понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:18
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Живот без житарица

Целијакија, хронична аутоимуна болест лечи се безглутенском исхраном, а да се открије холандском педијатру помогле су „гладне године” током Другог светског рата
Аутор: Александра Мијалковићуторак, 18.06.2019. у 15:32
(Фото Пикснио)

Откако је један од најуспешнијих српских спортиста Новак Ђоковић обзнанио да је избацио глутен из исхране, многи заговорници здравог начина живота одлучили су да поступе исто.

Ознака „без глутена” у радњама, ресторанима и у куварима постала је магнет за „освешћене” купце, а др Дагласу Адлеру, са Универзитета Солт Лејк Сити (САД), то је био повод да у часопису „Открића” објасни значај овог протеина, садржаног у намирницама, пре свега у хлебу и тестенинама, које људи широм света безбедно и свакодневно једу већ хиљадама година.

Иако су протеини важан и значајан део људске исхране, за неке су они заиста опасни. Пут до овог запањујућег открића био је дуг и вијугав, а почео је у време Другог светског рата.

Неухрањени у изобиљу хране

Холандија је у зиму 1944–1945. била под опсадом, нацисти су онемогућили грађанима снабдевање храном и огревом, и у садејству глади и хладноће народ је почео да побољева и умире. О томе је писала Ана ван Арагон у књизи „Гладна зима: Холандија у рату, сећања преживелих”. Бакалнице су биле празне, а јавне кухиње су нудиле само танку, водњикаву супицу. Људи су путовали стотинама километара, често пешке, до сеоских области у којима се још могло наћи нешто за јело.

Управо усред тог ужаса, лекари су дошли до открића целијакије, хроничне аутоимуне болести која погађа танко црево, главни орган у телу задужен за апсорпцију хранљивих састојака из намирница. Људи са овом болешћу не могу да варе глутен из пшенице, јечма, ражи и осталих житарица. Уколико се ова врста интолеранције не лечи, може да доведе до озбиљног поремећаја у систему за варење – до честих пролива, неухрањености и, коначно, смрти. Другим речима, особа са целијакијом може да умре од глади иако је окружена обиљем хране! Њихова реакција на глутен онемогућава да се искористе неопходне хранљиве материје из намирница.

Целијакија је наследна и може се појавити у било којем тренутку у животу, након што та особа почне да једе храну с глутеном – управо ону која је највише и најчешће заступљена на нашим трпезама већ вековима.

(Фото Пиксабеј)

Још је грчки лекар Аретеус из Кападокије запазио симптоме ове болести у првом веку, посматрајући пацијенте кроз чији је организам храна само „протрчала” а да уопште није била сварена. Он је болест назвао „колична дијатезија”, према грчкој речи „коалија” која означава стомак. Стотинама година је ова дијагноза значила смртну осуду, јер нико није знао њен узрок, па дакле ни како да је лечи.

Додуше, неки лекари су приметили да се стање одређених болесника поправило када су прешли на другачији начин исхране. Тај „експеримент” се заснивао махом на пиринчу, бананама и шкољкама, које, међутим, нико није био у стању да једе на дужи рок.

Тек је „гладна зима” у Холандији донела разрешење.

„Окидач” за поремећај варења

Холандски педијатар Вилем-Карел Дицке се дуго, тридесетих година прошлог века, бавио тегобама пацијената који су говорили да им се здравствено стање погоршавало сваки пут кад су јели хлеб или кекс. Он је мислио да се сигурно тим производима нешто додаје, што изазива болест. А онда, у зиму 1944–1945, Дицке се из прве руке уверио шта се дешава са оболелима од целијакије кад из њихове исхране нестану житарице, односно хлеб.

Око четири милиона Холанђана морало је некако да преживи са 500 до 1.000 калорија дневно, опстајући на поврћу, јајима, млеку и понеком комаду сувог меса, и 20.000 до 30.000 њих је тад умрло од неухрањености. Али, зачудо, деца са целијакијом не само да су преживела, него су нека чак почела да добијају на тежини!

Непосредно по завршетку рата, кад су савезници у мају 1945. снабдели изгладнеле Холанђане житом и омогућили им да опет једу хлеб, Дицке је запазио нагло погоршање код својих малих пацијената... и то га је подстакло да повеже симптоме целијакије са начином исхране. У наредних неколико година је на њима испробавао разне врсте дијета без житарица и дошао до закључка да у том случају симптоми нестају.

Научници су наставили истраживања у том правцу и открили да је глутен, протеин кога има у пшеници, ражи и јечму, „окидач” за поремећај варења, односно целијакију. Даљи напредак медицине довео је до савремених безглутенских дијета као главног третмана у лечењу ове болести.

– Начин исхране из којег је глутен избачен омогућава највећем броју пацијената с целијакијом да се опораве и воде нормалан живот – наглашава др Керол Семрад, специјалиста за целијакију на Медицинском факултету Универзитета у Чикагу.

Дијета и за „нормалне”

Фото Пиксабеј

И након 70 година од Дицкеовог открића, безглутенска дијета коју је осмислио представља камен темељац у лечењу целијакије. Нека питања су, међутим, и даље остала отворена. Наиме, иако је ова врста исхране изузетно ефикасна, чињеница је да се глутен налази у већини намирница које су типичне за западњачку кухињу, као што су хлеб, тестенине, пице, колачи, прерађевине... Тешко их је све открити. Проблем је, такође, што у производњи хране без глутена ипак може да се појави извесна количина овог протеина, макар незнатна, као остатак од производње „нормалне” хране.

Отуда истраживања нових, још поузданијих третмана целијакије, као што је, на пример, орално узимање ензима који помаже организму да свари глутен, или вакцина којом се подстиче толеранција на глутен. Тако би и људи са целијакијом били у стању да једу исто што и сви други, верује др Семрад.

Целијакија је одавно престала да буде смртна осуда за оболеле, и постала пример успешне медицинске праксе. Од Другог светског рата до данас сазнали смо много о овој болести, захваљујући деценијама научних истраживања. Па ипак, највише дугујемо холандском педијатру који је, у најстрашнијим временима, под веома тешким околностима, сачувао моћ запажања и оштроумност, и своје лекарско искуство искористио да помогне својим малим пацијентима али и будућим генерацијама.

Боље без глутена

Све више људи се, иако немају целијакију опредељују за намирнице без глутена. Зашто? Иако нормално варе овај протеин, тврде да се, уз уравнотежен режим исхране, ипак осећају боље без њега. Можда имају „нецелијакијску глутенску осетљивост”, и стручњаци сад испитују да ли је заиста реч о здравственим сметњама проузрокованим глутеном, или је у питању нешто друго.


Коментари1
5102a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Велибор Рајковић, филмски преводилац
Има месец и по дана како сам седео у ресторану. Госпођа за суседним столом је била алергична на све. И на лактозу и на глутен, и на кикирики, и на сусамово уље... ма и на сенку од багрема. Сва се оспе ако поједе нешто од тога. Пуних петнаест минута се она натезала са конобаром, да би на крају узела ПОХОВАНУ пилетину са МОЦАРЕЛОМ и босиљком и гриловано поврће. Онда је настала драма око десерта. Опет десетак минута мучења. Слажем се да има људи којима је то проблем, али већина су позери.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља