четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:11

Посланичка виђења заштите конкуренције

Представници владајуће коалиције искористили су прилику да се осврну на неке концентрације моћи, пре свега у медијској сфери
Аутор: Мирјана Чекеревацчетвртак, 20.06.2019. у 19:57
(Фото А. Васиљевић)

Комисија за заштиту конкуренције регистровала је повећање концентрација, разлог томе је што су учесници на тржишту почели више да пријављују своје концентрације и појачана је привредна активност, рекао је Милоје Обрадовић, председник овог тела, представљајући извештај о раду за прошлу годину у Скупштини Србије.

Посланици владајуће коалиције, уз похвале комисији, искористили су прилику да се осврну на неке концентрације моћи, пре свега у медијској сфери. Ни опозиција није имала нарочитих примедби, а радикали су тврдили да „комисија и не може нешто много да уради, будући да смо ми технолошка колонија и да ЕУ диктира правила у корист мултинационалних компанија”.

Обрадовић је навео да „већина концентрација долази из иностранства, Немачке, САД, Холандије, Луксембурга, Кипра и Француске, а највише их је било у области телекомуникација, фармацеутском и прехрамбеном сектору”.

Говорећи о структури подносилаца пријава за концентрацију, навео је да је било 131 инострано правно лице и 40 домаћих. Казао је да је Европска комисије замерила „што немамо сектор економских анализа, почели смо коначно да анализирамо тржиште малопродаје јер то највише учествује у животном стандарду грађана”.

Навео је да је анализиран сектор беби-опреме, а захваљујући томе „против 170 фирми је покренут поступак”. Жали што нису могли више урадити код јавних предузећа која „у овој области праве много грешака, али није било капацитета”. Истакао је и да се ради с Правосудном академијом на обуци судова јер „судије не разумеју ову област”.

Милорад Мирчић (СРС) казао је да су сви свесни да је „Србија најмање технолошки, финансијски, па и политички независна, како ми можемо да спречимо монополско понашање оних који су присутни на нашем тржишту, па ЕУ, заједницу европских земаља су формирали произвођачи челика и угља, а они су и даље у земљама које се зову Енглеска, Немачка, Француска”.

Казао је да је „кључни проблем то што је Србија све више технолошки зависна јер власт која је водила државу није ништа учинила да је технолошки унапреди”. Поменуо је ССП са ЕУ, навео да „пољопривреда трпи нелојалну конкуренцију” и додао да је за „мултинационалне компаније битно да заузму монополску позицију да би освојили тржиште и униште конкуренцију”. Закључио је: „Без помоћи и фронталне борбе за оживљавање домаће производње и подстицање домаће памети, све што ћемо имати су ови ваши периодични извештаји.”

Одговарајући Мирчићу, који је помињао „Агрокор”, Обрадовић је казао: „Ми смо сада донели закључак о одбацивању једне пријаве концентрације, којом се хтело да се из Холандије купи део фирми ’Агрокора’ и да се извуче новац у Холандију. Нисмо имали довољно података, нисмо добили судска решења и одбацили смо.”

Владимир Ђурић (СМС) говорио је, између осталог, и о извештају на примеру три тржна центра у Новом Саду, два приватна и један државни, „а један од приватних је недавно добио све привилегије од државе, па ће уништити други приватни и државни”.

Казао је: „Коначна последица изостанка неговања конкурентности биће да ускоро нико неће куповати ни у једном од њих и то зато што пада куповна моћ грађана, што је констатовано и у вашем извештају.” Обрадовић му је одговорио да тржни центри нису у њиховој надлежности и да њихова анализа малопродаје „показује да стварно расте животни стандард грађана, врло прецизно и јасно показује”.

Муамер Зукорлић (СПП) казао је да је заштита конкуренције стратешко питање за земљу. Говорио је о томе да смо ми усвојили принципе конкуренције, а како, овако је то описао: „Некако читамо наслове, њих је увек лакше схватити, него текст изнад којег се налазе. Није довољно само прихватити принципе, треба их имплементирати, а конкуренција је снага која вуче друштво напред.”

Посланичка питања о НАТО агресији, банкама и протестима ђака

Посланици Скупштине Србије искористили су могућност за постављање питања влади на почетку седнице да затраже обавештења о раду парламентарне Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања, продаји Комерцијалне банке, али и протестима осмака.

Божидар Делић (СРС) подсетио је да је прошло скоро годину дана откако је „166 посланика подржало формирање Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања”, навео да је председник тог тела рекао да ће на сваких шест месеци обавештавати парламент о резултатима до којих је дошла до сада и да, до данас, ниједном то није учинила.

Питао је председницу парламента Мају Гојковић шта је с тим и додао: „Ако хоћемо да сазнамо истину, морамо да формирамо националну лабораторију, акредитовану, која ће имати инструменте и где ће свака жртва имати име и презиме, а преко жртве ће се успоставити веза између болести и осиромашеног уранијума. Опрема кошта 600.000 евра, а материјал за њу ће годишње коштати 400.000 евра, па ако сте могли да дате за Нотр Дам милион евра, можемо и за нашу децу и војнике.”

Владимир Ђурић (СМС) питао је министра Младена Шарчевића да ли ће поднети оставку због цурења тестова из математике за мале матуранте, сугеришући му, како је рекао, да „искаже личну одговорност и поднесе оставку”. Ђорђе Вукадиновић (НС–ПЗСС) питао је Министарство финансија и владу „зашто држава продаје свој удео у Комерцијалној банци”.

Навео је да је Комерцијална банка једна од две где држава има власништво, да су друге ликвидиране после 2000. године и додао: „Овим се наставља фатална пракса више разних власти у Србији да распродају државне ресурсе, ресурсе будућих генерација.” Маријан Ристичевић (НСС) питао је „ко ће сносити одговорност за очигледну политичку злоупотребу малолетних ученика” и додао: „Мислим да одговорност треба да поделе не само организатори него и родитељи.”


Коментари0
82187
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља