среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Римски шлемови Музеја Војводине и у стрипу

За пројекат Музеја присаједињења ауторском тиму је ових дана стигла награда „Михајло Валтровић” коју додељује Музејско друштво Србије поводом Mеђународног дана музеја
Аутор: Снежана Ковачевићсубота, 15.06.2019. у 12:00
Откриће са њиве: позлаћени римски шлемови (Фотографије С. Ковачевић)

Нови Сад – Једна од најсјајнијих прича Музеја Војводине из доба антике поново ће оживети, како сазнајемо, кроз стрип за најмлађе. То је сторија о томе како је бака Ангелина Вркатић пронашла позлаћене римске шлемове 1955. године у својој њиви у сремском селу Беркасово. Злато је на сунцу засјало из оранице коју је обрађивала мотиком. Покушала је да га прода у златари, а онда се поверила докторки из села и замолила је да то јави музеју у Новом Саду. Овим предметима, које музеј од тада чува, касније је додат још један шлем из Јарка откупљен 2006. године у деловима које је пронашао Живко Рајаковић у ћупу у ораници.

Три римска шлема и митрополијске кочије из 18. века, по речима директора Музеја Војводине др Драге Његована, спадају међу изузетне артефакте ове установе. У музејском фонду је и друго вредно културно наслеђе које собом носи приче о животу на овим просторима, око 400.000 предмета и огромна библиотека од 65.000 публикација. Има пет сталних поставки, као и музејске комплексе – у Кулпину, са изложбом о пољопривреди, и у Бачком Јарку Етно парк „Брвнара”. Од скоро постоје и два нова депаданса у Новом Саду – Музеј присаједињења 1918. и Медицинска музејска збирка Пастеров завод.

За пројекат Музеја присаједињења ауторском тиму је ових дана стигла награда „Михајло Валтровић” коју додељује Музејско друштво Србије поводом међународног дана музеја. Аутори сталне изложбе су музејски и научни саветник Драго Његован, кустос историчар и архивски саветник Зоран Вељановић и дизајнер Јелена Добровић Бојановић.

У редовима струке примећена је и изложба „Заборављени чудотворац – култ светог Спиридона у српској традиционалној култури”, аутора Александра Петијевића и Сузане Миловановић које је наградио Национални комитет ИКОМ-а Србије за изузетан допринос очувању и и промоцији културног наслеђа и унапређење међународне сарадње.

Признања су стизала и из врха државе. Указом председника Србије ове године је Његован одликован златном медаљом за заслуге у очувању културног наслеђа и резултате у музеолошкој делатности, док је лане Музеј Војводине овенчан Сретењским орденом другог степена поводом своје 170. годишњице и 70 година рада у садашњем формату.

Драго Његован, Зоран Вељановић и Јелена Добровић Бојановић, награђени аутори пројекта Музеј присаједињења

„Вредно радимо и то је примећено”, каже за „Политику” директор Музеја Војводине у коме је 110 запослених који раде, између осталог, и у конзерваторским радионицама, развијеној педагошкој служби... То је место и где се полажу стручни испити за кустосе.

Благо које чува војвођански музеј увелико се открива заинтересованој јавности у процесу дигитализације културног наслеђа, мада тај посао и даље траје јер се на интернет уноси огроман број информација.

Уз Историјски музеј Србије, Музеј Војводине је носилац посла дигитализације наслеђа по одлуци републичке владе. „Наши стручњаци обучавају све друге. Учествујемо и у комисијама Министарства културе за утврђивање правилника”, каже Његован.

Постоје, по његовим речима, и проблеми, а тичу се услова заштите наслеђа у депоима који су у подрумским или таванским просторима.

„Често имамо проблема са зградом у Дунавској 37 јер су тамо поплаве кад год су велике кише. Вода улази у подрумске просторије и ту су нам угрожени депои. Сад припремамо захтев за велику санацију тог простора. Имамо идеју да се у Новом Саду изгради један централни музејски депо, под нашим руководством, где би из свих новосадских музеја могло да се на прави начин сачува културно наслеђе”, наводи директор Музеја Војводине.


Коментари0
6b47a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља