четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

Европа све мање привлачна за азиланте из Србије

Број оних који траже нови дом у некој од земаља ЕУ, као и оних који су се вратили, четири пута је мањи него 2011. године
Аутор: Вишња Аранђеловићпетак, 21.06.2019. у 21:00
(Фото Д. Жарковић)

Ненад Станковић је 1999. са Косова и Метохије избегао у Обреновац, а 15 година касније затражио је азил у Немачкој. Разлози су, како каже, били искључиво економски – већ довољно мучан расељенички живот додатно су отежале поплаве које су 2014. задесиле Обреновац.

– За те четири године у Немачкој већ смо се навикли на нови живот, деца су увелико ишла у школу... Лепо смо живели, а онда смо се суочили са могућом депортацијом, па смо одлучили да се добровољно вратимо у Србију. И наше институције и организације обећале су да ће нам помоћи, што су и учиниле – рекао је Ненад Станковић током представљања резултата о положају повратника у Србији по Споразуму о реадмисији.

Станковић је један од око 30.000 повратника, колико их се од 2015. до 2018. вратило у Србију из земаља ЕУ. Половина, тачније 51 одсто њих, то је учинила добровољно, а 49 процената је депортовано. Број оних који траже азил у некој од земаља ЕУ, као и оних који су се вратили, четири пута је мањи него пре осам година, закључак је овог истраживања које је обавила Немачка међународна организација ГИЗ.

– Број држављана Србије који неосновано траже азил у земљама ЕУ опада од 2015, па истовремено опада и број оних који се враћају путем депортације или добровољно – рекао је проф. др Слободан Цвејић, главни истраживач.

Какав је профил повратника? Одакле одлазе, а одакле се и зашто враћају? Резултати истраживања показују да је у око 80 одсто случајева реч о Ромима, да највише одлазе из јужне и источне Србије како би пронашли запослење. Они који напуштају Војводину и Београд, махом то чине да би у некој од земаља ЕУ добили социјалну помоћ.

Истраживање је показало и да, рецимо, у Шведску и Аустрију одлазе они који траже посао, док је социјална помоћ разлог оних који иду у Француску и Немачку. Најмање се одлази из западне Србије и Шумадије, а повратници се у највећем броју случајева враћају у места из којих су кренули.

Изузетак у том погледу су они који су напустили Косово и Метохију. Реч је о прилично младој популацији, па чак 73 одсто њих није старије од 45 година. Кад је реч о образовању, трећина повратника нема ни основну школу, а само проценат њих има факултетску диплому.

Одговор на питање зашто одлазе налази се у вишем стандарду, чињеници да ће у земљама ЕУ лакше пронаћи посао и добијати новчану помоћ док чекају одговор на захтев за азил. Али разлози су истовремено и лоши услови живота у Србији, као и отежано социјално укључивање тих грађана.

Ипак, магнетска привлачност земаља ЕУ је смањена, зато што су бројне државе скратиле време трајања процедура и износ финансијске помоћи која се исплаћује тражиоцима азила.

– У погледу фактора који терају из Србије дошло је до знатног побољшања од 2011. године. Ипак, на свим пољима треба и даље радити како би се проблем свео на минимум – навео је Цвејић и истакао да је посебно важно да се овим људима пронађе запослење, као и да се учине напори да им се подигне ниво образовања.


Коментари2
a18f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Vucic je rekao da Srbija brze raste od EU znaci imaju razloga za ostajanje.
andrijasevic
Jedan talas Roma je vracen iz Nemacke 2010 u nasu zemlju.Deca njihova su iskljucivo govorila tecan nemacki jezik medju sobom. Kakav je to bio medjudrzavni ugovor?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља