понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:42

„Зиђин” повећао добит у рударству десет пута

Према годишњем извештају о пословању привреде у 2018. години, предузећа су годину завршила са 499,7 милијарди динара профита, што је за трећину боље од 2017.
Аутор: Маријана Авакумовићчетвртак, 13.06.2019. у 20:00
Површински коп РТБ Бор (Фото И. Милутиновић)

Узлет пословних резултата српске привреде у прошлој години заснива се на улагањима два страна инвеститора „Вансија” и „Зиђина”, који су преузели Аеродром „Никола Тесла“ и РТБ „Бор”, што је утицало да се добит у сектору саобраћаја увећа четири, а у рударству чак десет пута.

Домаћа привреда је прошлу годину завршила са 499,7 милијарди динара профита, што је за трећину боље од претходне.

 Профитабилно су пословали скоро сви сектори. Најуспешнија је била прерађивачка индустрија (112 милијарди динара), рударство (109 милијарди динара) захваљујући уплати кинеског „Зиђинга” од 350 милиона долара, трговина (81,8 милијарди динара) и саобраћај (67,8 милијарди динара), захваљујући уплати концесионе накнаде од 501 милион евра.

Према годишњем извештају о пословању привреде у 2018. години, који је Агенција за привредне регистре објавила на свом сајту, велика привредна друштва, носила су више од половине финансијске снаге и укупног добитка целе привреде, али су мала привредна друштва пословала као финансијски најстабилнији део привреде, остваривши скоро четвртину укупног позитивног резултата.

Велика предузећа (361) са укупно 354.988 запослених, остварила су добитак у вредности од 268,3 милијарде динара и повећала број запослених за 34.976 радника. Мала друштва (10.359) су исказала позитиван резултат у износу од 118,5 милијарди динара, што је раст од 9,5 одсто у односу на годину раније и повећала број запослених за 8.354 радника, па су у 2018. укупно запошљавала 311.705 људи.

Највећи раст бележе предузећа средње величине, чак 37,8 одсто са укупном добити у износу 110,7 милијарди динара. Прошле године пословало је 1.391 средње предузеће са укупно 230.680 запослених, што је 8.784 радника више него у 2017. години.

 Микропредузећа, коначно су после седмогодишњег негативног тренда пословала позитивно, остваривши добитак од две милијарде динара. Међутим, смањила су број запослених за 1.994 радника, па је у њима радило укупно 233.854 људи.

Послодавци у Србији су прошле године запослили укупно 50.120 нових радника, показује анализа финансијских извештаја Агенције за привредне регистре. Београдски регион и даље носи највећу привредну активност. Половина профита привреде зарађена је око престонице, ту послује скоро половина предузећа и запослена је скоро половина укупног броја радника, па и половина новоупослених.

Други на лествици успеха је регион јужне и источне Србије, који је са 34,4 милијарде динара скочио на 113 милијарди динара добити.

Пословна имовина привредних друштава на крају 2018. године износила је 14.964 милијарде динара и већа је шест одсто у односу на претходну годину. Највећи део пословне имовине чине дугорочне инвестиције па стална имовина чини 59,2 одсто.

Јавна предузећа су четврту годину заредом пословала позитивно, али добит од 5,1 милијарде динара чини свега петину добити из претходне године. Јавна предузећа су смањила број радника за 590.


Коментари10
8e9a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mica Bor
To sto je dobit u rudarstvu veca , nije zasluga bolje eksploatacije rude . To je novac dobijen prodajom rudnika kinezima , proknjizen na pogresno mesto . Isto bi bilo kada bi seljak prodao kravu a dobijeni novac proknjizio u prihod od mleka !
kojo
pravi primer da u Srbiji imamo kvazi stručnjake koji primaju ogromnu platu a njihov doprinos je nikakav. ovo povećanje produktivnosti je moglo i bez prodaje ali ko bi rukovodio tim preduzećem a da ga ne opljačka naša stvarnost je ta da imamo previše inženjera,magistara,raznih doktora a koji osim zvanja nisu dipri Neli državi i društvu već samom sebi. dok se ne oslobodimo tih kvazi stručnjaka nama nek je bog u pomoć. valjda će neko krenuti da preispituje to njihovo zvanje da li imaju znanje.
Ekonomista
Koliki procenat zarade te 2 strane komapnije ostaje u Srbiji, a koliki odlazi u njihove zemlje?
Milomir
Srbija ce dobijati bar duplo vise novca od rudne rente i poreza koji placa Zi-Djin nego sto je dobijala sve zajedno sa profitom dok je bilo navodno "nase", a ustvari Spaskovskovo i nj. drugara. Zapravo, vise smo placali nego dobijali. Svaki ekonomista bi to trebao da zna.
Препоручујем 3
Djordje
Gde su nestali Rusi iz Bora?
Boranin
Tu rupu koju vidis na slici polako zatrpavaju vec odredjeno vreme... Inace fun fact: to je najdublja rupa u Evropi napravljena vestacki.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља