Кориснике картица „америкен експрес” последњих дана у компанији „Делезе” дочекало је непријатно обавештење да, од 14. јуна, ове картице више неће бити прихватане на касама у њиховим радњама – „Максију”, „Темпу” и „Шоп енг го” продавницама.
Истога дана када је одлука ступила на снагу такво обавештење клијентима је (путем смс-а) стигло и од Банке Интеза која у Србији већ годинама издаје ову картицу.
– У апотеци, где сам годинама куповала, још пре 15 дана су ме обавестили да више нећу моћи да плаћам картицом „америкен експрес”. Нису имали неко конкретније објашњење, осим да им таква могућност више не одговара – каже читатељка која се обратила нашој редакцији истичући да је, после потеза једног од највећег трговца у Србији, забринута да ли ће та картица игде „пролазити” и како ће отплатити дуг.
Једна од погодности ове картице је плаћање на рате без камате (попут чека) и одложено плаћање и до 45 дана. Иначе, у Србији је популарна картица почела да се издаје 2006. године, после паузе дуже од 20 година, након што је Банка Интеза потписала ексклузивни уговор са том компанијом.
На питање „Политике”, због чега више не примају „америкен” у компанији „Делезе” су нам јуче кратко рекли да је та одлука донета „у складу са пословном политиком” али нису ближе прецизирали зашто баш ова картица више неће моћи да се употребљава у њиховим радњама.
Прича о некој врсти повлачења „Америкен експреса” са тржишта Европе почела је у јануару прошле године. Тада је ова компанија најавила да ће, због измена европске регулативе о пословању, у наредне две године прекинути да издаје лиценце банкама у Европи. Хрватски „Јутарњи лист”, спекулишући о даљим потезима „Америкен експреса”, наводи да је разлог због ког се та картичарска кућа одлучила на повлачење с тржишта ЕУ регулатива која се односи на платни промет (отварање приступа платним системима трећим особама, ценовна ограничења, лиценце које би требало да се додељују на подручју целе ЕУ, а не за одређену територију државе чланице). Како се истиче, за „Америкен експрес” то значи да лиценцни модел пословања на подручју ЕУ више није одржив. Европска унија је 2016. године ограничила међубанкарске накнаде које картичарске куће зарачунавају приликом трансакција и то на 0,3 одсто у случају кредитних картица и 0,2 одсто за дебитне. Раније су те провизије биле 0,75 одсто и више, а плаћали су их они који прихватају картицу као начин плаћања, односно трговци. ЕУ је, међутим, сматрала да те трошкове заправо на крају сносе купци. Како се чини, истиче овај лист, та регулатива знатно је више погодила „Америкен експрес” него највећу конкуренцију у Европи – „Мастер кард” и „Визу”, због другачијег и специфичног начина пословања. Јер, ограничење накнада не односи се на случајеве када су у пословном односу три странке (клијент – трговац – издавач картице), већ када је реч о четири странке. Код „Америкен експреса” та четврта странка су лиценцирани партнери с којима је у некој од држава издавао картицу. Због тога је, додају, вероватно да ће та кућа убудуће у ЕУ пословати путем својих агената, што значи да се „не повлачи с тржишта већ тражи одржив модел пословања”.
У јануару прошле године из „Америкен експреса” потврдили су да неће више издавати лиценце за банке у ЕУ. Рецимо, Привредној банци Загреб (ПБЗ), која је у Хрватској деценијама била партнер овој картичарској кући, та лиценца истиче крајем децембра ове године. У ПБЗ-у су рекли да ће „корисницима бити омогућено да и даље све своје обавезе, без обзира на то када је потрошња настала, несметано подмирују према раније уговореној динамици”.
На Кипру су ове картице ван употребе од марта 2019. а свих 100.000 власника картица добило је од кипарске банке у замену „мастер” или „визу”. У Мађарској је ОТП банка опозвала „америкен” још у јануару прошле године и такође је заменила другим картицама.
