уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:30

Свако десето дете у Србији приморано да ради

Поводом обележавања Међународног дана борбе против дечјег рада, поменут је податак да се наша земља налази на 46. месту у свету по индексу „прекинутог детињства”, мада врло често породица није свесна да је дете подвргнуто радној експлоатацији
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 13.06.2019. у 21:00
У пољопривреди има доста примера такозваног прекинутиг детињства због обавеза на имању (Фото ЕПА-ЕФЕ/Hedayatullah Amid)

Због растућег сиромаштва у земљи, свако десето дете у Србији укључено је у дечији рад, а радна злоупотреба малишана присутнија је у сеоским и сиромашним срединама. Оно што посебно забрињава јесте чињеница да три одсто деце у нашој земљи ради у условима опасним по живот, односно на улици, чиме себе ставља у ризик да постане жртва трговаца људима и сексуалне експлоатације, упозорава се у Посебном извештају заштитника грађана о стању права детета у Србији. У овом извештају такође се скреће пажња на чињеницу да школе ретко обавештавају градски центар за социјални рад да дете не долази на наставу, да време проводи на улици у прошњи или да „ради“ на прометним градским саобраћајницама.

Истичући да је у Србији и даље присутан недозвољени дечији рад, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић-Дејановић оценила је да се због тога наша земља налази на високом 46. месту у свету по индексу „прекинутог детињства”. Поводом обележавања Међународног дана борбе против дечијег рада, нагласила је да породица понекад није ни свесна чињенице да је дете подвргнуто радној експлоатацији.

– Дешава се да деца не иду у школу јер су пристигли пољопривредни послови. Родитељи се поносе што је њихово дете радно, а и деца то не доживљавају на начин који није у складу са међународним стандардима и у најбољем интересу деце – оценила је др Славица Ђукић-Дејановић.

Процене стручњака из центара за социјални рад говоре да око хиљаду малишана живи и ради на улици – то нису само ромска деца, већ малишани из породица са дубоко поремећеним односима, у којима неретко „царују” насиље, алкохолизам и наркоманија. Родитељи ове деце од њих очекују да буду храниоци породице и да од „џепарца“ који зараде на улици прехрањују своју млађу браћу и сестре. Ресоцијализација ове деце је веома тешка између осталог и због тога што ови малишани одрастају са причом да је њихова дужност да доносе хлеб у кућу и помажу родитељима у издржавању породице.

Међутим, иако је за већину особа присилни дечији рад синоним за просјачење, листа опасних занимања којима се баве деца далеко превазилази прање аутомобила на прометним саобраћајницама и сакупљање секундарних сировина. Због тога је Србија још 2003. године ратификовала Конвенцију о најгорим облицима дечијег рада, а 1. јануара 2018. године ступила је на снагу листа опасних занимања која су забрањена за млађе од 18 година.

Како у разговору за наш лист истиче Јован Протић, из Међународне организације рада, овом уредбом утврђено је шта су опасне околности за децу а то су – рад испод земље, прековремени рад, рад на саобраћајницама, рад ван места пребивалишта деце млађе од 15 година живота, рад у скученим просторима (машине или канали), рад на висини или у дубини, рад са опасним машинама, уређајима и оштрим предметима, као и рад у нефизиолошком положају тела, као што је дуготрајно стајање, клечање или повијен положај...

У опасне делатности спадају и рударство, снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, услужне делатности у гајењу усева и засада, помоћне делатности у узгоју животиња, лов и траперство, сеча дрвећа, услужне делатности у вези са шумарством, риболов, уклањање отпадних вода, сакупљање опасног отпада, третман и одлагање отпада, поновна употреба материјала, санација, рекултивација и дуге услуге у области управљања отпадом, здравствене делатности, коцкање и клађење, погребне и сродне делатности, као и делатност неге и одржавања тела.

Уколико послодавци радно ангажују децу у супротности са овим правилником, инспектор рада може покренути захтев за покретање прекршајног поступка и запрећена казна за послодавца са својством правног лица је од 800.000 до 1.000.000 динара, а за послодавца који је приватни предузетник од 400.000 до 500.000 динара.


Коментари16
f2798
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Морају се разлучити две ствари. Прва је учити децу да цене рад и да цене разултате свог и туђег рада. Друга је очекивати да деца зарађују док родитељи пландују тражећи разне изговоре за свој нерад. За ово друго је надлежна држава да гони до краја. За прво препустити породици да научи своју децу реду, раду и дисциплини, што је неки пут много тешко, јер деца немају узор у самој породици.
Мома
Наравно, не да просе и да буду на улици.
Мома
Населу је то одувек било тако. И за време Тита. И не мислим да је сто посто погрешно. Шта има лоше у раду деце ако је то умерено и нормално?
Јурај
У изобиљу ''ушушкана'' госпођа министарка, из текста проистиче да децу на такве активности приморава немаштина. Син сам пољопривредника и од четрнаесте године сам ходао на штулама високим око 4,5 метра у хмељари и увијао хмељ по жичаној констукцији. Синови заслужних пензионера су за то време о трошку државе били на мору. Зарађивао сам новац и похађао факултет, а на крају се и разболео али сам факултет завршио. Нека деца раде колико могу јер другачијег излаза нема. Ток догађаја се понавља.
Nebojša
Kruna je u pravu, a što se tiče teksta i ostalih komentara, sve su to civilizacijska zagađenja. Deca treba da rade od malena, to je uslov opstanka. Zato nam je civilizacija zastrania, zbog nesposobnih dušebrižnika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља