четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ПОГЛЕДИ

Паравани демократије

Аутор: Бошко Јакшићсреда, 26.06.2019. у 18:00

Актуелна српска власт је као острига: када покушате да је отворите и додате лимун демократије, она се затвара и спазматично стеже. Фаталистички чува себе и умишљај да је све што зна – а зна све – најбоље за грађане ове земље.

Протести по Србији јењавају, њихови захтеви су се коначно окупили око одржавања фер и слободних избора који следе 2020, а читава ситуација је на површину истисла занимљив политички феномен који није ексклузивно наш: како демократија доприноси ауторитарности?

Демократија је увек у некој врсти кризе јер константно преусмерава поглед са мање или више незадовољавајуће садашњости ка будућности још неиспуњених обећања. Капацитет наде раван је снази демократије, а када он нестаје неизбежна је криза њене праксе, институција и идеала.

Појавила се каста политичара који вешто користе демократске инструменте да би их истовремено де факто стављали ван снаге. Они бираче заводе поруком да је за решавање кризе потребна чврста рука, па моћ тако постаје монопол једног лидера, а државне институције се практично стављају ван снаге. Стварне или, још чешће, фабриковане кризе смењују једна другу.

Популистички и ауторитарни приступи власти постају атрактивнији од демократских. Насупрот либералној демократији, промовише се „нелиберална”, која опако злоупотребљава демократске атрибуте да би створила свет ограничених слобода и неограничене личне или партијске моћи. Национализам спаја заједнице под вођством демократски изабраних, али аутократских вођа.

Феномен је глобални. Демократија је под опсадом у САД. У Британији брегзит цепа политичко ткиво стварано вековима. У Немачкој је канцеларка у одласку, а у Француској се председник бори са опадајућим рејтингом. Демократија је уништена у Русији, Турској, Египту, Венецуели... Угрожена је у Кини, озбиљно поткопана у Италији, Пољској или Мађарској.

Криза демократије уследила је после економске и мигрантске кризе досад невиђених размера. Ако је индустријска револуција олакшала Карлу Марксу да пропагира свој „Комунистички манифест”, информациона револуција омогућила је популистима, националистима и ауторитарцима савршене медије за ширење лажних вести.

То је миље, али зашто толико нових аутократа здушно учествује у демократском позоришту иако су ваљда свесни да ће се пре или касније разоткрити права природа њихових режима?

Пошто не могу да искоче из оквира парламентаризма, политичарима су, када обезбеде моћ, и даље неопходни гласови – а не меци и пендреци. Аспиранти знају да морају да искажу посвећеност демократији – иако она није њихов преференцијал.

Други разлог за постојање фиктивне демократије је мање видљив: савремене аутократе су рањивије од својих историјских модела. Знају да треба да страхују од моћне комбинације уличних протеста и друштвених мрежа, јер запаљива смеса „вруће улице” и информационе технологије свакако није пријатељ било какве ауторитарности.

Аутократе се не усуђују да отворено ломе отпор. Штавише, док се ослањају на мање или више софистициране методе блокаде незадовољства, испред себе гурају штит демократије да би оснажили сопствену власт.

Демократски поредак садржи најдрагоценији зачин аутократа: даје им легитимитет. Власт која почива на вољи народа је легитимнија, а тиме и мање рањива, од режима чија моћ почива на репресији. Иако све може да делује варљиво, демократије генеришу легитимитет, макар и привремено.

Трик коме аутократе прибегавају да би сопствену власт приказале као демократску није посебно маштовит: подржавају постојање свих институција и ритуала демократије. Проблем је у томе што су све то Потемкинова села.

Повремено се, или чешће, одржавају избори пропраћени скупим медијским кампањама, маршевима, митинзима, чак и дебатама. У дану избора, милиони чекају у редовима на бирачким местима. Резултат је да аутократа редовно побеђује.

Русија је пример пар екселанс, а политички модел Владимира Путина постаје пример за углед и аутократама који су у ЕУ и онима широм света.

Сачувана је фасада демократије, нико не може да каже да не постоје председник државе и шеф владе. Уставна овлашћења су небитна. Суштина је у томе да се власт налази тамо где је аутократа.

Зашто аутократа не скине маску и тиме сачува себе од злоупотребе државе и њених ресурса како би остварио предност над ривалима јер све махинације не могу да прођу неопажено? Скидање маске не би било тешко.

Нико не би био изненађен да је Путин расписао референдум којим се укидају временска ограничења његових мандата. Нико се не био чудио да Дума и Врховни суд подрже председников маневар да остане на власти. Обе те институције су део исте вештачке фасаде демократије иза које се Путин крије. Током 19 година ниједном нису покушале да спрече председника да ради шта хоће.

У нашем региону недемократска транзиција нашла је упориште у колективним догађајима прошлости, у национализму пропраћеном другим врстама траума. У Србији су напредњаци брзо научили лекцију: иза паравана демократије створен је амбијент у коме су институције икебана неопходна за показивање ЕУ, услови за фер и слободну политичку утакмицу непостојећи, као и право на критичку реч. Социјална правда је запостављена, а насиље је у порасту.

Демократизација без промена. Кретање у месту. „Треба мењати све да се не би променило ништа”, писао је славни Сицилијанац Томази де Лампедуза.

Демократија је постала популаран бренд. А није увек било тако. Пре четири деценије диктатори по Африци, Азији или Латинској Америци нису се уопште трудили да делују демократски. Вероватно зато што су се осећали безбедније од аутократа овог времена. Што је неки напредак.


Коментари27
560cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan
Demokratija je rodjena u antickoj Grckoj .... i "umrla" je u antickoj Grckoj! O cemu vi govorite gospodine...o kakvoj..o cijoj demokratiji? Samo nemojte da mi kazete da govorite o USA demokratiji!
demokratija je samo carobna rijec
Demokratija (demos=narod, kratos=vlada) je samo carobna rijec. Demokratija NIKAD nece zazivjeti zbog toga sto je covjek po prirodi u najvecem broju slucajeva EGOIST, a koji gela da najprije zadovolji samo svoje interese. Politicari cijelog svijeta se zaklanjaju iza te famozne rijeci, a samo zato da bi sto duze ostali na vlasti.
milic
Za Igor G. Postovani Igore.Necu komentarisati jako meni losu izjavu u vezi siromasnog naroda. Samo cu Vas podsetiti,da je DEMOKRATIJA VLAST NARODA. Ali svog(celog) naroda,a ne samo bogatog,sto je u sustini robovsko drustvo.Setite se da su jos u starom demokratskom Rimu,oslobadjani robovi radi glasanja za svoga bogatog gazdu-vlasnika. Cak i robovi su imali pravo glasanja( i tu je kraj prava),ali samo po potrebi.
milic
Postovani gospodine Jaksicu.U previse recenica pominjete demokratiju,koja nije,bar kod nas, ni blizu onoj kojom se hvale i o kojoj "filozofiraju" svi vristeci demokrate.Pitam samo sitnu stvar.Recite mi nesto o demokratskoj jednakosti i objasnite mi odakle u toj JEDNAKOSTI tri veoma nejednake klase i finansijski i ljudski i drustveno i po velikoj neopisivoj razlici u licnoj moci i pravu.!? Zasto trpite prebogatu,osrednju i narocito siromasnu klasu.!?
slamkamenac
A cemu sve te "slobode" koje autor priziva? Rezultat tih "sloboda" je bila besposlica, unistene ili prodate fabrike, beda, besperspektivnost, odlazak svih koji to mogu, kriminal. Te "slobode" takozvane "liberalne demokratije" se svode na anarhiju, vlast svakakvih gluposti, na teatar apsurda, gde sto ludje i bestidnije to bolje. Autor, hteo on to ili ne priziva slobode koje su apsolutne, gde se lazi serviraju u vestima kao i istina i gde niko vise ni u sta ne moze da veruje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља