Гориво у Србији појефтиниће наредних дана око један динар. Ту нижу цену возачи неће ни осетити, али ће зато и те како осетити разлику уколико резервоаре на путу ка грчком мору буду пунили у Северној Македонији где је евродизел, примера ради, јефтинији 40 динара, а бензин 17 динара по литру.

Главни разлог високих цене горива у Србији су велика државна захватања, која иду од 49,6 одсто колика су у малопродајној цени ауто-гаса, до 56,5 колика су у цени бензина. Истовремено, држава на сваку литру евродизела узима 53,88 одсто. За осам година акцизе на бензин веће за 11,34 дизела 27,16 а ТНГ 28,52 динара. За то време удео државе у цени евродизела у Северној Македонији је 41,19 одсто, у Бугарској 45,9, а у БиХ 46,7 процената.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже да је домаћи евродизел најскупљи у региону и да с државним таксама 1.000 литара овог горива кошта 745 евра. Без државних захватања исто то гориво кошта 637 евра за 1.000 литара.

– Поред високог ПДВ-а и акцизе, возачи по свакој литри горива плаћају и накнаду за обавезне резерве 2,6 динара, плус трошкове мониторинга и контроле квалитета горива, који ради једна страна фирма у Београду, иако постоји државна тржишна инспекција. Све то плаћају возачи. С тим, што то и није крај овим наметима, јер држава планира да ускоро уведе додатне таксе – за унапређење енергетске ефикасности и за биогориво, што ће се одразити на малопродајну цену горива – каже он.

Да су српски намети заиста велики показује и податак да је, примера ради, компанијска цена евродизела у Хрватској већа него у Србији, али када се на то додају државна захватања, српско гориво је скупље.

Разлог за такве нелогичности Мићовић види пре свега у чињеници да се ценом горива код нас не баве министарства енергетике и привреде, већ финансија, које искључиво занима колико ће се пара по овом основу слити у републичку касу, што је погрешно. Јер се губи из вида чињеница да је српска привреда управо због толико високе цене евродизела мање конкурента од неких других привреда, будући да највећи део индустрије троши управо ово гориво.

– Будући да је и са овом ценом потрошња евродизела у Србији три пута већа него укупно бензина и ауто-гаса, јасно је да би с мањим наметима та потражња за овим дериватом била још већа и пунила би буџет и више него сада – каже Мићовић.

Логиком ствари уколико би неко хтео да смањи оптерећење на цену горива у Србији могао би да препусти само тржишној инспекцији да контролише квалитет горива, на шта је удружење више пута упозоравало. Нелогично је, истиче и да дизел и у Хрватској и Мађарској буде јефтинији од српског, иако је код њих ПДВ знатно већи – 25 и 27 одсто. Нема објашњења, истиче, ни због чега држава коначно не смањи акцизе на ауто-гас, с обзиром на то да је реч о еколошком гориву.

– Примера ради у Хрватској су државна захватања у цени ауто-гаса 21,2 одсто, а у Србији 49,6, дакле, дупло виша. Осим тога није Србија једина земља која поред акцизе и ПДВ-а има и додатне намете, али и с тим посебним оптерећењима гориво је јефтиније. У Северној Македонији плаћа се посебна накнада за обавезне резерве и екологију. И у БиХ возачи плаћају посебну накнаду за одржавање и изградњу путева и бензин је и поред тога јефтинији од српског 18,8 динара, а дизел 32 динара, него код нас.