четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:42

Оснивач Лајв ејда први пут наступа у Србији

Боб Гелдоф наступиће на затварању Нишвила 11. августа
понедељак, 17.06.2019. у 21:00
(Фото EPA-EFE/Urs Flueeler) Боб Гелдоф

Ирски музичар и хуманитарац Сер Боб Гелдоф наступиће са својим саставом на затварању овогодишњег Нишвила, 11. августа, што ће бити његов први наступ у Србији, преноси Танјуг. Иако је остварио импресивну музичку каријеру и као члан састава „Boomtown Rats”, али и као солиста, Гелдоф ће остати још дуго упамћен као уметник који је у планетарним размерама учинио највише за промоцију људских права, скренуо огромну пажњу на милионе угрожених у разним деловима света и, практично као појединац, успео да обезбеди и конкретну помоћ – можда и већу од многих међународних институција и организација којима је хуманитарни рад главна активност.

Рођен је 1951. године у Ирској, где је похађао приватну католичку школу, за коју каже да му, осим због религиозног етоса, није одговарала и зато што тамо није могао да игра рагби. Променио је неколико заспослења, а онда је почетком седамдесетих отишао у Канаду, где је радио као музички новинар за чувени магазин „New Musical Expres”. По повратку у Ирску 1978. године постао је певач састава „Boomtown Rats”, који је, иако настао у првим годинама експанзије новог таласа и који многи и данас карактеришу као панк групу, у музичком смислу био је комплекснији. Године 1978. „Boomtown Rats” (бенду је кумовао сам Гелдоф који је искористио име дечје банде коју је у својој аутобиографији поменуо Вуди Гатри) први пут стижу до првог места британске листе синглова песмом „Rat Trap”, што нешто касније понављају и песмом „I don’t like Mondays”, која постаје њихов заштитни знак до данашњих дана.

Године 1981. Гелдоф је позван да учествује на концерту за „Amnesty International”, што је, показаће се, пресудно утицало на његово даље ангажовање, односно посадило семе за будуће активности. Три године касније, велика хуманитарна катастрофа погодила је Етиопију и друге афричке земље, глад и болести однели су на хиљаде живота, а сцене деце која умиру од глади емитоване су на телевизијским станицама широм света. Практично први конкретан потез у циљу обезбеђивања помоћи била је песма „Do they Know it’s Christmas Time”, у чијем су снимању учествовале многе звезде острвске поп-рок сцене окупљене под именом „Band Aid”.

Приход од овог сингла у старту је намењен као помоћ угроженој деци у Африци. Иако је у старту Гелдоф „пројектовао” приход од 70.000 фунти, сингл се током првих 12 месеци широм света продао у скоро 12 милиона примерака и зарадио више од осам милиона фунти. Како се показало, била је то грудва која је покренула можда највећу, а сигурно најлепшу, најхуманију и најдирљивију мисију у историји човечанства. На „изазов” из Европе веома брзо су реаговали и с друге стране стране Атлантика, па су највеће америчке звезде окупљене под називом „USA for Africa” снимиле песму „We are the world”, која је имала ништа мањи успех.

Логичан след је био организовање концерата „Live Aid” 13. јула 1985. године на Вембли стадиону у Лондону са 72.000 посетилаца и Џон Ф. Кенеди стадиону у Пенсилванији, где се окупило 100.000 људи. Истог дана, слични концерти одржани су у још неколико земаља (Совјетски Савез, Канада, Јапан, Аустрија, Аустралија, Западна Немачка и Југославија). Био је то један од најгледанијих ТВ преноса свих времена – процене су да је шеснаестосатни програм, у којем су учествовали скоро сви најзначајнији поп рок извођачи, гледало скоро две милијарде гледалаца у 150 земаља, односно да је бар 40 посто светске популације пратило концерте на ТВ екранима. Зарада од овог пројекта, која је у целости отишла за помоћ гладнима у Африци, износила је више од 150 милиона фунти.

Године 1986, од краљице Елизабете Друге Гелдолф је добио је титулу витеза. Када је реч о његовој музичкој соло каријери, која је званично почела 1986. године, када је напустио „Boomtown Rats”, Гелдоф се све више окретао коренима, односно традиционалној ирској музици, и његов први албум садржао је два велика хита „This Is The World Calling” и „The Great Song of Indifference”.


Коментари5
e5131
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moler
Očigledno da nisu znali ili nisu hteli da pomenu njegov besplatni koncert ispred Skupštine grada, Starog dvora, 1996.kada je javno osudio tadašnju vlast zbog rata. Čini mi se da ga je tadašnji gradonačelnik N. Čović čak i primio..od Geldofa treba očekivati uvek iznenadjenja
Ivan
Nije prvi put, bio ja na koncetu Boba Geldofa u Beogradu 1996. godine ispred gradske skupstine.
Дека
Његов инострани менаџер не повезује Југослабију и Србију. Џабе им Ви пишете.
Sava
Pa zar nije imao svirku na otvaranju Beogradskog Maratona 1996 g
secam se
Nije prvi nego drugi put.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља