уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:18

Суфицит у мају већи од две милијарде динара

петак, 21.06.2019. у 10:48
(Фото Танјуг)

Уместо планираног дефицита у државном буџету, у мају смо опет забележили суфицит већи од две милијарде динара, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.

„У првих пет месеци и даље смо у суфициту. Ми смо у кумулативном суфициту већем од 8,3 милијарди динара и зато с правом говоримо о томе да до краја године можемо да очекујемо повећање плата и пензија”, рекао је Мали на ТВ Пинк, јавља Танјуг.

Навео је да ће у буџету за 2020. бити издвојено још више новца за инвестиције у инфраструктуру, и путну и железничку јер то, додаје, доводи нове инвеститоре.

„Приходи од ПДВ-а и акциза који су већи од пројективаних говоре о томе да је ситуација у привреди много боља него што је било ко предвидео. Наравно, још пуно тога мора да се уради по питању развоја инфраструктуре и повећања запослености, боримо се за свако радно место”, каже Мали.

Министар је рекао да бројни инвеститори у свету верују да је Србија на добром путу, те сада треба да се боримо за регионални развој, нове километре аутопутева, боље буџете и веће плате.

Вест о српској еврообвезници одјекнула у Европи

Вест да је Србија први пут после шест година емитовала 10-годишњу еврообвезницу у вредности од милијарду евра, и то на Лондонској берзи, по најнижој каматној стопи коју је наша држава икада остварила на хартије ове рочности, најважнија је вест на финансијском тржишту Европе, рекао је министар финансија Синиша Мали.

Камата износи само 1,619 одсто, рекао је Мали за ТВ Пинк, истичући да је то „историјски успех, никада бољи резултат, и најнижа каматна стопа икада на десетогодишње обвезнице у еврима емитоване од стране Републике Србије на међународом финансијском тржишту”.

„Поређења ради, цена обвезница деноминованих у доларима из 2011. и 2013. је била 4,8 одсто и 7,5 одсто, а ми смо јуче добили 1,619 одсто”, прецизирао је министар, јавља Танјуг.

Према његовим речима, делегација Министарства финансија и Народне банке Србије, одржала је низ састанака са инвеститорима у Бостону, Њујорку, Франкфурту и у Лондону, након чега се 19. јуна приступило прикупљању понуда.

„Остварена је тражња од преко 6,4 милијарди евра од стране респектибилних светских фондова, осигуравајућих кућа и банака уз веома добру географску дисперзију”, рекао је Мали и подвукао чињеницу да је тражња инвеститора за нашом хартијом од милијарду евра чак шест пута надмашила понуду, односно укупну вредност емисије.

Мали је кроз пример објаснио колико је смање каматне стопе на еврообезницу важно за нашу земљу, те је рекао да уколико човеку који има своје домаћинство и испаћује кредит чија је камата на годишњем новиу 7,2 одсто укаже прилика да рефундира тај кредит у другој банци која му омогућава каматну стопу 1,6 одсто, домаћинство ће уштедети пуно и власник кредита ће разлику у новцу моћи да инвестира у друге ствари.

Према његовим речима, пет пута нижа цена за капитал који смо добили, значи пет пута веће поверење инвеститора и међународног финансијског тржишта у хартије Републике Србије и у реформе које је спровела Влада Србије.

„На овај начин можемо много да уштедимо и отварамо простор за повећање плата и пензија у Србији”, рекао је Мали.


Коментари15
40993
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Na jednoj strani suficit i zlatne poluge, donacije za podizanje pravoslavnih hramova, trgovi penzionerima u cast, itd. Na drugoj strani obecenje da ce plate i penzije rasti u 2019 godine 6-10%. Pa sad vidi, danas je juli a od korekcije ni reci. To znaci kada se velikodostojnoci smiluju da podele crkavicu, bice to povecanje od 0.5-1 % jer ce doci u novembru. Nemojte ispirati mozak prezirucoj inteligenciji.
matematicar
kako je kamata 5 puta manja, odnos 1,9: 7,5, vise lici na 3,5 puta! Lako je sada uzimati kredit kad su kamate niske, u doba kad su uzimani krediti po visoj kamati, trajala je sv.ek. kriza!
Mona
Suficit, ko vam puni budzet, zdrava privreda...ne?! Narodu se oduzima pravo na zivot i dostojanstvo, a izvrsitelji putem pdv-a i poreza na dobit, a putem pljacke sirotinje pune budzet! Ali svako zlo ima pocetak i kraj!
Kole
Ne vidim pomak u Srbiji ni u jednom pogledu se sve više bahatih bogatih nedodirljivih ljudi različitih profila koji voze besna kola po Srbiji. Sve ostalo se urušava a mi u suficitu.
Катарина
И економском лаику је јасно да ни суфицит није добра ствар, јер он говори о томе да је држава безидејна када је реч о употреби и пласману новца и да не постоји јасна развојна политика. Најпростије: нека држава, хипотетички, не исплати један месец пензије, и/или државне плате, или да наплати струју и комуналије два или три пута скупље - ето суфицита. Али, суштина је шта радити са њим: у томе се разликују развијене и напредне државе од оних, вечито, заосталих. А не претакање из шупљег у празно!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља