понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10
О ОМИЉЕНОЈ ПОСЛАСТИЦИ

Седам сазнања о чоколади

Шта је то тако неодољиво у укусу чоколаде, има ли више корисних или штетних утицаја на здравље и ко је човечанство задужио њеним открићем, научници не знају тачно ни после пет векова њене употребе
Аутор: Оливера Поповићпетак, 21.06.2019. у 10:00
(Фото Пиксабеј)

1. Век старија

Пет хиљада година добија се из плода дрвета какаа Theobroma cacao. На основу лингвистичких и археолошких доказа, истраживачи су били убеђени да је чоколада настала у Мексику или централној Америци пре 4.000 година. Међутим, у октобру прошле године, како је објављено у часопису „Дискавери”, истраживање еколошких остатака на артефактима на светло дана је донело доказ да је чоколада постојала још пре 5.500 година у данашњем Еквадору, у култури Маја–Чинчипа. Како се ширила на север континента Јужне Америке, постајала је луксузна роба достојна да се приноси боговима Астека и Маја.

2. Густи напитак

Ова првобитна чоколада међутим нема много тога заједничког за данашњом посластицом. Била је то смеса од млевеног зрна какаа измешаног са водом, кукурузом, воћем, паприком и медом, налик каши или густом напитку.

Када је први пут стигла у Европу у 16. веку, служила се као топло пиће направљено од „чоколадног алкохола”. „Опасан аперитив, простачка намирница, ваљана једино за индијанске стомаке”, остала је забележена оцена једног енглеског лекара, век и по пошто је стигла на европски континент, али је већ тада добијала све више поклоника.

3. Сусрет са млеком

Средином 19. века европски посластичари додали су шећер и додатни маслац створивши црну чоколаду, а потом је један Швајцарац умешао и млеко у праху и добио млечну чоколаду и тако је настала љубав која траје до данас. Бела чоколада је изум из 1930. године, не садржи чврсте материје какаа, тако да, технички, то и није чоколада.

4. Нова је ружичаста

Онда је свет крајем 2017. године уздрмала – ружичаста чоколада: чоколадни гигант компанија Бари Калебо (Barry Callebaut) представио је руби, посластицу живописне боје. Иако се „рецепт” за нову чоколаду чува у тајности, експерти спекулишу да је направљена од неферментисаних зрна какаа која су закисељена, процесом који је патентиран 2009. године. Ако је тако, упућени тврде да баш тај недостатак ферментације сладокусцима даје аргумент да тврде да ово није права чоколада, јер управо тај процес јој даје јединствен укус, али ту се крије и део одговора зашто чоколаде могу да буду тако различите.

5. Права је ретка

Мали произвођачи какаа, а који тржишту обезбеђују 90 одсто сировине, користе различите технике ферментација, а у септембру прошле године научници су у часопису „Royal Society Open Science” објавили први квантитативни модел за овај компликован процес и поручили да једва један проценат чоколаде буде на тржиште избачен у „поштеној трговини”. Неједнакост између великих компанија и узгајивача се заправо повећава, а томе доприноси и крчење шума због производње овог чувеног дрвета.

6. Мит да нас чини срећним

Ако сте у „минус фази”, не очекујте да вам чоколада подигне расположење. У часопису „Планта медика” је 2018. године објављен рад који је анализирао ранија истраживања њеног утицаја на расположење, а сва су била лоша изведена, базирајући се на хемијским супстанцама садржаним у чоколади, које веома варирају због температуре и времена печења какаовца. Осим тога, сам мозак производи неуротрансмитер, такозвани „молекул блаженства”, једињење анандамид, због којег се чоколади приписују тако моћна својства да нас орасположи. Истина, има га и у чоколади, али у минималним количинама, а приде и се брзо распада.

7. Чува срце

Можда нас не чини срећним, али има повољан утицај на срце: у часопису „Срце” 2015. године објављен је рад којим су лекари утврдили да су особе које су јеле веће количине чоколаде имале мањи ризик од коронарне болести срца, шлога и других кардиоваскуларних проблема.

Руби у Србији

И по београдским чоколатеријама појавили су се колачи и пралине у чијој је припреми коришћена руби, ружичаста чоколада. Продавци појашњавају да има мало другачији укус, лаганија је и са благо воћним укусом што даје посебан шмек слаткишима. Такође, у радњама где се може купити за употребу у кућним условима препоручују да се може користити за филове јер даје нежну ружичасту боју чиме се избегава коришћење вештачких боја.

Килограм дражеја са руби чоколадом код једног индустријског произвођача кошта 2.700 динара, док су колачи у посластичарницама где смо их пронашли за 10 процената скупљи од колача класичне чоколадне боје.


Коментари0
812a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља