уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:44
ИНТЕРВЈУ: ИВАН НАУМОВ, писац и сценариста

„Балканска међа” прича о немоћи и неправди

У време НАТО агресије на СР Југославију, Русија се налазила у прилично незавидном положају, била је на „ниским гранама”
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 15.06.2019. у 23:00
(Фото Информатика)

Иван Наумов, аутор романа „Балканска међа”, о руској тајној операцији преузимања аеродрома Слатина на Косову и Метохији, према којем је настао и истоимени филм редитеља Андреја Волгина (у марту премијерно приказан и код нас), гост је Србије и свог издавача „Информатике”. Према речима Наумова, рад на књизи и филму дешавао се истовремено, а по својој природи то су два различита дела. „Филмом сам веома задовољан и видим како су добре реакције српске публике. Свестан сам и тога да добија и добре оцене на филмским сајтовима ’ИМДБ’ и ’КиноПоиск’. То је тешко филмско остварење и не одлучују се баш сви да га погледају”, каже Иван Наумов, који је пре дипломе из књижевности прво добио звање инжењера оптике. Аутор је више од 40 прича и новела, као и два романа. Његову књигу „Балканска међа” са руског је превео Горан Трутин.

Да ли сте желели да оставите сведочанство о овим догађајима, онако како су се одиграли, или сте желели да, пре свега, испричате причу?

Реч је о томе да су практично истовремено престале да постоје две државе – Совјетски Савез и Југославија, у свом првобитном виду. Период деведесетих година за Русију био је време нејасности, очекивања, као и преласка на ново време, а 1999. године, када је почела НАТО агресија на СР Југославију, Русија се налазила у прилично незавидном положају, била је „на ниским гранама”. И, сходно томе, није могла да спречи оно што се догађало. Али због вишевековног пријатељства руског и српског народа, ми у Русији увидели смо да се догађа велика неправда. И управо о том осећању неправде говорим у својој књизи. Та емоција поново је пробудила руски народ. Према мом мишљењу, 12. јуна 1999. године створена је могућност нове историје онога тренутка када је руски батаљон десантних јединица предузео тај форсирани марш и заузео аеродром Слатина у Приштини.

Може ли да се каже да је тада мањина определила нови политички смер у Русији, па и у Европи?

У књизи много говорим о томе и мислим да ће и српски читалац имати прилику да се упозна с том концепцијом да смо ми од стране наших такозваних западних „партнера” и савезника трпели многе ствари и да је агресија која се догодила према СР Југославији заправо била та последња кап која је превршила меру. Једна одређена активна група људи која је имала власт и полуге управљања нашла се пред избором – да нешто предузме или, ако ништа не предузме, да се у једном тренутку суочи са распадом Русије. У књизи говорим о томе да ће доћи ново време, другачијих одлука, које ће доносити нови људи. Године 1999. десила се НАТО агресија у СР Југославији, затим за Русију упад Чеченије у Дагестан и те исте године збила се смена врховне власти у Русији.

Какав је однос факата и имагинације у књизи?

Готово сви моји јунаци измишљени су, постоји неколико политичких фигура које се појављују под својим правим именима. Пре свих, то је премијер Руске Федерације Јевгениј Максимович Примаков, чија је улога још увек мало позната и друштво се њом недовољно бави. У одређеном смислу, „Балканска међа” је захвалница онима који су учествовали у овом војном подухвату. У мом роману може се сазнати и о томе шта се до данашњих дана дешавало са херојима које помињем.

Да ли сте истраживали и косовске криминалне кругове и злочине као што је трговина органима?

Упознао сам се са свим могућим доступним изворима који говоре о тој теми. Вероватно је један од најважнијих докумената на ту тему био онај који се односио на лов на ратне злочинце Карле дел Понте. Управо је њено мишљење за мене било посебно значајно, јер ни у ком случају се она не би могла назвати ни пријатељем Србије ни пријатељем Русије.

На који начин сте уобличили лик негативца кога у филму тумачи Александар Срећковић?

Лик Смука врло је важан за читав сиже зато што сам хтео да одступим од црно-белог стереотипа. Према књизи, Смук је врло образован, харизмантичан, али у исто време је и суров. Он има јасну представу о томе на који начин треба да буде устројен свет. Готово да не признаје ограничења и не бира средства када жели нешто да оствари.

У општем хаосу дешава се и љубавна прича, чиме је она мотивисана?

Морам да кажем да је у филму сужено приказана, а у роману је ова љубавна прича дата много шире, живописније. Желео сам да покажем како су два људска бића, која себе дају другима, војник Андреј Шаталов и медицинска сестра Јасна Благовић, у ономе што чине спремна да иду до краја. И без обзира на то што им начин живота који воде не омогућава да се скрасе на одређеном месту, желео сам да им пружим пуноћу, да покажем да могу да буду срећни, да могу да воле и да осећају пуноћом своје душе.

Како као уметник доживљавате драматику жртве и остављености Косова и Метохије између Истока и Запада, у том тренутку и у будућности?

Док сам радио на роману, преживљавао сам много личних емоција, зато што сам, као писац, имао обавезу да уђем у психу других људи. Зато сам покушао да схватим шта преживљавају они становници Косова и Метохије који су ту остали. У роману „Балканска међа” може се наћи више мисли и идеја на ту тему него што их је било могуће приказати на филму. Када је реч о будућности Космета, знам да је то болно питање Србије, али мени као странцу то личи на Гордијев чвор који ће у сваком случају, у једном тренутку, морати да буде разрешен. Моја је највећа жеља да никада не страда цивилно становништво.


Коментари0
5089a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља