понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:37

Држава чисти скуп доларски дуг

Намера Министарства финансија је да пре рока отплати две обвезнице у овој валути. – Укупан јавни дуг на крају априла износио је 51,1 одсто БДП-а
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 13.06.2019. у 22:55
Министарство финансија: доларски дуг државе већ смањен на 26,7 одсто БДП-а након отплате две емисије обвезница (Фото Д. Јевремовић)

Већ годинама економисти говоре како би држава требало да превремено отплати раније узете скупе зајмове, а то је посебно учестало откако државна каса није у минусу, већ у плусу, на шта су званичници изузетно поносни. Та операција је, међутим, тек сада стигла на реализацију. Министарство финансија је управо обавестило инвеститоре да је спремно да откупи пре рока доспећа две серије еврообвезница деноминованих у доларима. 
Реч је о еврообвезници која доспева 2020. у износу од 1,5 милијарди долара, са годишњом купонском стопом, односно каматом од 4,87 одсто, и о еврообвезници која доспева 2021, у износу од две милијарде долара, с купонском стопом 7,25 процената. Прва је седмогодишња, друга је десетогодишња и њиховим емитовањем држава се задужила 3,5 милијарди долара. Сад је Министарство финансија понудило инвеститорима да откупи „до максималног износа од 1,1 милијарде долара за обе серије, у складу са Меморандумом о понуди за откуп обвезница”. Откуп ће бити финансиран емисијом нових обвезница деноминованих у еврима, како буде одредила република по сопственом дискреционом праву, по условима задовољавајућим за нашу државу. Намера је да се искористе предности тренутних услова на међународном финансијском тржишту и историјски ниске каматне стопе. 
Министарство финансија није саопштило колико нам је још доларског дуга преостало по овим двема обвезницама, међутим „ликвидација” дуга у овој валути је посебно значајна, јер када расте долар повећава се и наш јавни дуг прерачунато у еврима чак и да нисмо узели нови зајам у тој валути. Према подацима Управе за јавни дуг доларски дуг државе тренутно износи 26,7 одсто бруто домаћег производа (БДП). Све доскора доларски дуг је био већи, око 30 одсто БДП-а, а смањен је након отплате две емисије обвезница у доларима у 2017. и 2018. години.

Укупан јавни дуг на крају априла износио је 51,1 одсто БДП-а. Највећи ниво јавног дуга био је крајем 2015. када је износио 70 одсто БДП-а, а смањен је фискалном консолидацијом.

Економисти кажу да је замена скупљих кредита јевтинијим разумљив и рационалан потез државе. Бранко Урошевић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је то разумна стратегија уколико држава успе да се задужи по нижим каматама.

– Постоји каматни ризик уколико је, на пример, камата по којој смо се задужили била фиксна, а сада се задужујемо по променљивој. Ако су обе камате фиксне онда је то упоредиво. Референтна камата Европске централне банке еурибор тренутно је ниска, али нема гаранција да ће таква и остати. Макроекономска ситуација је стабилна, плате и пензије нису пуно повећане тако да то не прави фискални притисак, међутим спољнотрговинска неравнотежа расте. Постоје проблеми с извозом „Фијата”, железаре, у структури увоза је све више робе широке потрошње и питање је да ли ће садашњи курс динара опстати. Задуживање у домаћој валути је најцелисходније, чак и када је скупље, јер то је домаћа валута и на њу можемо да утичемо. Ми не можемо да штампамо евре. На примеру швајцарца види се валутни ризик. Камате на ту валуту су остале ниске, али је његова вредност повећана тако да је такво задужење поскупело – каже Урошевић.

Министарство саопштава да је ово први пут од 2013. да Србија разматра укључивање на међународно тржиште капитала, али не како би се задужила за буџетске сврхе, већ како би превремено отплатила свој много скупљи дуг. Другим речима, годинама нисмо емитовали поменуте обвезнице, већ смо се задуживали на домаћем тржишту дуга.
Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је то добар потез јер истиче време ниских камата.

– Треба да сачекамо да видимо по којој камати ће држава да емитује те нове обвезнице и тек тада ћемо знати колико је та операција успела. И раније сам то предлагао, а посебно је висока та камата од 7,25 одсто. Инвеститори неће бити на губитку, јер је у таквим пословима уговорена премија, проценат од номиналне вредности обвезница у случају раније отплате – каже Живковић.

Иначе, делегација Министарства финансија и Народне банке Србије састаће се у Бостону, Њујорку, Франкфурту и Лондону са постојећим и потенцијалним инвеститорима у државне обвезнице.

Ненад Гујаничић, брокер „Моментум секјуритиза” каже да су се створили услови за реструктурирање јавног дуга будући да државни буџет више није у минусу, па зато може да се окрене враћању старих дугова или из текућег суфицита или из емисије нових хартија по повољнијим стопама.

– Ситуација на глобалном финансијском тржишту, откада је Србија први пут емитовала еврообвезнице 2011. године, драстично се променила у корист зајмопримаоца с обзиром на пад камата услед експанзивне монетарне политике Феда и ЕЦБ-а. Константни пад камата довео је до нижих приноса и на домаће државне обвезнице, а допринос овом тренду дале су и побољшане јавне финансије, односно свођење буџетског дефицита на низак ниво. Све дугове, који су раније узети и омогућавају отплату јефтинијим новцем, свакако би требало отплатити, а томе и даље наруку иде монетарна политика ЕЦБ-а. Прошле недеље најављено је да ће нулте каматне стопе извесно бити до средине наредне године. То практично значи да ће „медени месец” за дужнике потрајати још најмање годину дана, док ће у благодетима овакве ситуације на финансијском тржишту извесно уживати још дуже, јер ће и преокрет тренда бити постепен, односно раст камата када уследи биће поступан – каже Гујаничић.


Коментари0
24433
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља