четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:16
МЕЊАЈУ СЕ ОДРЕДБЕ О ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ

Због непажње на суд

Комисија за израду грађанског законика определила се за систем доказане кривице за штету, уместо важећег система претпостављене кривице. – Непажња је доњи праг одговорности
Аутор: Александра Петровићнедеља, 16.06.2019. у 23:30
Зграда судова у Немањиној улици у Београду (Фото А. Пе­тро­вић)

За кривицу у кривичном праву најчешће је потребан умишљај, понекад и нехат, а за кривицу у грађанском праву довољна је непажња, која би се могла упоредити с нехатом у кривичном праву. Тешка телесна повреда, на пример, може бити нанета с умишљајем или из нехата, док се туђа имовина може уништити из чисте непажње, али и с намером.

Кривцу се у кривичном праву одмерава казна, док се за штету у грађанској парници одређује накнада. Оптужени не мора да доказује невиност за кривично дело, јер је терет доказивања кривице на тужилаштву. Међутим, у парници би доказивање намере да се нанесе штета одговарало доказивању умишљаја у кривици.

Ипак, разлика између парнице и кривице је велика, па су неке ситуације практично неупоредиве. У парници постоји претпоставка кривице, а у кривици претпоставка невиности.

За правнике је ново то што преднацрт грађанског законика предлаже систем доказане кривице, уместо сада важећег система претпостављене кривице. За лаике ово може бити значајно у конкретним случајевима – ако се нађу пред судом у улози туженог или оштећеног. Тужени за накнаду штете назива се „штетник”.

– Ако оштећени докаже да постоји узрочно-последична веза између понашања туженог и проузроковане штете, онда је штетник крив и одговара за штету. Треба доказати штету и узрочну везу. Ако то докаже, кривица туженог се претпоставља – рекао је проф. др Миодраг Орлић, председник Комисије за израду преднацрта грађанског законика.

На недавно одржаном саветовању правника у Будви, професор Орлић је подсетио да кривица у грађанском није исто што и кривица у кривичном праву, где је то психички однос према учињеном кривичном делу.

– У кривичном праву ми морамо да се питамо шта је било у свести учиниоца. Велики број кривичних дела уопште не предвиђа одговорност за нехат. У грађанском праву непажња је доњи праг одговорности и ми заправо почињемо од непажње. Није потребно да докажете да је штетник поступао с намером. Довољно је да докажете непажњу. У грађанском праву кривица је једноставно – погрешно понашање. Ако неко пролети кроз црвено светло, не занима нас да ли је под стресом, да ли се можда разводи, да ли га је неко повредио или увредио. За нас је он прошао кроз црвено светло – рекао је професор Орлић.

Притом суд треба да води рачуна о томе „шта се од разумног и пажљивог човека могло основано очекивати у датим околностима” – да ли се понашао „онако како је требало”.

– Биће крив ако се погрешно понашао, а какво је то понашање које је погрешно – пресуђиваће се у датим околностима у сваком конкретном случају. Суд прво треба да утврди како се штетник понашао и да то упореди са замишљеним понашањем какво би требало да буде, а то је оно понашање које се може очекивати од разумног и пажљивог човека – објаснио је професор Орлић.

„Ко другоме проузрокује штету, дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице”, каже члан 154 Закона о облигационим односима (ЗОО), који судови примењују када одлучују о одговорности за штету и накнади штете.

То је такозвани систем претпостављене кривице, а преднацрт будућег грађанског законика предлаже систем доказане кривице за штету.

„Ко другоме проузрокује штету својом кривицом дужан је накнадити је”, стоји у преднацрту грађанског законика.

„При просуђивању да ли је лице које је штету проузроковало криво или не, то јест да ли се понашало како је требало, суд води рачуна о редовном току ствари и о томе шта се од разумног и пажљивог човека могло основано очекивати у датим околностима”, наведено је у предложеном члану будућег законика.

Кривица се може лако доказати ако се схвати као „погрешно понашање”, без обзира на ментално стање туженог, навео је др Орлић.

– Код кривичара се тражи психички однос учиниоца према делу, док је у грађанском праву небитан тај психички однос према радњи којом је проузрокована штета. Битна је чињеница да је штета настала. Упоређује се понашање онога ко је проузроковао штету према према стандарду понашања у сличној ситуацији – каже судија Предраг Трифуновић, председник Грађанског одељења Врховног касационог суда.

Међутим, додаје, у грађанском праву се одговара и на основу објективне одговорности, без обзира на кривицу.

– Такав је случај, на пример, када постоји одговорност државе за штету због дугог трајања судског поступка, затим у случајевима одговорности за штету за производ с недостатком, а некад се одговара и по основу правичности – каже судија Трифуновић.

Судија Персида Јовановић из Апелационог суда у Београду истакла је да живот увек иде испред закона, али да судови морају да обезбеде уједначену праксу и пруже свима једнаку заштиту.

– Имали смо случај у коме тужиља није успела да докаже да је штета коју је претрпела последица лекарске грешке. Супротно наводима њене жалбе, приликом увођења у анестезију и покушаја интубације, лекар је поступао у складу с правилима струке, а повреда једњака код тужиље настала је највероватније као могућа компликација отежане и поновљене интубације. Проценат ових повреда износи око пет одсто у односу на број извршених интубација. Није доказала да је анестезиолог поступао супротно правилима струке и супротно стандарду доброг стручњака – навела је судија Јовановић.

Објаснила је да странка која тврди да има неко право, према одредби Закона о парничном поступку (ЗПП), сноси терет доказивања чињенице која је битна за настанак или остваривање тог права. У конкретном случају, терет доказивања је био на пацијенткињи која је тужила анестезиолога. Оваква судска одлука, рекла је судија, показује да је неодрживо правило о претпоставци кривице у парницама за накнаду штете.


Коментари0
673a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља