среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:48
ДИЗАЈН

„Буба” у музеју

После рата буквално осваја цео свет и постаје икона доброг дизајна
недеља, 16.06.2019. у 20:16
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Сви воле „бубу” иако свако нормалан, из дубине душе мрзи њеног идејног творца.

Да ли би било најомиљенијег, најконфорнијег (у сваком погледу), најпродаванијег, најдуговечнијег аутомобила 20. века − „фолксвагена” − „бубе”, да није било најсуровијег масовног убице свих времена, монструма, диктатора, опсенара, демагога Адолфа Хитлера? По свој прилици не би, бар не у овом облику.

Сваки дизајн производа захтева одређену стратегију: истраживање потреба људи, креирање идеје, обликовање, реализацију, пласман, коришћење. Прва два, веома важна корака, у овом случају, припадају − Хитлеру. Да би позиционирао себе као врховног бога нације прокламовао је бројне бенефите за свој добри радни народ, међу којима је и онај да свака породица треба да има свој ауто. И то какав ауто?

― Да буде јефтин, да се може купити рационалном штедњом кућног буџета, од обичне радничке плате.

― Да буде удобан за петочлану породицу (родитељи и троје деце), јер добра популациона политика захтева нешто више од просте репродукције.

― Да не сме да кошта више од 1.000 рајхсмарака.

― Да не сме да троши више од 10 литара бензина на 100 километара вожње.

Иако је Хитлер себе сматрао уметником, срећом по „бубу”, није се сматрао дизајнером, па је обликовање каросерије, као и сву конструктивно-механичко-инжењерску проблематику препустио експертском тиму Фердинанда Поршеа.

И тако је рођена „буба”, аутомобил марке фолксваген. Као идеја промовисана је године 1933. на Сајму аутомобила у Берлину.

Права производња (после неколико варијанти) почиње 1938, али због рата бива обустављена. После рата, „буба” и буквално осваја цео свет, постаје икона доброг дизајна. У Музеј одлази 2003. Последњи произведени примерак на себи носи број 21.529.464. Број за Историју дизајна 20. века.

Фердинанд Порше (1875–1951)

Један од највећих, ако не и највећи европски дизајнер аутомобилске индустрије 20. века рођен је у Чешкој − Вратиславице − тадашња Аустроугарска, у породици са петоро деце чији је отац имао лимарску радњу. Још од најмлађих дана очаран је феноменима електричне струје и аутомобилима. Са 15 година ради у очевој малој фирми, са 18 одлази у Беч на студије електротехнике. Жени се Бечлијком, обилази Историјске музеје, усавршава своја знања из мотористике, механике и машинства. Аутомобилска индустрија је у експанзији. Порше се интензивно укључује у послове великих фирми (Дајмлер Моторен Геселшафт, Мерцедес). Године 1931. оснива сопствену фирму. Његово име постаје појам успешних решења, толико да га Хитлер позива да узме учешћа у реализацији идеје „аутомобила за свачији џеп”, што овај прихвата и успешно решава. По завршетку рата одлази у Француску где га хапсе − у затвору у Дижону проводи безмало две године и бива пуштен уз откуп. Живи и ради у Штутгарту, његов рад добија пуну сатисфакцију. Године 1950. цео град прославља његов 75. рођендан, возећи се у његовим аутомобилима и трубећи.

Арх. Радмила Милосављевић

www.dopisna-skola-ambijent.rs


Коментари3
b74ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dobitnik tranzicije
Uvek rado pročitam tekstove na temu dizajna u Politici ali ovde moram reći da u ivim slučaju nedostaje jedan izuzetno važan detalj. Naime, dizajn "bube" je svojim najvećim delom zasnovan na čehoslovačkom automobilu Tatra 97 iz 1936. godine, što je Porše naknadno i priznao. Slučaj je došao do suda, ali u Hitlerovoj Nemačkoj nije imao šanse na uspeh. Tek 1967. dolazi do poravnanja između Folksvagena i Tatre, kada su Nemci uplatili 3 miliona maraka na račun kompenzacije.
MBg
Treba podsetiti da je "Buba" nastala kopiranjem češkog automobila Tatra 97 . Nemci su čak tuženi i platili su odštetu zbog "pozajmljivanja" ideja od češke fabrike.
Зоран
Татра В570 са боксер мотором, конструктор Ханс Ледвинка аустријски Јевреј. Мењач из Шкоде. Тај фашиста Порше је био класични плагијатор. Ипак, могуће да је Рено 4 његово дело.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља