понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:35
ОКУПЉА СЕ СТАРА ДИПЛОМАТСКА ЕКИПА ВЕЛИКИХ СИЛА

Повратак специјалаца у балканску игру

Доласком руског амбасадора Александра Боцан-Харченка у Београд, у епицентар се враћа још један међународни актер који је пре десетак година био укључен у решавање косовског питања
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 17.06.2019. у 20:29
Командант Кфора Роланд Катер дочекује Ишингера, Хар­чен­ка и Визнера у Приштини августа 2007. године (Фото EPA/Valdrin Xhemaj)

Да ће Београд у наредном периоду бити нарочито важно стециште дипломатских активности, Кремљ је показао избором Александра Боцан-Харченка (62) за новог амбасадора у Србији. Осим што је реч о искусном дипломати који је дуго радио у овом региону и већ су му добро познати сви наши односи и проблеми, Боцан-Харченко долази с места директора Четвртог европског одељења Министарства иностраних послова Руске Федерације. То значи да има посебно добар увид у ситуацију у југоисточној Европи, дакле и шире од оквира који заузимају државе бивше СФРЈ, уз које ово одељење „покрива” и Албанију, Бугарску, Грчку, Кипар, Румунију и Турску.

Доласком Боцан-Харченка у Београд као да се поново окупља стара интернационална „екипа” дипломата која је пре десетак година била укључена у решавање косовског питања. 

Боцан-Харченко је био руски представник у међународној Контакт групи за Косово, а онда и члан посредничке „тројке”, у којој је још Волфганг Ишингер заступао Европску унију, а САД – Френк Визнер. И Немац, који је од 2009. председник Минхенске конференције о безбедности, и Американац су се у последње време поново заинтересовали за ситуацију у вези с Косовом и Метохијом. Визнер је, с групом аутора, прошле године сачинио извештај под насловом „Време за акцију на западном Балкану”, а Ишингер је пре три месеца у интервјуу за „Политику” оценио да решење за Косово није ни близу.

На прве незваничне информације да ће Александра Чепурина заменити управо Боцан-Харченко (иначе, четврти руски амбасадор у Београду заредом који се зове Александар), председник Србије Александар Вучић пре годину и по дана на РТС-у прокоментарисао је да је он „истакнут, оштар, снажан дипломата, рекао бих, један од руских специјалаца”. На питање каква је порука коју носи његово именовање, Вучић је био кратак: „Сасвим очигледна.” У то време је и дипломата у пензији Владислав Јовановић за Танјуг оценио да РФ има одређену политику према нама „и ко год да је амбасадор, он ће то спроводити”, наглашавајући да „Харченко улази у игру кад се игра највише захуктава”.

„Тројка” Контакт групе покушала је током 2007. године, шатл-дипломатијом и на неколико састанака у Бечу да приволи две стране на неки обострано прихватљив споразум, који током 2006. није успео да издејствује специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари са својим тимом. Епилог је познат – договор је у оба случаја изостао, нешто због тврдих и непомирљивих полазних позиција Београда и Приштине, а више због одсуства искрене жеље кључних западних актера да споразум садржи било шта мање од независности Косова и пристајања власти у Србији на то.

Када се појавила тврдња како је посредничка тројка спремна да помогне етничку поделу КиМ, Боцан-Харченко је рекао да је то „отворено подметање”. Како је навео, „ради се само о томе да су посредници сагласни да признају сваки, па и најневероватнији компромис који задовољава обе стране, укључујући и поменуту поделу Косова или неки други подједнако фантастичан сценарио”. Ишингер је тада изјавио да су за „тројку” прихватљива сва решења о којима се договоре Београд и Приштина, укључујући и поделу Косова (чему се, иначе, његова држава и тада противила). Неки српски медији су преносили да постоје озбиљне несугласице између Боцан-Харченка и Визнера, што је Рус у интервјуу за Бету дипломатски демантовао речима да „велике несугласице није приметио” и додао да „постоје елементи који одговарају свима, а нијансе обогаћују заједничку позицију ’тројке’”.

Управо делујући као специјални изасланик руског министра спољних послова за Балкан од 2004. до 2008, српска јавност се упознала с Боцан-Харченком, мада је он и раније био у Србији и у околини. У МИП-у се запослио 1979, одмах по окончању Московског државног факултета за међународне односе. Од 1993. до 1997. био је на челу Одсека за земље бивше СФРЈ у МИП-у Руске Федерације, при том и један од чланова руске делегације на мировним преговорима у Дејтону и на Мировној конференцији о БиХ у Паризу 1995. године. Од 1997. до 2002. био је саветник посланик у амбасади Русије у Хрватској, одакле је отишао на место заменика директора Трећег европског одељења МИП-а Русије (Аустрија, Мађарска, Лихтенштајн, Пољска, Словачка, Немачка, Чешка, Швајцарска), да би од 2008. до 2009. био заменик директора Четвртог европског одељења. Од тада до 2014. службовао је као амбасадор Русије у Босни и Херцеговини, а у августу те године именован је за директора Четвртог европског одељења.

Александар Боцан-Харченко говори енглески и српски, током каријере добио је три признања од руског председника Владимира Путина: Медаљу ордена за заслуге за отаџбину 2. степена 2007. године, Орден пријатељства 2012. и Орден части, који је добио указом од 24. јануара 2018. за велики допринос у реализацији спољнополитичког курса Руске Федерације. Орден заставе Републике Српске са златним венцем добио је 2013. од тадашњег председника РС Милорада Додика.

Додик је имао доста разлога за захвалност руском дипломати, који је често пресудно утицао на заштиту интереса Српске пред разним иницијативама, пре свега високог представника Валентина Инцка. Новинар из Русије Сергеј Гризунов је 2011, на промоцији књиге коју је написао с колегом Генадијем Сисојевом, на питање на чему амбасадор Боцан-Харченко заснива блискост с Додиком, рекао: „Господин амбасадор је и мој пријатељ. Саша и ја се знамо још од осамдесетих, када је он био млади дипломата совјетске амбасаде у Београду, а ја новинар у истом граду. Видећемо се ускоро у Сарајеву, куда идем да снимам филм за руску телевизију о догађајима од пре 20 година, па ћу га питати шта је узрок његових блиских веза с премијером РС.”

У марту 2015, говорећи студентима свог некадашњег факултета о политици Русије у југоисточној Европи, Боцан-Харченко је указао, између осталог, да су санкције Русији откриле зависност балканских земаља од Брисела и Вашингтона, да је због тога пропао пројекат „Јужни ток”, али и да је Србија један од кључних партнера Русије у југоисточној Европи. „Упркос обавезама које диктирају евроинтеграције, Београд јасно показује како се достојанствено бране национални интереси”, рекао је тада Боцан-Харченко.

И његов отац Аркадиј Николајевич Боцан-Харченко има ранг изванредног и опуномоћеног амбасадора у пензији, а 35-годишњи син Аркадиј крајем прошле године постао је в. д. заменика гувернера Владимирске области за информационе технологије. У тој области поред Москве у фебруару је откривен споменик Виталију Чуркину, који је урадио наш вајар Драган Раденовић, а догађају је присуствовао и Александар Боцан-Харченко, који је том приликом подсетио на многе године заједничке сарадње с амбасадором Чуркином, нарочито у вези с питањима регулисања југословенске кризе.

Аустријанац Роан радио у корист НАТО-а и независног Косова

„Тројка” Контакт групе преузела је посредничку улогу пошто је Београд одбио Ахтисаријев план. Ипак, и Марти Ахтисари и његов заменик Аустријанац Алберт Роан остали су у косовској „игри” дуже од „тројке”. Када је постало јасно, крајем 2007, да ни мисија „тројке” не даје резултат, Роан је затражио јединство Европске уније поводом питања косовске независности, истичући да, ако је то потребно, решење треба пронаћи и изван СБ УН. На најаве из Словачке да неће признати независност Косова без пристанка УН, Роан је у истом интервјуу изразио наду да ће се та земља и осталих „неколико скептика” прикључити већинском ставу ЕУ.

Почетком овог месеца Министарство спољних послова Аустрије саопштило је да је Алберт Роан, „један од најпрофилисанијих дипломата”, преминуо. У саопштењу је речено да је већ деведесетих година учествовао у обликовању политике према Балкану с циљем успостављања мира и развоја европске перспективе за тај, по Аустрију, важан регион. Роан је у дипломатску службу Аустрије ушао 1963. године, а службовао је, најпре, у амбасадама Аустрије у Лондону и Београду. Он је 1977. постављен за шефа кабинета генералног секретара УН Курта Валдхајма у Њујорку. Затим је био амбасадор у Буенос Ајресу и другим земљама, а 1996. постављен је за генералног секретара Министарства иностраних послова.

Док званични Беч жали за својим дипломатом, има и оних који се не држе правила „о покојницима све најбоље”. Шеф Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) у Швехату Давид Штокингер оценио је да ће Роан ући у историју као неко ко је дао свој допринос распарчавању Србије и који је радио супротно неутралности Аустрије, јер је дефакто спроводио спољну политику НАТО-а. Штокингер, који је и портпарол Аустријско-српског покрета солидарности, истакао је у коментару на писање аустријских медија поводом смрти Роана, чија је улога у тим текстовима величана, да ће Роан на Косову засигурно добити почаст, можда чак и споменик у Приштини, али не и од људи који воле мир и неутралност, пренео је Танјуг. Нагласио је да је дугогодишњи аустријски дипломата радио у корист независности косовско-албанске државе.


Коментари2
40828
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Na prvom mestu ''tudji problemi se lakse resavaju nego sopstveni''. Na drugom: ''sto babica ...jadno dete''.
Рус Михаил
Од свих руских амбасадора у Београду задњих 20 година Александар Боцан-Харченко је свакако најјачи, с обзиром на његово искуство и познавање региона. Именовање Мирослава Лазанског на дужност амбасадора Србије у Русији је такође добар потез, јер он је изванредан аналитичар широког спектра. Мислим да са два ова нова амбасадора обе две земље имаће веће шансе за зближавање у свим областима узајамне сарадње. Нека им са срећом!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља