понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
НЕ САМО О ПОСЛУ: ГАБОР ЛЕНЂЕЛ

Композитор с немиром у ногама

Још увек га држи – државни рекорд у штафети 4 x 100 метара. Био је један од сретника који је стварао сарајевску поп школу
Аутор: Александра Исаковсубота, 22.06.2019. у 20:00
(Фотографије лична архива Г. Ленђела)

На свечаности у Београду недавно му је додељена Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за допринос у очувању наше културе у дијаспори. Одмах су то забележиле и „Српске народне новине”, које излазе у Будимпешти, јер Габору Ленђелу управо је одато признање за његов уметнички ангажман у Мађарској.

Музичару и композитору Габору Ленђелу родна Суботица средиште је живота, место којем се враћа, док су уметничке и музичке нити укрштале његове путеве широм простора некадашње Југославије, али и изван ње. С лакоћом је мењао градове, не обазирући се на међе ондашњих република, стицао пријатеље чим је споразумевање прелазило на нотни систем. Створио је антологијске мелодије, први увео етно у рок, потписао прву рок оперу...

И спорт и музика

Међутим, на почетку, у једном тренутку, музику је у други план потиснула атлетика.

„Уопште нисам хтео да се бавим атлетиком, али пошто сам у основној школи био хиперактиван, бавио сам се разним спортовима и трчао за школу на Спартакијади. И победио. Одмах је до родитеља дошао Пал Сикора, тренер, да ме позове да тренирам атлетику. И да ме приволи, каже, идеш у Сегедин да представљаш Спартак. Истрчим прву трку у животу, с резултатом 11,3 и одмах упаднем у јуниорску репрезентацију Југославије.”

Када је завршио средњу музичку школу, локални клуб Спартак продао га је Партизану. „Крену путовања и такмичења, као јуниор уђем у сениорску екипу и 1969. године, на првенству Европе у Атини истрчимо државни рекорд: 39,07 у штафети 4 x 100 метара. Још увек тај државни рекорд није оборен. Био сам и најбржи Југословен са 10,3 када је светски рекорд био 10,0”, присећа се Ленђел.

Тренинзи и такмичења ишли су једни за другим, не дајући му да предахне, али је одмор дошао ненадано: пред олимпијаду у Минхену му је пукао мишић. Опорављајући се у болници, доноси одлуку да се заувек изује из спринтерица. Чекала га је музика.

Рок група „Тешка индустрија” данас

„Мислим да сам музикалност наследио од Ленђелових, од очеве стране. Бака Штефанија Ханзел свирала је цитру, деда певао у хору, исто као и мој отац. Било је очекивано да идем у музичку школу.” Родитељски ентузијазам за његово бављење музиком није укључивао и одлазак на музичку академију, али Габор је с десетком положио пријемни испит за академију у Сарајеву. Тамо га је већ чекао део његовог суботичког друштва, познанство с Душком Трифуновићем и момцима с којима ће створити „Тешку индустрију”.

„Био сам један од сретника који је био учесник те сарајевске поп школе, један сам од њених оснивача захваљујући ’Тешкој индустрији’, дружењу с ’Индексима’, с ’Бијелим дугметом’, и пре тога с Бреговићевом групом ’Јутро’, ’Амбасадорима’, групом ’Код’. Сви смо се познавали, посуђивали инструменте, причали о музици, трудили се да направимо бољу песму од других. Била је одлична организација у Дому младих. Добили смо четири просторије у ’Скендерији’, распоред проба и кључ. Заузврат, једном месечно држали смо свирку пред четири хиљаде људи. Било је то фантастично смишљено јер смо свирали, забављали младе, испробавали нове песме.”

Сарајевски дани

Било је то време и стваралачке несебичности и Габор Ленђел препричава како је са својом групом пратио Душка Трифуновића на реситалима по Босни и Херцеговини. У возу, пребирао је по гитари, и инспирисао песника да напише стихове песме „Ти си ми била у свему нај, нај”. „Понудио сам је Кемалу Монтену, али он је већ предао своју песму за Евровизију и упутио ме је на ’Индексе’”, прича Габор како је настала балада коју и данас знају сви на простору бивше Југославије.

Његово „откриће” је и Сеад Мемић Вајта, чији је снажан глас пристајао уз робусно име „Тешке индустрије” и с којим су као предгрупа „Индексима” свирали у сваком већем месту некадашње земље.

Пристајао је да буде део сарајевске поп сцене само док је било радости свирања и дружења. У то време с тадашњом супругом Данком чекао је прво дете, ћерку Ерику, када му је понуђен посао у Новом Саду. Ускоро је рођен и син Филип, а породица одлучује да се врати у Суботицу и ту Габор Ленђел потписује прву рок оперу на мађарском језику „Зеленокоса”. Почетком осамдесетих први пут је регистрован један приватни музички студио – власник је био Габор Ленђел. Ипак, чинило му се да му је у Суботици тесно, осећао се изоловано од музичких центара, и у тренутку када је већ поново спаковао кофере да се с породицом пресели у Загреб, у Суботицу стиже Љубиша Ристић и Ленђел постаје музички директор позоришта, потписујући бројне композиције за представе.

Рат деведесетих година измешта га с простора где се његов рад препознаје, и једно време живи у Јужноафричкој Републици, где покушава да се бави музиком, али без успеха. По истеку визе, одлази у Мађарску и поново се враћа уметности. Упознаје глумца Милана Руса и људе окупљене око тада аматерског глумачког друштва. „Убрзо налазимо законску могућност и у Помазу региструјемо Српско позориште ’Јоаким Вујић’ као професионалну институцију. У свом даљем уметничком раду бавим се компоновањем сценске музике и више мјузикла, аутор сам прве рок опере ’Пастир Вукова’, а у четворогодишњем периоду сам био и директор позоришта.”

Након 20 година плодног рада, он се ипак одлучује да се врати у Суботицу.

У Будимпешту се повремено враћа, пошто тамо живе његова деца, као и унуке Лаура и Оливија.

Са Радетом Шербеџијом на суботичком филмском фестивалу

Повратак у Суботицу

Повратак у родни град представља нови почетак и на професионалном и на приватном плану. Прави нови дом са својом Иваном и у њему неизбежни музички студио. Веровао је да постоји још она искра која је некада изнедрила прве музичке групе и фестивал „Омладина”. На јубиларном четворочасовном концерту направио је велико окупљање музичара који су некада наступали на „Омладини”, али нове околности измениле су и физиономију фестивала, који никада више није вратио некадашњи значај.

Још један поглед уназад бацио је са својим бендом „Ретро парти”, путовао поново по градовима бивше Југославије, а онда се вратио компоновању. „Моје композиције су прихваћене на конкурсу који су Кинези расписали за ауторе из источне Европе. Сада сам им предао и ’Балканску свиту’ аранжирану за кинеске инструменте и сада нестрпљиво чекам резултате”, прича о пројекту у којем ће поново кренути неким новим путем.

Простор за младе

По повратку у Суботицу Габор Ленђел имао је жељу да формира центар у којем ће младе групе и певачи имати место где да свирају и да се друже. Од неколико градских политичких гарнитура тражио је да за младе отворе Дом војске у центру града, који и даље зврји празан, али ниједна власт није прихватила ту идеју. Неколико година радио је с децом која имају неку врсту инвалидитета, правио с њима летње музичке кампове. Због превисоког градског закупа остао је и без те просторије. Ленђел и даље не може да прежали што у Суботици нема ниједног простора где би могли да вежбају, свирају и друже се млади рок музичари.

 


Коментари0
18bdd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља