среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
ИНТЕРВЈУ: РОШЕЛ ЛИБЕР, лингвиста

Српски језик није угрожен због јаког националног осећања

Млади ће позајмљивати из енглеског све што им је воља, али у Србији постоји свест о језику и забринутост за његово стање
Аутор: Јелена Вујићпетак, 21.06.2019. у 18:00
(Фото Дејвид Херш)

Поводом деведесетог рођендана Катедре за англистику, на Филолошком факултету у Београду одржана је међународна конференција BELLS 90 (Belgrade English Language and Literature Studies), а један од пленарних говорника била је и професорка Рошел Либер са Универзитета у Њу Хемпширу (САД). Професорка Либер је један од водећих светских лингвиста, стручњак за морфологију и добитник престижне награде „Леонард Блумфилд” за књигу године из области лингвистике, коју додељује Америчко удружење лингвиста. У госте Србији и Београду је дошла под покровитељством Амбасаде Сједињених Америчких Држава и одржала два предавања за ученике и професоре филолошких одељења у Београду и Јагодини, као и два предавања за студенте и професоре Филолошког факултета у Београду. Упркос веома згуснустом распореду, професорка Либер је одвојила време да за „Политику” да интервју.

Енглески се готово цео век изучава у Србији. Сложићемо се да се његов статус у свету прилично променио од почетка 20. века, па до данас и да га данас многи оптужују да има „окупаторску ћуд”. Како ви, као матерњи говорник енглеског и лингвиста, гледате на статус и стање енглеског данас у свету?

Тешко је рећи у ком стању је енглески данас. Његов развој је органски и одувек је био повезан са политиком, политичким покретима и освајањима. У почетку су освајали Енглеску, па је енглески био под утицајем других језика, прво француског, па латинског. Индустријска револуција и развој технологије учинили су да се енглески рашири и наставља да шири свој утицај и то није нешто над чиме ми имамо неку контролу, али то не значи да је тај утицај нужно лош. Свету је одувек био потребан један језик са статусом lingua franca и што већи број људи може међусобно несметано да комуницира, тим боље. С друге стране, матерњи говорници таквог језика су на неки начин „привилеговани”, јер читав свет говори њиховим језиком. Но, таква ситуација доводи и до нетрпељивости према енглеском, јер, ма колико су људи данас свесни да им је енглески потребан уколико желе да буду успешни у својој професији, они истовремено поседују свест да таква доминација може да доведе до нестајања њиховог матерњег језика. Овде не мислим на српски. Мислим да српски није угрожен.

Зашто то мислите?

Постоји разлика између језичког позајмљивања и угрожености језика. Лично сумњам да би српски могао бити угрожен, јер постоји веома висок степен националне свести и оправданог патриотског национализма. Узмимо, на пример, каталонски у Шпанији. За време Франкове владавине, каталонски, заједно са мањинским језицима галицијским и баскијским, био је забрањиван и постојали су покушаји да се у потпуности угуши његова употреба. У Каталонији је одувек постојала веома јака национална свест и осећај национализма и, захваљујући томе, каталонски је очуван као језик породице и друштвене заједнице Каталонаца. У Србији постоји свест о језику и забринутост за стање језика, због чега сам уверена да српски није угрожен.
Када је реч о језичком позајмљивању, и сам енглески је прошао кроз период диглосије, то јест, период када је енглески био језик сељака и народа, док су свештеници и властела говорили француским. У том периоду је енглески прошао кроз фазу интензивног језичког позајмљивања из француског, али није нестао. Према мом мишљењу, и српски је тренутно у процесу интензивног језичког позајмљивања од енглеског, али сигурно је да није угрожен и да неће нестати. А да ли лингвисти и стручњаци који се баве српским могу нешто да ураде да то спрече? Апсолутно не! Јер млади ће позајмљивати из енглеског све што им је воља, што смо видели на нашим предавањима. Млади преузимају речи из енглеског или врше такозвано „позајмљивање превођењем”, aли и старији су имали свој жаргон кад су били млади.

Како се енглески носи са нестандардним и релативно новим појавама које се дешавају на морфосинтаксичком плану?

И енглески има своје прескриптивисте. И нашој деци се спочитава да говоре лошим енглеским језиком и примењује се прескриптивни став шта је дозвољено у језику, а шта не. Од прескриптивизма се не може побећи. Али за мене је најважније да код мојих студената изградим свест о томе каква је улога и сврха прескриптивизма и да знају где да примене прескриптивне ставове, а где не.

Имајући у виду број нематерњих говорника у свету који на енглеском комуницирају и који по бројности надмашују матерње говорнике, чији енглески је енглески данас?

Тиме се више баве социолингвисти, али знам да данас постоји јака струја међу англистима у свету да свака земља успостави свој стандард енглеског, тако да постоје они који заговарају стандардизацију нигеријског енглеског или јапанског енглеског, на пример. Постоји тензија између демократског идеалистичког става да се земљама попут Јапана, Нигерије, па зашто не и Србије, допусти стварање појединачних стандарда али тиме се енглески доводи у опасност од фрагментације која може резултирати стварањем читаве породице енглеских језика чији говорници не морају нужно да разумеју једни друге иако говоре енглеским.
Стандард у који сви верујемо постоји само у теорији. Стандардни енглески је у пракси увек био фикција. Ако погледате прескриптивне граматике енглеског из неког одређеног периода, видећете да ниједна није иста као нека друга. Сви носимо тај фиктивни идеал да постоји нешто што се може назвати стандардним енглеским језиком. Међутим, постоји гомила речи, конструкција и израза о којима нико ни не размишља или се не слаже у погледу њихове употребе, значења и статуса. Нико није задужен за језик, јер језик није ни под чијом јурисдикцијом. Он ће се развијати онако како ће се развијати! Међутим, оно што је неопходно стандардизовати и прописати, бар кад је o енглеском реч, јесте ортографија.

Дуго година су у Србији студије енглеског језика биле међу најпопуларнијима. Данас је занимање младих за друштвено-хуманистичке науке, па и за енглески у сталном опадању. Каква је ситуација у САД?

Смањено интересовање студената за друштвено-хуманистичке науке је сигурно глобални феномен и чини ми се да је ту „дух времена” на снази. Катедра за енглески језик на Универзитету у Њу Хемпширу доста подсећа по својој организацији на вашу београдску катедру слављеницу. И ми такође подучавамо наше студенте књижевности, превођењу, новинарству, креативном писању и примењеној лингвистици. Све до почетка новог миленијума, на нашој катедри је било и до 600-700 студената који су студирали енглески језик као главни предмет у комбинацији са неком од различитих изборних дисциплина. Данас се очајнички свим силама трудимо да привучемо студенте, а то чинимо тако што указујемо на добре стране студија енглеског и лингвистике. Поред наставе, наши свршени студенти данас раде на развоју говорних асистената попут Алексе или Сири за „Амазон” или „Епл”.
Наша катедра однедавно нуди и курсеве онога што се код нас зове „професионално и техничко писање”. Неке катедре са техничких природних наука захтевају као обавезне курсеве „професионалног и техничког писања”. Дешава се да многи врхунски стручњаци, иако матерњи говорници енглеског, нису у стању да кохерентно изнесу и представе пројекте или резултате свог рада. Ми добијамо и такве студенте.

И на крају морам да вас питам нешто што мучи академску заједницу, али и ширу јавност у Србији. Реч је о плагијату. Сусрећете ли се ви у Америци са плагијатима и какав је ваш лични став о томе?

Сви се сусрећемо са плагијатом. Плагијат и плагирање напросто цвета и буја. Ја то решавам тако што од својих студената тражим да ми пре почетка израде рада предају детаљан план истраживања који укључује методологију и очекиване резултате, као и унапред урађено пилот-истраживање као илустрацију будућег истраживања. Ако рад који ми студент преда није у сагласности са оним што је предао на почетку, ја сумњам на плагијат. Добар професор и познавалац материје ће често бити у стању да препозна када је нешто „сувише добро написано” за једног студента или доктора и онда мора да се реагује.

редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду


Коментари8
21545
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ostroilo
@DAN Ko su bili Kelti I odakle su potekli? Krajem 13.v. eng. kralj E.Dugonogi je zabranio keltska imena, jezik I sportove. Posle toga je bilo jos nekoliko talasa genocida. Dz. Vatmou, direktor Centra za lingv. Kembridz, je sakupio stara keltska imena. Lista od stotinak imena pokazuje da su identicna sa srpskim–Borisa, Branko, Buda, Budak, Vratar, Vrbica, Danko, Dedisa, Kamen, Mato, Ruma, Sveto, Meda, Dravko, Vrbica, Jeka Jovina... Neka su ipak prezivela zabranu – Brus, Tara, Damjan, Dana...
Miloš
U pravu je gđa ili gđica Liber ono za engleski, ali frapirala bi se kada bi videla i više nego očajno stanje u srpskom. Bojim se da tu osećaj nacionalne pripadnosti nije pomogao, ni najmanje. I to ne zaslugom komunista, kao što bi se dosetio neko već mnogo ranije.
DAN
Kako mislite posle Turaka zaglibili u internacionam. Pa vratili smo se u Evropu gde smo pripadali i u Srednjem veku.! Šta, da se izolujemo i da ostanemo sa Turcima ? Srednjevekovna država je bila prava Evropska što se vidi i po princezama iz cele Evrope, iz najmoćnijih dinastija (Dondoli, Anžujci).
Препоручујем 0
Miloš
Zašto mislite da je Vuk ukrao nekome jezik? Pa, Srbi govore i ijekavicom pobogu. A s druge strane, istina je da smo od Turaka sve više zaglibili u internacionalizam.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Ostroilo
Engleski jezik je star 800 godina, nemacki 600 godina. Srpska azbuka je stara 6-7000 godina a jezik…Logicno je sto je engleski dosta pozajmio od srpskog jezika koji je mnogo stariji. Reci London i Temza su srpskog porekla. Ima mnogo srpskih toponima na Britanskim ostrvima.
DAN
Toponimi su keltskog porekla kao i mnogi u Srbiji i Crnoj Gori i drugim delovima Evrope: kao np Durmitor-Nebeska kapija.
Препоручујем 0
Страхиња
Благодарим професорки Вујић на овом драгоценом интервију са професорком Либер из Америке. Право задовољство је прочитати обиље занимљивих и корисних мишљења стручњака који се бави лингвистиком. Њен поглед на Српски језик данас је ипак само њен став. Верујем да би другачије размишљала када би провела неколико месеци у Србији истражујући о Српском данас. Чињенице о стању Српског језика су благо речено забрињавајуће. Чекамо следећи чланак о Српском од професорке Вујић...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља