понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Нови притисак да се Косово прими у чланство Интерпола

Приликом претходног гласања у Генералној скупштини Интерпола највеће заговорнице пријема Косова биле су САД, Велика Британија и Турска
Аутор: Јелена Церовинапетак, 14.06.2019. у 23:00
(Фото ЕПА/Wallace Woon)

После неуспелог покушаја, у новембру прошле године, да постане члан Интерпола, Приштина ће, како најављује Ивица Дачић, још једном пробати да буде део светске полицијске организације. Представници самопроглашеног независног Косова су се, каже шеф дипломатије, поново пријавили за чланство и могу се очекивати лобирања и нови притисци. Министар полиције Небојша Стефановић поручује да ни нови покушај Приштине неће проћи без борбе Србије. Он је већ упутио писма и генералном секретару и председнику Интерпола, као и свим сталним чланицама Извршног комитета. Тим поводом је, како је рекао, разговарао са великим бројем министара унутрашњих послова и других званичника који утичу на дешавања унутар Интерпола и изнео ставове Србије.

Највећи заговорници пријема Косова у Интерпол, пре шест месеци, биле су САД, Велика Британија и Турска. Оне су не само подржавале ту идеју већ су вршиле и велики притисак на остале чланице организације да гласају „за”. Истовремено, најактивније у подршци Србији су биле Кина, Шпанија, Кипар, Аргентина и Суринам. Ове земље су се придружиле Београду у захтеву да се гласање о чланству Приштине скине са дневног реда Генералне скупштине Интерпола. Државни секретар у МУП-у Биљана Поповић Ивковић састала се прекјуче у Мадриду са генералном директорком за међународне односе МУП-а Шпаније Еленом Гарсон Отаменди и захвалила јој на подршци њене земље што је гласала против чланства Косова у Интерполу.

Због великих притиска утицајних западних држава, генерална конференција светске полицијске организације која је одржана пре пола године у Дубаију, протекла је у знаку неких новина чији је циљ био да се Приштина на све начине угура у Интерпол. У ходу је, како је тада објаснио министар Стефановић, промењен начин гласања што је противно свим правилима процедуре. Наиме, уместо да други круг гласања, који је био неопходан јер Приштина није добила потребну већину, буде одржан одмах после првог без икакве паузе, одлучено је да се ипак прави предах између два круга. Циљ је био да се током те паузе обезбеди потребан број гласова. Али не само то, незванично се причало и да је Косово покушавало скупим поклонима и новцем да купи неодлучне.

Само неколико дана пред седницу прошле, 87. Генералне скупштине Интерпола, појавиле су се и оптужнице против Срба за наводне злочине на Косову. Наиме, групација цивилних организација из Ђаковице поднела је више кривичних пријава косовском Специјалном тужилаштву у Приштини. Београд је, пак, истицао, да би одлука о евентуалном пријему представљала кршење међународног права, Резолуције 1244 СБ УН и свих других норматива који прописују ко може, а ко не бити чланица Интерпола. Сви притисци и „аргументи” Косова на крају нису били довољни. Улазак Косова у Интерпол није подржало 78 држава, од чега је 56 било против, а 22 уздржане. Косову је недостајало 36 гласова.

Аргументи које Србија износи у вези са Интерполом су, како каже Божо Спасић, бивши високи функционер Државне безбедности, оно са чим се слажу и две значајне полиције света, кинеска и руска, али и многе друге. „Косово аплицира за улазак у Интерпол, а практично нема никакав организационо-технички услов за пријем у ту организацију. Њихове полицијске снаге, како их они називају, заправо су снаге које су настале од терориста, људи који су учествовали у неком рату за територију Србије. То нису снаге које би могле да се претворе у модерну полицију. Из тих разлога, цео свет и држи Унмик као једину полицијску силу на Косову која може да комуницира са Интерполом.

Поставља се, каже, и питање са безбедносног аспекта како би Косово, као окупирана територија, без легитимитета пола света могло да уђе у Интерпол. То би, објашњава, значило потпуно злоупотребу те међународне политичке организације. „Позната је ствар да би косовске власти то искористиле за сукоб са делом српске популације. Постоје тачне обавештајне информације које поседују и немачка, али и друге службе да су сачињени спискови од неких седам хиљада људи који се налазе на територији Србије, Хрватске, Немачке, које су косовске полицијске снаге ставиле на потернице због разних кривичних дела која апсолутно не постоје. Већина тих дела су и дела која се односе на наводне ратне злочине. Дакле, била би обухваћена огромна маса људи лажним полицијским Интерполовим потерницама”, каже Спасић.

Он подсећа и на оно на шта су упозоравали и званичници из Београда уочи прошлог гласања да би уласком Косова у Интерпол њима били доступни такозвани протоколи, базе и апликације Интерпола. Тако би они могли да упозоре оне за којима се трага због трговине дрогом и људима, где су „најјачи”. „Свакако да полиције света имају податке о њима. Ти подаци су тајни и налазе се на затамњеним потерницама. Оно што је најинтересантније, на Интерполовим потерницама се налази целокупно руководство квази- Косова на челу са Тачијем, Харадинајем, Веселијем. Како онда они мисле да одговоре на те захтеве за испоручивањем свог руководства”, објашњава Спасић који верује да је Србија у повољнијој позицији и уочи новог гласања „јер је Интерпол много озбиљнија организација него што то Американци мисле”.


Коментари11
36c24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Зашто увек не пишете "Косово" под знацима навода?
Aleksandar Mihailović
BG vlasti konačno moraju da shvate da nam svi oni koji se zalažu za ulazak organizovane mafije, zločinaca i trgovaca ljudskim organima Srba u svetsku policiju nisu prijatelji, naprotiv, čine sve da nam zagorčaju živote, i da se istih moramo kloniti, a ne moliti te iste da nam pomognu u borbi protiv zla koje šire i koje generišu. Ulazak kriminalaca u Interpol bi bio poraz na svetskom nivou i prilika da kriminalci i zločinci jure one koji imaju dokaze, koji bi svedočili, koji se bore protiv njih.
Slavko Mirkovic
Kao odgovor, puvuci momentalno sve potpise sa anti-ustavnog briselskog sporazuma.
JorgeLB
Srbija je Dačićevim potpisom na Briselski sporazum prihvatila da neće otežavati eurointegracije Kosova. Ulazak u Interpol je dio toga.
AntiU
A Kosovo se nista nije obavestilo, ...je dio toga, kako da ne.
Препоручујем 8
Београђанин
Само што је неопходно да обе стране поштују ствари прописане споразумом које су потписали. А сви знамо да Шиптари то нису учинили нити планирају.
Препоручујем 36
Рус Михаил
Нека српски представник у Интерполу за време наредног гласања баци на сто стотине црвених потерница за косовским криминалцима, нарочито за онима из "борбе" за "независност" Косова. Нека се упознају са њима "заштитници" Шиптара.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља