уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:45

Нови почетак задругарства у Златиборском округу

Аутор: Бранко Пејовићсреда, 19.06.2019. у 20:30
(Фото С. Јовичић)

Ужице – После дужег периода таворења задругарства у Златиборском округу, које је неговало дугу традицију помоћи овдашњем планинском селу, овог месеца је направљен корак ка преко потребном оживљавању задруга и удруживању пољопривредника. Обновљен је рад Задружног савеза Златиборског округа и изабрано ново руководство, с надом да би то могло да отвори нову шансу за напредак посусталих села овог краја.

У јавности се у последње време све више прича како се сеоска подручја празне, па у брдима остају само најупорнији да живе и производе. Праве се одбори за акције, пишу апели. Али неки од кључних разлога ретко се помињу: брђани се највише жале да сељак не може са сигурношћу и по доброј цени да прода оно што му роди, те да се сељачка мука и целогодишњи рад неретко откупљују за багателу, јер су на тржишту – где вешти препродавци или извозници најбоље приходују – интереси пољопривредника гурнути у запећак. А недовољно је моћних задруга да сточара, воћара, ратара заштите, да му обезбеде сигуран пласман и цену. Зато поједини крче засаде, одустају од гајења јефтиних јабука, малина или живе стоке, па из села одлазе у град, у неизвесност. Под изговором да је „боље џабе лежати него радити”.

Међутим, ново руководство Задружног савеза Златиборског округа уверено је да се ситуација у овом крају може поправити да ће село уз задругарство кренути напред. За новог председника представници 23 задружне организације с овог подручја изабрали су магистра Драгана Вуковића, директора новоформиране Земљорадничке задруге „Белоглави суп” из Нове Вароши, за председника скупштине Милана Диковића из Пожеге, а за председницу управног одбора савеза Раду Јоксимовић, која је годинама на челу женске задруге „Здравчица”. Драган Вуковић истиче да им је намера да у корист села ојачају задругарство у Златиборском округу.

– За почетак, наш Задружни савез успоставиће чвршћу сарадњу са локалним самоуправама овог краја с циљем да оне више помогну селу. А помоћи ћемо и у поступку оснивања нових задруга, као и изради пројеката за њихово конкурисање за подстицајна средства у програму министра Кркобабића „500 задруга у 500 села”. Подсећам да се ту добијају бесповратна средства за новоосноване (шест-седам милиона динара), постојеће (15), а највећа (60 милиона) за сложене задруге. До сада их је у овом округу добило неколико задруга (из Сјенице, Милићевог Села, Пријепоља), с тим што су могућности и потребе знатно веће. Управо радимо на оснивању једне сложене задруге на Златибору која ће обухватити пасивнија и вишенационална подручја Сјенице, Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши, Бајине Баште. Наш циљ је да се нове задруге оснивају, а старе рехабилитују, што ће донети бољитак селу и упослити људе – каже за наш лист Вуковић.

Оживљавање овдашњег задругарства поздравља и проф. др Никола Бајић, директор ужичког Центра за органску пољопривреду:

– Не могу ситнији произвођачи без задруга и удруживања, посебно кад је реч о набавци репроматеријала и пласману онога што у пољопривреди произведу. Све ово помоћи ће и даљем развоју органске производње да више производимо здраву храну и заштитимо животну средину.

Посебни домети задруга одавно су део давне прошлости, с тим што се понеке и сада памте и помињу. Рецимо, пре пола века задруга у златиборском селу Сирогојну омогућила је изузетан напредак тог села и целог краја. Према сећањима етнолога Босе Росић, која је с Добрилом Смиљанић значајно допринела покретању израде рукотворина, стварању етно-музеја и развоју Сирогојна, из сеоске земљорадничке задруге је почетком шездесетих изникло предузеће за експлоатацију камена са 200 запослених, задруга плетиља „Златиборка”, која је на врхунцу развоја имала преко 80 стално запослених и 2.000 жена коопераната, конфекција са 200 радника и фабрика душека и јоргана са 50 запослених. Задруга плетиља је изградила библиотеку-галерију и иницирала градњу Музеја народног градитељства „Старо село” данас нашег најпосећенијег музеја на отвореном.

Боса Росић подсећа да је оснивање земљорадничких задруга било вид заштите сељака од крупних капиталиста, те да су се оне јавиле по угледу на радничка удружења по градовима и на породичне задруге у сеоским друштвима. Задружне организације су, према њеним речима, у послератном периоду преузимале на себе целокупан развој села, када су грађени и велики задружни домови, задружне продавнице, путеви и друго, од чега је данас у све празнијим селима мало шта остало.


Коментари1
492fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

друштвена клима
Не иду млади са села само због у чланку споменутих проблема. Иду и због скоројевићства, односно система вредности у друштву. Знам пример породице која има лепо и велико имање на изузетно лепом месту, разрађену кафану с пансионом, велики базен им је на неколико стотина метара, имају разне домаће животиње (јер их воле, нису им потребне) и одличне могућности за даљи развој, али, децу школују да иду одатле - у град, где ће живети, и ако "успеју", много, много горе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља