четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Рат за нафту из Залива

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 16.06.2019. у 09:00

Ко напада танкере у Персијском заливу? Вашингтон оптужује Техеран, хитна седница Савета безбедности УН поводом тог питања тешко да ће нешто решити, криза се наставља, а јасно је да је корен свега нафта. Амери отворено поручују, ако сте наши савезници, онда ћете обавезно куповати нашу нафту и гас. Јесте да је скупље, али сте зато наши савезници и та част мора да се плати. Сви остали који продају јефтинију нафту и гас има да буду заустављени, а купци те јефтиније нафте и гаса санкционисани.

Иран је на све те америчке претње и санкције одговорио да ће у случају ембарга на извоз његове нафте одговорити потпуном блокадом Хормуза, стратешког морског теснаца кроз који иде главнина извоза нафте земаља Залива. Иранци подсећају да је у време прве велике нафтне кризе у Заливу, у време ирачко-иранског рата 1984. године, када су ирачки борбени авиони гађали иранске танкере, тада други човек Ирана Хашеми Рафсанџани изјавио: „Срећом, ми смо већ разрадили своју политику, или ће Персијски залив бити сигуран за све, или неће бити ни за кога”.

Може ли, дакле, Техеран остати миран у погледу питања пловидбе кроз Хормуз, чак и ако му ЕУ уведе ембарго на куповину нафте? Имају ли ајатоласи маневарског простора да убрзају програм производње атомске бомбе, да борбеном реториком држе под тензијом проблем пловидбе кроз Хормуз, што је од виталне важности и за друге државе Залива, и да иранска привреда у тим околностима ипак функционише без већих потреса који би могли да доведу до социјалне нестабилности?

Питање извоза иранске нафте није једноставно, санкције око тога неће бити донете на нивоу УН, јер су против тога Русија и Кина, која купује огромне количине иранске нафте. За Запад је велики проблем управо то: како спречити да Иран извози нафту у Кину и тако долази до финансијских средстава  ради наставка нуклеарног програма? Заустављати те танкере, или надокнадити Кини ту нафту извозом из других земаља: Нигерија, Либија, Ирак, Индонезија, Венецуела, Мексико? Иран може пребацити извоз нафте у луке изван Залива и изван Хормуза, иако су тамо капацитети лучких терминала релативно скромни. Може и Саудијска Арабија да пребаци извоз своје нафте до луке Јанбу на Црвеном мору, Ирак може да појача транспорт нафте преко нафтовода кроз Турску...

С друге стране, индустријски капиталистички свет има залихе нафте за пуну потрошњу за око три месеца, а око 100 милиона барела нафте налази се на танкерима које је Саудијска Арабија, осим уобичајених бродских капацитета, изнајмила и који се као стратешка резерва стално налазе у разним светским лукама. Америчке нафтне стратешке резерве износе око 550 милиона барела и оне би биле стављене на располагање у случају већих поремећаја у Хормузу.

Европа данас много мање зависи од иранске нафте него пре двадесетак година, када је кроз Хормуз пролазило око 60 одсто светске нафте. Данас, само 30 одсто нафте за Запад пролази кроз Хормуз, заправо, највише нафте из Залива купују, осим Кине, Јапан, Аустралија и Нови Зеланд. САД су се готово потпуно ослободиле зависности од нафте из Залива, само око три одсто нафте коју троше долази из Залива. Западни свет се после прве велике нафтне кризе почео системски спремати за другу кризу и у том контексту развијени су други, алтернативни извори енергије. Праг бола била би, наравно, цена од 250 долара по барелу нафте, али и до сада су високе цене нафте мало узбуђивале политичаре. Бум доживљава производња малолитражних и електроаутомобила, соларних уређаја и генератора струје на ветар.

Хоће ли Иранци, у случају да им ЕУ изрекне санкције на извоз нафте, покушати да блокирају пролаз Хормуз како су то и најавили? Технички, пролаз се не може потпуно блокирати, јер ако потопе и неколико супертанкера остаје довољно места за пролазак других. Друго је питање ко би после тога пловио тим пролазом, ту је и питање бродарског осигурања. Хормуз је широк око 65 км, просечна дубина мора ту је око 80 метара. Техеран може минирати то подручје, али америчка Пета флота има софистициране капацитете да уклони те мине: од миноловаца до хеликоптера и подводних пловила–робота. Иранска ратна морнарица и ратно ваздухопловство у судару са америчком флотом и авијацијом немају баш никакве шансе, јер је реч о могућем сукобу војне технологије друге генерације са технологијом четврте и пете генерације. Иранци могу да пошаљу у акције и авионе-камиказе из састава авијације револуционарних гардиста, али ти авиони могли би да приђу само танкерима, не и америчким бродовима. Иранске ракете море-море и обала-море лако се обарају америчким противракетним системима на бродовима.

Првенствени циљ Техерана јесте да што пре дође до своје атомске бомбе, нафта и Хормуз могу због тога и да сачекају. Иран бије битку за време и Техерану сада не треба никакав рат око Хормуза и нафте, јер када буде имао атомску бомбу Запад ће са Ираном морати да разговара на други начин. Но, Запад иде логиком економског исцрпљивања Ирана рачунајући и са иранском опозицијом према ајатоласима. За сада та стратегија не даје резултате, а непомирљивост спојена са немоћи осетно повећава ризик од рата.

Проблем Хормуза је политичко и стратешко питање доминације у светски најважнијем морском нафтном пролазу. Ту су и четири острва: Абу Муса, Велики и Мали Тумб, те Козје острво. Специфичност подручја појачава и облик државне територије Омана који се састоји од два међусобно одвојена сектора. Ексклава која чини залеђе рту Мусандаму има доминирајући положај у Хормузу. Три острва, Аб Муса и два Тумба чине пловидбу кроз Хормуз компликованом. Наиме, најмања ширина између иранских и оманских острва јесте око 33 км, па онда уз територијалне воде Ирана и Омана од по 12 миља, односно од по 22,2 км, не преостају међународне воде у Хормузу. Осим тога у подручју острва Абу Муса постоји нафта. Када бродови улазе у Хормуз плове северном рутом, а када излазе иду јужним правцем. Иран је заузео и окупирао острва Абу Муса, Велики и Мали Тумб и поред противљења арапског света. Техеран је то учинио пре стицања независности Уједињених Арапских Емирата 1971. године и сада на тим острвима има своје војне базе. Иран је подигао и војне базе у Јаску, Буширу и Бандар Абасу, као и у Цах Бахару према пакистанској граници. Године 1972. Техеран је стационирао своје трупе и на малом острву Ум-ал-Ганему уз обалу оманске ексклаве.

Американци у том подручју своју највећу базу, осим у Бахреину, имају на острву Дијего Гарсија у Индијском океану. Тамо је аеродром са пистом од 4.650 метара, резервоари горива капацитета 80.000 тона, касарне за 1.000 војника, лука у којој базирају носачи авиона и 12 брзих десантних бродова СЛ-7 од по 21.000 тона депласмана, опрема и оружје за 12.000 војника Седме маринске бригаде. Уз америчке војне базе у Саудијској Арабији и у Емиратима, уз борбену авијацију Саудијске Арабије, која је после израелске најснажнија у региону, Иран не би требало да се упушта у ратну авантуру. Америка је подручје Персијског залива прогласила кључном тачком америчке спољне политике и то је позната „Картерова доктрина”, чиме је обележена стратешка линија са које САД у том делу света не желе да одступе.


Коментари31
920b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
@Dragan P,ako jedna mala zemlja ima muzicku fontanu,ima i snagu da moze pomerati brda,pored auto puta-red je da ima i dva sistema S-400.Razgovarao sam sa mnogim penzionerima koje tvrde da ce radije od usta,za njih odvajati,nego za razne gondole i ''siptarske konake'' na vrhu Kopaonika....
Драган П.
Два система С-400 не служе ама баш ничему, ако уз њих немате системе "тор", "панцир", "бук", да штите та два система од напада са средњих и малих висина, као и од дронова. То се зове вишеслојна одбрана. Даље, треба вам особље обучено за руковање свим тим скаламеријама, што значи да вам требају квалитетне образовне и научне институције и привреда која то све може економски да испрати. Зато вам кажем да то нису играчке за мале и сиротињу. Али, вама су пензионери рекли, па онда мора да је баш тако.
Препоручујем 5
Dragan Pik-lon
@Dragan P.niko nece da se bori za vasu stvar umesto vas.Da gine za vasu nesavesnost i izbegavanje pravog oruzja!Cekati da vam saveznik odbrani kucu od uzurpatora je kukavicluk i defetizam.Covek koji brani ognjiste ne razmislja da li ga napala najveca Azdaja sveta.Vec razmislja da oslobodi sebe i svoje potomstvo.Tako je bilo vise puta u istoriji Srbije i ona je najveci moralni pobednik u istoriji Evrope da ne kazem sveta.U svakom slucaju-bolje je imati mocno oruzje i mocnog saveznika nego nista..
Dogif
I "nevidljivi" avion jeste da je nevidljiv (evo jedna njegov deo sa repa: ), ali, kako se ispostavilo - nije nepobedljiv, bas kao i S-300/400.
Препоручујем 2
Драган П.
Пустите Светог Ђорђа, пословице и остале бајке. Што се тиче С-400, а исто важи и за сваки други модеран борбени систем, он, као и све остало, није непобедив и има и своје слабе стране. Будите сигурни да Амери знају да их искористе. Тај, као и за сваки други модеран систем, има смисла само када се користи у тесној координацији са другим борбеним системима. Сам за себе не значи ништа. Мала држава није у позицији да купује све те системе, и још у великим бројевима, када једино и имају смисла.
Препоручујем 7
Леон Давидович
Америка мисли да ће економским исцрпљивањем Ирана произвести незадовољство народа који ће се онда побунити и срушити садашњу власт у Ирану. Наравно да се то неће догодити и Иран ће опстати у пркос свим непријатељствима.
Твртко
Стил којим је госн Лазански написао овај текст је сведен, фактографски, строг, неутралан... Чини ми се да то значи да то значи да је - из перспективе нашег уваженог војног коментатора - рат на простору Хормуза готово неизбежан.
Мики Лакић из Предворице
Za@Adžića, ovo je moj odgovor za Saudijsku Arbabiju. Saudijska Arabija nije bila protiv Sadama Huseina zbog toga što je Sadam Husein bio Sunit. A Saudijska Arabija, Kuvajt, Arapski Emirati, Brunej bruneji su Suniti a, znamo da se suniti bore protiv Šeita Oman, Iran, Sirija,Katar, Egipat i ostale arapske države koji su Šeiti. Pošto su Šeiti većina oni bih želeli da preuzmu Islam od Saudi i Arabije. Suniti su ti koji su 100% pravili ISLAMSKU DRŽAVU a Saudijska Arabija Finansira i dalje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља