понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Српска пшеница најскупља у региону

Килограм хлебног зрна протекле недеље коштао од 23,5 до 24,1 динар. – Због слабе понуде и високе цене млинарима исплативије да жито набављају у Мађарској
Аутор: Ивана Албуновићнедеља, 23.06.2019. у 22:00
(Фотодокументација Политике)

Цена домаће пшенице достигла је недавно свој петогодишњи максимум што је супротно стању на другим тржиштима. За килограм хлебног зрна протекле недеље купци су плаћали од 23,5 до 24,1 динар, без урачунатог ПДВ-а што је 35,6 одсто више него у истом периоду прошле године.

Тако добра цена није забележена још од марта 2013. и погодује домаћим произвођачима али уједно чини наше жито потпуно неконкурентним за извоз, изјавио је за „Политику” Вукосав Саковић, директор Удружења „Жита Србије”.

– Србија тренутно има најскупљу пшеницу у окружењу, а вероватно и у Европи. Са овим ценама нисмо конкурентни у извозу а изгубили смо и тржишта у окружењу – истиче Саковић.

На питање шта је утицало на раст цена домаће пшенице, Саковић објашњава да је прошлогодишња жетва била рекордна по количинама али да је квалитет дела рода био лош. Последице видимо у последњих месец дана, понуда квалитетне пшенице је мала што је драстично подигло цену. Према његовим речима, дошло је до тога да је млинарима, чак и уз плаћање царине, исплативије да мање количине квалитетне пшенице увезу из Мађарске.

Удружење „Жита Србије” недавно је саопштило како очекује да ћемо за пласман на друга тржишта ове године имати више од милион тона пшенице. Највећи конкуренти у окружењу су нам Хрватска, Мађарска, Румунија и Бугарска.

– Овогодишња жетва је одложена и почиње тек за десетак дана. Што се количине тиче ово ће бити једна просечна година. Још је рано да се говори о квалитету. Постоји потенцијал али да ли ће бити сачуван остаје да видимо – каже Саковић и истиче да се добра жетва очекује и у свету што указује да „нема посебних разлога за повећање цена пшенице на светском тржишту”. Локална тржишта, какво је наше, реагују на закон понуде и тражње али сматра да је то на дуже стазе неодрживо ако произвођачи имају извозне циљеве. .

– Сада нисмо конкуренти, и не можемо продати готово ништа. На тржишту ће, пре или касније, морати да дође до прилагођавања цена. Реалније је да ћемо се ми прилагођавати променама које се буду догађале на међународном тржишту – уверен је Саковић.

Према подацима овог удружења, Србија тренутно има залихе од око 500.000 тона пшенице лошег квалитета, коју млинари не користе, и која ће завршити у фабрикама сточне хране или у извозу као сточна пшеница по нижој цени.


Коментари4
b4768
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко(пиши ћирилицом)
Пшеница је јефтина тамо где држава субвенционише пољ.производњу.Поставља се питање а зашто је субвенционише..па зато што постоје интересне групе(извозници,политичке и соц.групе које брину о пољопривреди-јер храна је стратешки производ и др.). Тамо где је пољопривреда последња рупа на свирали...е тамо је храна скупа и предмет свакаквих мешетара.
dipl. agronom
Kakve su prognoze zetve...i projekcije prinosa ...nakon,ovih enormnih padavina...?
Seljak
Prognoze su lose. Bar u mom predelu. Prolecna susa (februar mart) je ostavila posledice pa je sad zito jos pocelo i da se razboljeva zbog preceste kise...
Препоручујем 0
Nemanja
Zanimljivo bi bilo komparacija ulaznih troskova zemalja proizvodjaca. Uporedne cene goriva, semena, djubriva i obavezno subvencija po hektaru. Mozda bi izveli drugaciji zakljucak od "kvalitet je los"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља