Свакодневна слика у Теразијском тунелу. Гужва, застој, непомично стајање у месту, а посебно нервоза путника у препуним аутобусима чија је станица готово на два минута. Али возачи неће да ризикују и не пуштају путнике ван станице ни због своје ни због њихове безбедности. Али јуче око 12.30 сати возач аутобуса као да ни сам није имао стрпљења да држи путнике заглављене у тунелу на тридесетак степени отворио је врата и људи похрлише напоље. Стазом од двадесетак сантиметара упутили су се ка излазу и сретно стигоше, како је рекао један од путника, до краја тунела а онда „куд који мили моји”. Али куда? Прелаза нема, тек код зграде Дома синдиката. Они са најмање стрпљења искористили су застој и између аутомобила се провукли на другу страну. А безбедност?
