Дан Дунава се у земљама широм Европе обележава 29. јуна, а код нас ће, на националном нивоу, централна прослава бити одржана предстојеће суботе на Земунском кеју, на платоу код ресторана „Венеција”. Манифестација почиње у 10 часова и траје до 12.30 сати. У програму ће учествовати група „Латино денс Земун”, Музичка школа „Коста Манојловић” и школа балета „Балетино”. Наутички клуб „Лиман” извешће своју показну вежбу, а биће проглашен и победник међународног такмичења „Дунавски уметник” за децу од шест до 18 година, чија је тема била „Ми волимо Дунав”. Најбољи рад такмичиће се за Круну дунавског уметника 2019. године, у конкуренцији 14 националних победника земаља кроз које Дунав протиче.
– Дан Дунава је 2004. године установила Међународна комисија за заштиту реке Дунав коју чине земље подунавског региона и Европске уније. Кампању Дан Дунава спроводимо већ 16 година, а њена идеја је да се подигне свест грађана о томе колико је важно рационално употребљавати водне ресурсе. Ове године, 15. јун смо одабрали као дан централне прославе због тога су нам циљна група деца школског узраста, а они се распуштају 21. јуна – објашњава Милица Миленковић из Републичке дирекције за воде, национална координаторка кампање Дан Дунава.
Пошто је вода извор живота, а имаћемо је онолико колико је будемо чували, циљ организатора ове манифестације је да се најмлађи науче колико је важно очување река.
Слоган овогодишње кампање је „Активни за сигурнији Дунав”, а у оквиру обележавања рођендана ове реке биће спроведено велико међународно истраживање које се ради на сваких шест година.
– Међународна комисија у сарадњи са подунавским земљама чланицама координира њиме, а основни циљ је прикупљање података о квалитету воде и загађењу на читавом току Дунава који протиче кроз 14 земаља. Први резултати биће доступни у октобру. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Републичка дирекција за воде, координира истраживањима на националном нивоу, а спроводе их стручни тимови на челу са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – наглашава Миленковић, додајући да се на овај начин посматрају промене у реци, јер је Дунав још неистражен природни ресурс.
Момир Пауновић, помоћник директора овог института појашњава да је формиран национални тим од педесетак људи за биолошка истраживања у који ће се укључити и стручњаци за физичко-хемијска истраживања. У „причи” су и национални тимови из укупно 12 земаља, па ће на прикупљању узорака и података радити више од 100 стручњака.
– Осим биолошких компоненти, радиће се и врло детаљне хемијске анализе антибиотика, хормона у води... Анализа ће се обављати у најбољим европским лабораторијама, па верујем да ће подаци бити веома прецизни и добри за сагледавање ситуације на целом Дунаву. Уз то, пратиће се и стране инвазивне врсте, односно оне које су у Дунав доспеле са неких удаљених подручја, углавном посредством човека и непромишљеним активностима људи – објашњава Пауновић.
Када је реч о притисцима на водене системе, он наглашава загађивање и хидроморфолошке промене међу којима је и изградња брана и мини-хидроелектрана. За наше подручје је, додаје, карактеристично и загађење комуналним и отпадним водама, а држава је, у оквиру преговора са Европском унијом, у обавези да изгради и постројења за њихова пречишћавања. Говорећи о воденом саобраћају који такође утиче на живи свет, он додаје да је веома важно обезбедити пловидбу, али уз што мање штете за животну средину.