.000 тона челика. Прошле године фебруарски учинак достигао је 153.000 тона. Међутим у марту и априлу већ долази до повећања производње. Према подацима светске асоцијације за челик у прва четири месеца произведено је укупно 677.000 тона челика, што је 42.000 тона више него у истом периоду претходне године.

У билтену „Макроекономске анализе и трендови” такође се наводи да је у фебруару, када су ступиле на снагу мере Европске комисије, остварен скроман међугодишњи раст производње основних метала од 2,1 одсто, да би у марту и априлу производња убрзала 24,7 одсто и 14,9 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику у фебруару је извезено челика за 69,8 милиона евра што је 4,3 одсто мање него у фебруару прошле године, у марту је био 3,9 одсто мањи, а у априлу свега 1,1 одсто мањи него прошле године. Извоз је у прва четири месеца ове године био мањи него у истом периоду прошле године 32 милиона евра.

Питање је шта ће се дешавати будући да је глобална квота од 3,3 милиона тона за топло ваљани челик, која важи до краја јуна већ испуњена. Предност су имале оне земље које могу брзо да произведу велике количине челика и попуне ову квоту.

Од јула би требало да буде повећана квота за хладно ваљани челик, са 56.480 тона на 142.000, па касније и на 152.000 тона. Прошле године је, према подацима Еурофера, на тржиште ЕУ из Србије извезено 163.000 тона хладно ваљаног челика. Када су увођене квоте премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да Србија има политичке гаранције Европске уније да квоте на увоз челика неће негативно утицати на смедеревску железару. Како ће Србија реаговати и да ли ће разговарати са Европском комисијом поводом захтева Еурофера за обустављање увоза јуче нисмо добили одговор из премијеркиног кабинета.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета, каже да би обустављање увоза била нефер мера ако би је Европска комисија донела. Он не сумња да би се смедеревска челичана, снашла и у новим околностима тако што би пронашла ново тржиште.

– Железара у Смедереву добро послује. Показали су како могу да сасеку трошкове и повећају производњу. Али, уочљив је тренд притиска Европске уније на ту компанију – каже Аћимовић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, није превише забринут, јер не верује да ће смедеревска челичана запасти у проблеме, отпуштати раднике или слично, већ ће у ходу решавати проблем.

Он подсећа да се у свету производи 1,6 милијарди тона челика, од чега Кина производи око 860.000, а наша производња од око два милиона тона, колики је капацитет железаре, тек је само кап у мору.

– Добар део челика, који се производи у Смедереву, завршава у Србији, јер ми тренутно имамо велике инфраструктурне пројекте. Граде се пруге, мостови, а осим тога најављена је и изградња метроа. Кина је показала да има озбиљне намере када је овде отворила представништво развојне банке – каже Савић.


Коментари1
2ce6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима
Слободно тржиште ,хе , хе , која превара. То је прича за нас пајсере

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља