уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:54
ИНТЕРВЈУ: РАДЕ ШЕРБЕЏИЈА, глумац

Моја тајна веза са српском публиком

Готово 30 година нисам играо у позоришту у Београду. Због тога и долазим сваке године да певам на својим концертима и бар мало додирнем ту нашу некадашњу интеракцију
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 19.06.2019. у 20:00
(Фото ЕПА/Claudio Onorati)

Раде Шербеџија тумачиће лик Креонта у својеврсном позоришном спектаклу „Антигона – 2.000 година касније” у режији Ленке Удовички и у извођењу позоришта „Ulisess” са Бриона. Представом „Антигона” у петак 21 јуна у 21 сат у хангару Луке Београд биће свечано отворен овогодишњи 28. БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал). „Антигона – 2.000 година касније” сценски пропитује Софоклову митску причу из давних времена. Истовремено, то је прича која нас данас сустиже и тера да застанемо, осврнемо се и преиспитамо властите ставове .

Антигону, ћерку Едипа и Јокасте, тумачи Маја Изетбеговић, а у глумачкој екипи су и Џенана Џанић, Ермин Браво, Дамир Урбан, Катарина Бистровић-Дарваш, Јелена Лопатић, Ведад Суљагић…

Какву слику света позориште треба да представи публици у случају представе „Антигона – 2.000 година касније”? Како Софоклове идеје кореспондирају са нашом стварношћу?

Софоклова „Антигона” у визији главне редитељке нашег позоришта Ленке Удовички и њене дугогодишње драматуршкиње Жељке Удовичић постиже своју савременост у адаптацији тога сјајнога текста који се веже за ратне догађаје почетком деведесетих година прошлога века на подручју бивше Југославије. Наиме, у нашој представи „Антигона – 2.000 година послије”, паралелно се приказују две приче. Једна је Софоклова „Антигона” која се игра уз мала краћења у сјајном преводу Светлане Слапшак и друга је прича о породици која је смештена негде у Босни где су се и догађали најстрашнији ратни ужаси. Наша „Антигона”, као и Софоклова јунакиња, трага за несталим братом и жели да га сахрани. Сви ликови из наше породице постају јунаци Софоклове трагедије и тако се испреплитањем тих двеју паралелних прича добија сувремена и актуелна драмска представа.

Шта се променило од Антигониног времена до данас када је породица у питању? Како су у вашој представи „2.000 година касније” укрштене судбине Софоклових јунака? Због чега пате?

Софоклови јунаци су представници грчкога племства тога доба, а наши јунаци 2.000 година после на нашем Балкану су обични људи који су страдали у том безумном рату. Повезује их Антигона својим херојством и својом храброшћу. Наша Антигона је и симбол побуњене младе жене која у овом времену, као и пре 2.000 година, испашта своју подређену позицију у друштву само зато што је жена. А ја лично, премда играм Креонта, дубоко сам на страни Антигоне – и оне Софоклове, и ове наше Маје Изетбеговић из Сарајева…

Прича о Антигони која истом љубављу воли оба братаоног који се борио на „правој” страни и оног који је пао борећи се на „кривој” вечна је. Шта симболизује Антигона у овом нашем времену?

Антигона, и онда и данас, симбол је човекове слободе и одлучности да се бори против ауторитета и спремна је у тој борби за истину и правду жртвовати и властити живот. Данас смо, више него икада, сведоци политичких манипулација људима и људским судбинама. Сведоци смо безумних ратова и бескомпромисних политичара који својим политичким кривим одлукама доносе само несреће овом нашему свету. Колико ли је само младости беспотребно изгинуло у овоме нашем страшном последњем рату, сасвим непотребном и апсурдном. Глас савремене Антигоне је глас зазидане младости, оковане у цементне блокаде савременога света…

У свим улогама сте сјајни, а најбољи, кажу, као Креонт којег тумачите у овој представи. Који део себе сте уткали у овог јунака?

Не знам да вам одговорим на питање да ли је Креонт моја најбоља улога, као што и не знам, па чак ни не размишљам о успешности мојих улога. Још од Ристићевог времена, када смо радили театар у којем смо сви били једнаки и равноправни, своју улогу у свакој позоришној представи доживљавам као свој пионирски задатак кога одрађујем у интересу нашега позоришног тима. Што се тиче Креонта, покушао сам га најискреније оправдати… Тако ваљда и постаје аутентичнији бранећи из пунога уверења своје заблуде и политичке ставове. Као и друга половина мог лика где играм оца ове наше несрећне породице који осећа дубоку грижу савести што су он и његова генерација бивали ратни актери безумног рата у коме су страдали њихови синови, а и читаве породице које данас, ето 2019. године, још увек узалудно траже кости својих несталих синова да их сахране у гробове који на њих чекају… У нашој представи не зна се чији је то гроб… Ми му нисмо дали национална обележја јер гробови Етеокла и Полиника су исти. Они у себи чувају узалуд жртвовану младост.

Шта вас спаја са српском публиком? Како је дошло до овог гостовања будући да ваш театар немамо често прилику да гледамо?

Шта ме то спаја са српском публиком? Па има нека тајна веза… Моја београдска публика још увек памти наше сјајне представе КПГТ-а када се увек тражила карта више за „Карамазове” или „Ослобођење Скопља”… Да, узбуђен сам због овога сусрета после готово 30 година. Толико, наиме, нисам играо у позоришту у Београду. Због тога и долазим сваке године да певам на својим концертима и бар мало додирнем ту нашу некадашњу интеракцију. Поред тога, Београд је сјајно примио наше представе. „Пијана новембарска ноћ” је освојила награду на Битефу пре неколико година, а игран је и „Кабаре Брехт – Задрживи успон Артура Уија” са великим успехом. Нисам био у тим представама, али то је мој театар на који сам толико поносан.

Важите за уметника – путника? Колико је за уметнике важна, неопходна размена културне, односно позоришне енергије?

Постао сам уметник – путник не својом вољом, али не жалим се. Лепо је путовати по свету и упознавати нове људе и културе. Лепо је и осећати ту слободу која сваким путем постаје већа и замамнија…


Коментари12
2d962
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mole
Kad se bude setio da je Srbin i kad bude shvatio da jezik kojim govori, su govorili oni koji su milion srba stavili pod noz mozda cu ga i gledati mozda......
Bob Petrovich
Nezaboravna recenica koju izgovara kroz lik Dr Grujica je bila prorocanska za ovog glumca.
Sinisa Stojcic
Stvarno je zloba nasa definicija. Pa Serbedzija je jedan od najboljih svetskih glumaca.
Sasa Trajkovic
Jugoslavija je nestala ali su Šerbedžija, Miki Manojlović, Laza R. ... opstali i igraju u Beogradu i u Srajevu, Zagrebu... to govori o njihovim veličinama. Prestanimo da podižemo granice i ugledajmo se na ove velike ljude kosmopolite kojima je ceo svet kuća. Lično mislim da je Šerbedžija pre svega pozorišni a ne filmski glumac to će se nadam se i ovog puta potvrditi, tema jeste istorijska ali je i dan danas aktuelna.
MP 1
A Vi to cenite onako strucno? Sva tri glumca su isticali politicke stavove i stajala na odredjene strane da je to bilo otuzno i cuti. Mozda oni igraju, ali nema vise te pubike . Serbedziji je potrebna publika i potrebno da radi iz egzistencijalnih razloga, vise brakova. U SAD je prihvatao uloge koje mu bas i nisu ..ljudi koji nisu sa Balkana bi pitali a zasto stalno igra ruske mafijase i sl. Drugim recima radio je "daj sta das" Umetnost je iznad politike a ova trojica svoju publiku ne postuju
Препоручујем 37
Mile
Bilo bi lepo ogledati predstavu. Šerbedžija je svakako jedan od naših najboljih pozorišnih glumaca koje smo ikad imali. A Antigona, je verovatno najznačajnija drama u istoriji pozorišta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља