уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Опрезно са еутаназијом

Како поступити ако лице које је већ дало пристанак за сопствену „благу смрт” накнадно одустане од те одлуке
Аутор: Слободан Газиводауторак, 25.06.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Питање феномена еутаназије одувек је представљало изазов хуманистима, као нужност савременог доба и као својеврснa пробa за човека у условима апострофиране моралности, у време преплитања идеја добра и зла, правде и неправде.

У нашој научној и стручној јавности о еутаназији, као „ убиству из милосрђа” ,„убиству по пристанку”, или „благој смрти” се разматрало сасвим ретко, без иницијативе за његово конкретно, потпуно и прецизно решавање. Тек недавно питање еутаназије се изнова потенцира и према извору „Политике”  од 30. маја ове године у припреми је нови грађански законик који би требало да озакони право на достојанствену смрт, чиме би се умногоме избегао основ кривичне одговорности поводом овог питања.

Пошто шира јавност до овога тренутка није ни најмање упозната са овим новим законским предлозима, има места указивању на велику опрезност која мора са разлогом бити присутна у поступку легализације еутаназије.

Живот је несумњиво најзначајнија вредност човека, уједно и смисао свих осталих човекових вредности, па је стога и право на живот најзначајније међу свим људским правима. Његова димензија прокламована је највишим правним актима држава грађанске демократије, без обзира на његову класну припадност, расу, религију, националност, узраст, пол или шта друго.

Са изнетим основано  се намеће питање  да ли се као пандан праву на живот може поставити питање права на смрт. Ово стога што је човек у свом досадашњем развоју достигао такав степен свести да може одлучивати не само о томе  како ће живети већ и да ли ће живети. Самоубиство не само да није убиство већ није ни кажњиво, односно прећутно је дозвољено. Ту чињеницу користе поборници еутаназије као свој најјачи аргумент о непостојању суштинске разлике између самоубиства и еутаназије, јер виде заједничке карактеристике у располагању животом по сопственој одлуци, с том разликом што код самоубиства човек по сопственој одлуци сам себи узима живот, док код еутаназије по сопственој одлуци то треба да учини друго лице, јер је он у физичкој немогућности да то сам учини.

Оно што је нужно за примену еутаназије је властита воља (animus) као услов без кога се не може (condicio sine qua non). Стога  се право на еутаназију, на изричит захтев, може дозволити душевно здравим лицима, због њиховог тешког здравственог стања, неизлечиве болести и неподношљивих болова и патњи.

Треба указати на то да има настојања да се у законске одредбе новог грађанског законика угради могућност да и најближи сродници тешко болесног, уместо њега дају изјаву о сагласности приступању чину еутаназије, па чак има и настојања да се еутаназија може применити и према душевно оболелим лицима и лицима заосталог душевног развоја. Овде законодавац мора показати максималну опрезност јер би то у пракси могло довести до бројних злоупотреба ( по питању наслеђа, пресађивања виталних органа и др.).

И бројна друга питања намећу нужност добијања прецизног одговора и разрешења у пракси, овде их је немогуће сва набројати, али ево неких. Како поступити у случају када је одлука за сопствено умирање дата у незнању, заблуди или по наговору његових најближих који свакодневно преживљавају патње лица тешко оболелог, а и за ког наговора се не крије никаква зла намера нити злоупотреба? Како поступити ако лице које је већ дало пристанак за сопствену „благу смрт” накнадно одустане од те одлуке? Ко ће у пракси донети одлуку о испуњености услова за приступање овом чину, појединац или стручни тим, без или тек после преиспитивања те одлуке од више инстанце? Да ће лекар који одбије да учествује у томе поступку, ако се не ради о принципу добровољног приступа овоме чину, позивајући се на Хипократову заклетву, имати било какве проблеме у свом свакодневном раду? Да ли се легализовањем еутаназије под тим појмом подразумевају само мере директног усмрћења да би се скратили болови и патње неизлечивог болесника, или  и обустављање мера које би таквом лицу продужиле живот, као и предузимање  мера које би болове чинили подношљивијим, али уз истовремено скраћење живота?

На сва ова и бројна друга питања, свеобухватан и прецизан одговор мора уследити пре доношења предвиђених  законских одредаба о легализацији еутаназије, после консултовања експерата из свих области  али свакако и уз консултовања искустава других земаља поводом овог питања. Јер, феномен еутаназије, поред своје медицинске димензије, несумњиво има и своју правну, етичку, социјалну, психолошку, па и другу димензију.

Судија Врховног суда Србије у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари2
386cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Zamolio bih postovanog sudiju da se ne koncentrise samo na eutanaziju. To je samo jedan u nizu zakona, koji ce, ako bude donesen, morati da bude povucen sa odlaskom SNS rezima. Tu su beleznici, Briselski sporazum, uterivaci dugova, prisilno dobrovoljno davanje organa, pozivanje na rocista sa oglasne table kao i bezbroj drugih gluposti koje su poturene glasackoj SNS masineriji, a bez njihovog ikakvog razumevanja za sta glasaju. Bilo bi najbolje da se to povuce u paketu, na prvoj sednici skupstine
nikola andric
(Nastavak). Ukljucivanje ''pravnih lica'' u gradjansko pravo znaci redukciju individua ili pravnih subjekata na dve vrste: fizicka- i pravna lica. Fizicka lica su gradjani pravna lica organizacije i institucije koji su ucesnici (imovinsko) pravnog saobracaja. Posto su prava gradjana definisana u Ustavu njihova dalja razgradnja su delom obradjena u gradjanskom pravu. Zbog toga se porodicno i nasledno pravo obradjuju u gradjanskom pravu. Eutanzija je u tom kontekstu odvojena od krivicnog prava.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља