Аутомобили који возе кроз воду. Тролејбуси и аутобуси у којима су путници подигли ноге јер су подови потопљени. Улице на којима је асфалтни слој здробљен као да га је ломила тешка механизација…

Ове сцене за собом је пре две вечери у престоници оставила обилна киша праћена градом и ветром. Кишовити дани и летњи пљускови били су најављивани за ову седмицу, али тешко да је ико могао да замисли да ће се у среду на престоницу сручити између 25 и 40 литара кише по метру квадратном. Највише падавина „добили” су централни делови града, истиче Слободан Совиљ, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода.

Ове падавине за собом су оставиле хаос, али су отвориле и бројна питања међу којима и како је могуће да је заказао одводни систем, нарочито на прометним градским саобраћајницама.

Највећи проблем када је реч о кишној канализацији у Београду, како кажу у ЈКП „Водовод и канализација”, представља прикључивање олука и сливника у фекалну канализацију. Због тога се дешава да мрежа, у случају изненадних и обилних падавина, не може да издржи па долази до изливања канализације.

Кишне канализације највише недостаје на Чукарици, Палилули, Земуну и Вождовцу.

Прексиноћним сликама са београдских улица, како истиче Јован Деспотовић, професор Грађевинског факултета, допринело је и то што је све већи проценат изграђених површина, све више асфалта, плочника и кровова.

– Зашто се овакве слике јављају и на Новом Београду? Па зато што се тамо у последњих 30 година зелене површине претварају у објекте – каже проф. др Деспотовић напомињући да је друга битна ствар то што надлежни за београдску канализацију немају довољно људства и механизације за град који је све већи.

– Наш канализациони систем је врло стар и није спреман за овакву градњу. Зато је важно да постоје велике зелене парковске површине које ће се користити и за делимично заустављање великих поплава. Такве површине су Карађорђев и Пионирски парк, Ташмајдан, можда и Калемегдан. Оне су важне јер могу да приме извесну количину воде. Тако нешто је својевремено пројектовано и на кумодрашком сливу, а још није уређено. Али, још може да се уради – наводи проф. др Деспотовић сугеришући да и поред „Београда на води” треба да се остави пуно зелених површина, а не да се све поплоча.

Решење је, додају у „Водоводу”, и у изградњи основне мреже и канализационих система по пројектима одговарајућим за наше поднебље. Овакве ситуације олакшала би и изградња кумодрашког колектора и колектора за високе зоне Чукаричке падине.

Када је реч о предвиђању оваквих падавина, Слободан Совиљ указује да се тако нешто не може најавити данима унапред.

– Метеоролози, када раде анализе, упозорења издају за одређену област. Али не постоји метода којом се неколико дана унапред може утврдити где ће тачно да се развије пљусак интензитета оног у среду. Једино може да се радарски прате бурни развоји облачности и да се онда на основу радарске слике издају упозорења за наредних сат времена за тачну локацију – наглашава Совиљ.

Јаче падавине погодиле Карабурму и Макиш

Непогода од среде, како каже Совиљ, не спада у најјаче летње пљускове. Летња количина падавина варира, а међу онима које се убрајају у изузетно обилне је када за сат падне 70, 80, или 90 литара по метру квадратном.

– Не овако обилне, али свакако обилније падавине од прекјучерашњих, задесиле су пре неколико дана Макиш и Карабурму када је пало 50 литара кише по метру квадратном. Када су овакве падавине, важно је и питање о каквом терену је реч. Много већи проблеми настају на Бановом брду него негде где је равније јер ту имамо велике нагибе улица где се велика количина воде слива – објашњава Совиљ.

Он додаје и да је ово што се десило у среду неупоредиво са поплавама 2014. године.

– Тада смо имали падавине на ширем подручју Србије и БиХ, нагле порасте водостаја на Дрини, Сави и Колубари. Осим тога, тада је дошло до свих могућих проблема, попут великих одрона, клизишта, а изливена вода није могла да се повуче брзо – напомиње Совиљ подсећајући да се прекјуче са улица вода повукла за пола сата, сат и да је главни град задесио класичан летњи пљусак који кишна канализација није могла да упије у истом моменту.

Одронила се и фасада Градске управе

Прекјучерашње непогоде довеле су и до оштећења на зградама у престоници. Међу њима се нашло и здање Градске управе на коме је пукао део фасаде. Због тога је простор око седишта дела градских министарстава обезбеђен сигурносним тракама, указао је јуче секретар за опште послове Марко Кулић. 

Сређивање подземних пролаза и даље се чека

Једна од улица којој је обилни пљусак нарочито променио опис била је Ваљевска – у њој је коловоз уништен. Како су за наш лист навели у „Путевима Београда”, оштећења у њој настала су услед врло интензивних падавина које су преоптеретиле канализациону мрежу, а то је проузроковало квар на мрежи и испирање материјала у трупу пута.

Карамбол је невреме изазвало и у подземним пролазима за које надлежни годинама истичу да ће бити обновљени. Из Дирекције за грађевинско земљиште одговарају да ће „спроводити активности на уређењу пасажа и подземних пролаза који су од посебног интереса за град због своје културно-историјске и амбијенталне вредности”. Али опет није прецизирано – када ће то тачно бити.