уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:59

Српски ђаци победили на такмичењу из хрватског језика

Тројица ученика трећег разреда Православне гимназије из Загреба изненадили не само Хрватску него и читав регион
Аутор: Александар Апостоловскипетак, 14.06.2019. у 20:00
Ђорђе Суботић, Синиша Ненадовић и Александар Медић (Фото лична архива)

Тројица шампиона из хрватској језика су седамнаестогодишњи Срби, а њихова наставница Мира Бичанић је победница чувеног квиза „Милијунаш”. И да прича буде још необичнија, ученици Ђорђе Суботић, Синиша Ненадовић и Александар Медић су ученици Српске православне гимназије „Кантакузина – Катарина Бранковић” коју је 2005. године основала Митрополија загребачко-љубљанска.

У елитном загребачком насељу Свети дух гимназија подсећа на велелепну тврђаву, окружену вилама и тениским теренима, а већ неколико година, слови за једну од најпожељнијих у читавој Хрватској, па је уписују и ђаци који нису православне вероисповести.

Момцима није било тешко да растуре на квизу који је, током пуних седам месеци организовала загребачка Градска књижница, али је њихов успех био тaква сензација у хрватској јавности, да су у насеље на ободу Загреба послати репортери водећих медија.

Седамнаестогодишњи Ђорђе Суботић,  пореклом из Книна, понајбоље је описао неочекивани успех ученика православне гимназије:

– Ако неко може добро знати енглески, а енглески му није ни близу матерњи језик, зашто ми не бисмо знали хрватски – казао је Ђорђе за „Слободну Далмацију” одмах по неочекиваној вести. Ђорђе је одлучио да упише школу СПЦ на предлог пријатеља.

– Основну школу сам завршио у Книну. Сада сам ученик 3. разреда. Ове године учествовао сам  на два жупанијска такмичења из историје и географије. Иначе, посебно ме занима  биологија и хемија и размишљам о упису фармацеутског факултета – каже он за „Политику”. Једва смо га уловили, јер је већ спаковао кофере и отишао кући, на распуст.

Његов другар Синиша Ненадовић је родом из села Доњи Борки, у околини Дарувара. Породични пријатељ му је препоручио да упише школу. Основну је завршио у селу Сирач.

– Осим овог квиза, текуће школске године учествовао сам на школском такмичењу из историје. Након завршетка гимназије размишљам о студијама на правном факултету или политичким наукама – рече Синиша па побеже. На распуст, наравно.

Трећи члан тима Александар Медић родио се у Црној Гори мада су његови родитељи пореклом из Книна. Основну школу и први разред гимназије завршио је у Херцег Новом, а за Српску православну гимназију у Загребу одлучио се након погледане видео презентације о школи. Ове године учествовао је на жупанијским такмичењима из биологије и географије.

– Резултат остварен на жупанијском такмичењу из географије квалификовао ме је на државно такмичење одржано почетком маја у Трогиру. Следеће године бих желео да упишем медицински факултет – прича Александар пакујући кофере.

Разуме се да клинци нису ни свесни да је њихов успех далеко важнији него што они мисле. И добро је што се ишчуђавају медијској пажњи коју су изазвали, неоптерећени етничким тензијама у Хрватској. Ноншалантно објашњавају да су на квизу биле четири групе питања: хрватска књижевност, светска књижевност, општа култура и граматика. Нису се нешто нарочито ни припремали. Дошли, победили и отишли на распуст.

Директор Српске православне гимназије у Загребу је протојереј ставрофор Слободан Лалић, док је митрополит загребачко-љубљански Порфирије председник Школског одбора гимназије. Порфирије свакодневно прати рад школе и ученици га свакодневно сусрећу. Пре неколико година, када сам са колегиницом Јеленом Чалијом обишао гимназију, митрополит је са ученицима играо баскет и свакога од ученика знао по имену.

– Иако смо мала школа, са свега шездесетак ученика, постижемо запажене резултате на жупанијским школским такмичењима, а годинама поједини ученици су редовни учесници државних такмичења из предмета географија и историја – каже директор гимназије. У зборници, на централном месту, налази се портрет патријарха српског Иринеја.

Отварањем ове средњошколске установе настављена је традиција постојања образовно-васпитних установа при Српској православној црквеној општини загребачкој, још од почетка 19. века.

Како каже директор Лалић, „отварање гимназије су свакако подстакле прилике са којима је суочена наша заједница у Републици Хрватској последњих деценија, а процењено је да су најрањивији у процесу одрастања управо адолесценти”.

– Ове године 11. генерација матураната окончава своје средњошколско образовање у нашој гимназији. За њих 14 у току је полагање испита државне матуре. Успеси и резултати претходних генерација потврђени су приликом њихових уписа на жељене факултете у Хрватској, Србији, Енглеској, Русији Турској, Данској. Истовремено, то је најбоља препорука за упис нових генерација, али и највеће признање раду стручних и изузетно посвећених наставника гимназије. Уз све поменуте успехе, на које смо поносни, школа негује православну духовност и национално-културни идентитет, те по завршетку гимназијског образовања наши ученици одлазе као оснажене личности које знају да конзумирају своја права и обавезе, што је с обзиром на време у коме живимо од изузетне важности. Посебно је драгоцена подршка коју полазници имају у Српској православној цркви и свештенству загребачке парохије. Трошкове школовања свих ђака, као и њихов боравак у загребачким домовима, плаћа митрополија загребачко љубљанска. И на тај начин, наша Гимназија бива све видљивија у друштвеном животу Загреба – објашњава Лалић.

Гимназија је добила одобрење за рад према наставном плану и програму за опште гимназије Министарства знаности и образовања Републике Хрватске, а према „моделу А”, који подразумева извођење наставе на српском језику и ћириличном писму. Иако, задани модел привлачи понајвише наше сународнике, управо квалитетан рад и добар глас о гимназији сваке године мотивише на упис и вршњаке који нису српске националности или православне вероисповести.

– У нашој школи равноправно учимо српски и хрватски језик. Уверени смо да је, уз квалитетна предавања наших наставника, посебно професорке Мире Бичанић, управо заступљеност језика и књижевности у редовној настави у тако богатом фонду часова, разлог нашег успеха. Будући да смо школа са мањим бројем ученика, оваква такмичења су нам нека врста оријентира за стечено знање у односу према нашим вршњацима. Догодине, као обавезне предмете на испитима државне матуре, полажемо између осталих хрватски и српски језик. Надамо се да ћемо добре резултате поновити – напомиње директор Православне гимназије.

Осим српског језика, у програму ове школе у оквиру предмета географије, историје, ликовне и музичке уметности, обрађује се део садржаја који се односе на националну историју, географију и уметност. Редован предмет у гимназији је, наравно, православна веронаука.


Коментари27
23d07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Победили су јер говоре хрватски. Питање је да ли би ови "дечки" победили на такмичењу српског (књижевног) језика, ако тај језик уопште постоји у једном облику за све Србе...Ви остали који пишете да је то све српски језик, пола вас пише хрватском латиницом, а не би ни подужу реченицу умели да напишете на хрватском стандарду. То што се раја међусобно разуме шатровачки, то не занчи ништа, језик улице, пијаце и кафане није књижевни језик.
Zlatan
Мислим да разумем оно што желите да кажете. Не бих се сложио са вама да је хрватски језик посебан језик само зато што је писан на латиници, и зато што неко жели да се тај језик разликује од српског. Смешно је, на пример, рећи "пантолодржац" и низ других измишљених речи ... Живео сам у Дубровнику и нико није користио такве речи све до деведесетих. Сложићу се да је штета што готово 90% Срба пише латиницу и не зна ћирилицу.
Препоручујем 3
Branko
Po kom Hrvatskom" standardu"govore Dalmatinci, Zagorci a kojim Slavonci ? A po kojem standardu je ova Vasa poruka, pitam jer je potpuno razumem . Uostalom, po meni Hrvati kao i Srbi i Crnogorci ili Bosanci imaju isti standard- "Vukov", "pisi kao sto govoris, citaj kako je napisano".
Препоручујем 3
John Rudich
„Трошкове школовања свих ђака, као и њихов боравак у загребачким домовима, плаћа митрополија загребачко љубљанска.“ Ја сам читао о школама под покровитељством разних религиозних организација и установа широм света али се не сећам једне једине прилике где су трошкови школовања покривени од тих оргаизација и установа. Нормално су трошкови на терет родитеља или приватног капитала, понекад делимично од државе. Највеће поштовање митрополији загребачко љубљанској!
Иван
Апсурд звања једног језика са више имена у пракси.
Miloš
Pa, bez obzira na to šta neki mislili, ipak ti đaci govore "svojim jezikom" u "svom okruženju". Nerealno je npr kao u seriji Pogrešan Čovek da žena Hrvatica, koja govori hrvatski, za mesec dana nakon povratka iz SAD postaje direktor jedne beogradske klinike. Ali to je naravno, fiktivno delo.
Архангел
Браво за момке и наставницу!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља