среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Синдикати за повећање „минималца” – не мање од 10 посто

понедељак, 17.06.2019. у 20:22
(Фото Танјуг)

Поводом најава министра финансија Синише Малог да би на јесен могла да буде повећана минимална цена рада, синдикати сматрају да повећање „минималца” не би требало да буде испод десет процената док у Унији послодаваца у овом тренутку процењују да је реално повећање до шест процената.

Минимална цена радног сата у Србији ове године износи 155 динара сто је месечно око 27.000 динара, док је цена минималне потрошачке корпе достигла 37.000 динара.

Министар Мали рекао је недавно да Влада већ сада размишља о повећању минималне цене рада, као и да у септембру треба очекивати њено значајно повећање.

Председник Савеза Самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић и саветник председника УГС Независност Зоран Ристић за Танјуг кажу да се никакви званични разговори о минималној цени рада за 2020. годину још увек не воде.

„Оно што је донето заједнички на Социјално-економском савету, а то су прихватили и послодавци и Влада Србије на предлог синдиката, је да минимална зарада у наредних три године буде изравната са минималном потрошачком корпом, то је оно што је циљ а да би се то постигло значи да би минимална зарада требало да постигне повећање 10 и више посто”, каже Орбовић и додаје да би то значило да „минималац” буде негде „око или преко” 30.000 динара, преноси Танјуг.

Ристић каже да би требало размишљати „о повећању минималне цене рада које неће бити једноцифрено”, јер би то водило ка раније постављеном стратешком циљу да минимална зарада достигне минималну цену потрошачке корпе.

„Нисмо прошле године инсистирали да минимална зарада буде у износу минималне потрошачке корпе али истовремено смо јасно указали на то да би се људима обезбедила егзистенција да се приближи минимална зарада вредности минималне потрошачке корпе”, каже Ристић.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да би повећање минималне цене рада требало да буде у реалним оквирима.

„Реално је да се минимална зарада повећа за онолико колико се у следећој години очекује повећање бруто домаћег производа и инфлације која је релативно ниска - значи то би било реално увећање од пет до шест одсто у односу на садашњи ниво”, каже Атанацковић.

Он ипак додаје да би послодавци могли да прихвати и веће повећање „минималца” као што је то био случај у последње две године, али, како каже, „само уз услов да држава то компензује послодавцима”.

Степен повећања минималне цене рада за 2020. години синдикалци стављају у контекст договора да минимална цена рада у Србији досегне вредности минималне потрошачке корпе.

„Стратешки циљ је да већ можда крајем 2020. године минимална цена рада покрива минималну потрошачку корпу, а сада већ да се кроз договоре који предстоје приближи тој вредности”, каже Ристић и додаје да треба тежити да минималац буде изузетак” и да немамо 350.000 људи у Србији са минималном зарадом и стотине хиљада људи који нередовно примају зараду” него да имамо уређен систем у коме минимална зарада представља минимум егзистенције за оне који раде и њихове породице.

Орбовић подсећа да је модел у ЕУ да минимална цена рада буде 60 одсто од просечне зараде „што се поклапа када се прерачунава са овим што ми покушавамо да урадимо”.

И поред повећања зарада у Србији су и даље плате међу најнижима у Европи па људи одлазе „трбухом за крухом”, каже он.

„Са оваквим повећањима о којима говоримо мислим да ће тешко бити да се мотивишу људи да остају у земљи, морало би да се промени нешто и да дође до озбиљнијег повећања зарада, али није питање само зарада него и сигурност посла у Србији”, каже Орбовић.


Коментари11
e71d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Sindikati neka rade svoj posao ili neka prestanu da zamajavaju zaposlene i čuvaju svoj komfor i fotelje. Minimalna plata MORA biti u visini cene velike potrošačke korpe, minimalna penzija 85% od toga. Ovo glumatanje borbe za prava zaposlenih iz pozicija buržoazije je besmisleno i smešno. Zbog sindikalne borbe u rukavicama nam radno najsposobniji, do čak i 100.000 godišnje, odlazi u beli svet, a ovde će morati da rade stari i bolesni, oni iz gerontoloških centara, ili migranti, i to je "reforma".
električar
Minimalac nezadrživo "juri" ka prosečnoj visini penzije ... To je definitivno crna stretegija države u smeru smanjivanja svojih troškova, tj. smanjivanja broja penzionera. Ah, da, hvala penzionerima na najvećoj žrtvi !
zeljko
Задњих 10 година минималац је повећаван 5 пута а остале плате нису јер послодавци нису у обавези да их повећавају. За коју годину сви ћемо имати минималац!!!
Домаћи предузетник
Који безобразлук. Све по џепу привредника који су већ на све стране оптерећени. Што не траже од државе да смањи намете, колико они узимају од плате? Ако неког плаћате 1000 евра, он вас кошта 1.680 евра када се додају сви порези. Што радници не питају државу зашто им толико узима? Не него они себично хоће још више да оптерете послодавце а после се питају зашто пропадамо. Ако вам се не свиђа минималац идите возите трамвај за 75.000 или будите ђубретар који примају чак више од тога.
Danijel
Bas tako koji bezobrazluk, zar kod VAS domacih poslodavaca postoji uopste taj termin ili sramota? Tebi ako se ne svidja poslovna klima u Srbiji i nisi sposoban da izdrzis namete lepo katanac na firmu pa u inostranstvo. Pa da te onda vidim kako bi tamo izdrzao konkurenciju i silne obaveze koje moras da ispostujes, tamo DRZAVA (za razliku kod nas) radi svoj posao.
Препоручујем 0
Саша Микић
@Домаћи предузетник Колико би то намети требало да буду да би наши домаћи предузетници били задовољни? Некад су намети износили 150%, а сада су 73%. Радницима предузетници плаћају доприносе на минималац, а остатак исплаћују на руке и то није никаква тајна. Радницима немају да исплате плату, али зато имају пара да купе нова кола, да летују ексклузивно и да се уопште трошкаре. Нарочито ми се свиђа ваша последња реченица, а то је оно што сви кажете радницима када се буне. Срамота!
Препоручујем 14
Прикажи још одговора
Дејан.Р.Тошић
Суштина минималне потрошачке корпе,подразумева минимални износ новца за егзистенцију трочлане породице.Уколико минимална цена рада не подмирује минималну егзистенцију,то узрокује за последицу демографску катастрофу за грађане који "зарађују" 27.000. динара док је мин.потрошачка корпа 37.000.динара.Слободно се може рећи да је такав економски тренд искључиво у државама трећег света,и за последицу има повећање морталитета у односу на наталитет и смањење просечног животног века.
Домаћи предузетник
Али исто тако није ни решење да се слепо повећава минималац до изнемоглости. Време је да држава смањи намете као што су порези и доприноси (68%) или као што је плаћање аконтације за профит фирме. Наш порески систем је скроз неразуман и зато су плате тако ниске. Погледајте шта се десило у САД од како је Трамп постао председник и како је смањио порезе. Порези пали а већ месецима плате запослених расту. А ми плаћамо толике порезе да би намирили потребе страних инвеститора.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља