среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:33
ИНТЕРВЈУ: Миодраг Д. Јовановић, баритон

Митке сматра да човек нема права на избор

Било би добро да са Коњовићевом опером „Коштана”, која је поново постављена после шест деценија, гостујемо ван Србије
петак, 14.06.2019. у 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Ајде Коштан... диги се. Сватови те чекав. Слузу не пуштај. Стегни срце и трпи. Будни човек. А човек је само за жал и за муку здаден, одјекују стихови које баритон Миодраг Д. Јовановић, у улози Миткета пева Коштани, у истоименој опери композитора Петра Коњовића, насталој по чувеном делу Борисава Станковића, која ће после шест деценија бити изведена вечерас у 19.30 часова у престоничком Народном позоришту. Режију потписује Југ Радивојевић.

Наш саговорник као првак Београдске опере на репертоару има око 40 успешно остварених рола у баритонском фаху, за 31 годину дуге певачке каријере. У његовој професији кључни моменат припада Италији у коју је отишао као млад, дипломирани виолиниста, наступао са тамошњим оркестрима, а потом одлучио да школује глас у Милану и у Србију се вратио као баритон. Обрадован што се на репертоар Народног позоришта враћа дело домаћег композитора, потврђује да је Коњовићева музика изузетна и да ће представа бити атрактивна и за гостовања ван Србије. Критичари су још на првој премијери „Коштане” 1931. истакли поред главне улоге и лик Миткета, ком приписују зрелост као и то да се одриче свега не зато што је посустао, већ зато што би у његовој ускогрудој средини реализација његовог „жала” у страсни занос била смешна.  Зато са Миодрагом Д. Јовановићем разговор почињемо његовим виђењем Миткета.

– Највише сам се руководио драмом Боре Станковића коју сам читао као гимназијалац. Он је крајем 19. века третирао такве теме које је у и европској литератури мало ко додирнуо. То је његов спецификум, а и ја сам у правим годинама да ме ухвати  „жал за младост” (смех). Митке је несрећан човек, неко ко је прихватио да му старији брат одређује с ким ће да живи, и он због тога пати без обзира на свe богатство које је стекао. У том брату препознаје ауторитарног оца који је био крвник,  а он се идентификује са мајком која је све то трпела. Утеху тражи лутајући по кафанама, слуша Цигане. Он нема никакве еротске претензије према Коштани, у којој препознаје само време своје младости. Митке теши младу певачицу, као и самог себе, тврдећи да човек нема права на избор. Трага за вредностима и трага за љубављу коју никад  није доживео. Коштана је пројекција недирнуте младости, енергије, талента, музикалности.

На чему је Југ  Радивојевић инсистирао?

Редитељ има модеран приступ театру, он је говорио са нама о психолошком профилу ликова  и о визуелном и динамичком реду на сцени, тако да публика у случају и да не разуме певани текст, може да препозна ситуацију. То прати и сценографија која је одлична , баш као и костим. Слике се смењују. Нема завесе, сцена је отворена и то је тај модерни елемент.

Станковић је истицао да је тешко наћи смисао јер је „доле  тврдо, а горе високо”, где је онда средина између лошег и доброг у нама?

Основна драма у опери  је у зрелијим ликовима Миткету, Стојану и Хаџи Томи. Коштана је још неосвешћена, има то што јој је Бог дао. Стојан као млад има потребу да не послуша оца и заљуби се у Ромкињу, отац се еротски заинтересује такође за њу, а Митке у њој види жал за младошћу.  Границе које нам намеће друштво и средина не можемо тек тако да пређемо. Мисли се да је наше време веома либерално, али то уопште није тако. Свака епоха има своја ограничења, апсолутна слобода не постоји, можда је и добро што је тако. На крају човек треба да поштује своју седу главу и носи своје године достојанствено.

Како сте доживели музику?

Коњовић припада самом врху нашег музичког стваралаштва. Свакако кад је реч о опери, не знам да га је ико превазишао. Мислим ту и на његову оперу „Кнез од Зете” која је сјајна. Странцима је наша музика атрактивна и може да иде у свет. Коњовић је фантастично прекомпоновао фолклорне мотиве југа Србије који су атрактивни, а на то нико не остаје равнодушан.  Било би добро да одемо са „Коштаном”  у свет, на неки међународни фестивал или на турнеју, такве ствари покрену ансамбл. Уосталом ко ће да изводи опере домаћих композитора, ако не српска национална опера. До сада сам певао у „Мандраголи” Ивана Јевтића,  „Сутону” Христића и ево сада је ту Коњовић.

Кад уметник отпева толико улога колико сте ви,  да ли му остане још жеља за неким приликама или можда жал за њима?

Певао сам у само једном Вагнеровом делу, био је то  „ Холанђанин луталица”,  а волео бих да сам у више остварења овог уметника био укључен. Колико бих био кадар за то, то је друго питање. Симона бих хтео да певам у Вердијевој опери „Симон  Боканегра”,  ту улогу сам припремао као млад у Милану. Или Вердијевог „Фалстафа” и то би био изазов у сваком погледу. То су жеље, а не жал, јер још увек постоји временски простор да се то догоди, а све зависи и од мене, моје енергије, али и других околности. У животу важи то да треба бити у право време, на правом месту, са правим људима.

Премијера и две репризе 

На вечерашњој премијери  Коњовићеве опере „Коштана”, у режији Југа Радивојевића,  насловну улогу пева Мина Глигорић (алтернације за наредна извођења су Евгенија Јеремић, Софија Пижурица и Александра Јовановић), Хаџи Тома је Ненад Јаковљевић (Небојша Бабић и Драгољуб Бајић), Стојан је Дејан Максимовић (Марко Живковић), Митке – Миодраг Д. Јовановић (Вук Зекић), Ката – Наташа Јовић Тривић (Дубравка Филиповић), Стана – Биљана Јовановић (Марија Јелић), Арса –Дарко Ђорђевић, Васка –Наташа Рашић (Тамара Никезић, Свјетлана Ђокић), Салче –Александра Ангелов (Жељка Здјелар), Марко – Вук Радоњић (Михајло Шљивић), Гркљан – Милан Обрадовић, Магда –Дубравка Филиповић. Оркестром опере диригује Ана Зорана Брајовић, костимограф је Катарина Грчић Миленковић, сценографи су Мираш Вуксановић и Јасна Сарамандић и кореограф Владимир Логунов. Прва реприза је заказана за 15, а друга за 17. јун.


Коментари0
051d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља